Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Na našem podneblju pita je mnogo više od jela – ona je uspomena, miris detinjstva, porodični sto za kojim se okupljamo. Toliko ih ima da im se broj ne zna – razvučene, savijene, prelivače, složene, prazne i bogate – svaka kuća ima svoju verziju i svoj tajni sastojak. Neke su nastale iz igre, iz potrebe, iz preplitanja recepata za proju i pitu, baš kao ova dukat pita.
Neko će možda reći da ovo više liči na proju, ali u toj domaćinskoj jednostavnosti leži njena čar. Jer nije ime ono što se pamti, već ukus, miris i nežna tekstura koja nas vraća u bakin dom, tamo gde je ovaj recept brižljivo zapisan, sačuvan i mnogo puta isproban. Savršena je za mlade domaćice koje tek uče čari kuhinje, ali i za iskusne koje će je praviti iznova – jer je brza, meka i topla, baš kao uspomena. Isprobajte recept – nećete pogrešiti.
Sastojci:
2 jajeta
1 šolja kukuruznog griza
1 šolja brašna
1 šolja jogurta
2/3 šolje ulja
1 prašak za pecivo
so po ukusu
2 kocke feta ili sitnog belog sira
1 tikvica (manja do srednja)
malo rendane gaude (ili drugog žutog sira po izboru)
kašičica susama (za posipanje)
shutterstock.com/Greens and Blues
Priprema:
Operite tikvicu, po potrebi je ogulite i narendajte na krupno rende. Napomena: koristite tikvicu sa tamnijom zelenom korom, jer ona ispušta manje tečnosti od one sa svetlijom korom. Blago je posolite i ostavite da pusti vodu desetak minuta. Zatim je dobro ocedite rukama ili kroz cediljku.
U većoj posudi umutite jaja, dodajte jogurt i ulje, pa sve sjedinite. Potom umešajte kukuruzni griz, brašno i prašak za pecivo. Posolite po ukusu i promešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Dodajte izmrvljeni sir i oceđenu tikvicu, pa sve lagano sjedinite. Po želji dodajte i malo rendane gaude za puniji ukus.
Podmažite pleh ili ga obložite papirom za pečenje, sipajte smesu, poravnajte i po vrhu pospite još malo rendanog sira i susam.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok dukat pita ne dobije zlatno-žutu koricu i ne zamiriše cela kuhinja. Ostavite da se kratko prohladi, secite na kocke i poslužite uz jogurt, kiselo mleko ili sezonsku salatu.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
U vreme kada se hrana nije bacala, domaćice su znale da i od suvog hleba naprave čudo – evo jednostavnog i ukusnog doručka koji će vas vratiti u toplinu porodične trpeze.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Savu Stratilata po starom i Spomen pojave Časnog krsta u Jerusalimu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dujma Solinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
SIropusna nedelja idealna je da se podsetimo obroka koji sa sobom nosi duh prošlih vremena i donosi neponovljiv ukus domaće trpeze, posebno kada se na kraju prelije rastopljenim kajmakom.
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
