Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Na našem podneblju pita je mnogo više od jela – ona je uspomena, miris detinjstva, porodični sto za kojim se okupljamo. Toliko ih ima da im se broj ne zna – razvučene, savijene, prelivače, složene, prazne i bogate – svaka kuća ima svoju verziju i svoj tajni sastojak. Neke su nastale iz igre, iz potrebe, iz preplitanja recepata za proju i pitu, baš kao ova dukat pita.
Neko će možda reći da ovo više liči na proju, ali u toj domaćinskoj jednostavnosti leži njena čar. Jer nije ime ono što se pamti, već ukus, miris i nežna tekstura koja nas vraća u bakin dom, tamo gde je ovaj recept brižljivo zapisan, sačuvan i mnogo puta isproban. Savršena je za mlade domaćice koje tek uče čari kuhinje, ali i za iskusne koje će je praviti iznova – jer je brza, meka i topla, baš kao uspomena. Isprobajte recept – nećete pogrešiti.
Sastojci:
2 jajeta
1 šolja kukuruznog griza
1 šolja brašna
1 šolja jogurta
2/3 šolje ulja
1 prašak za pecivo
so po ukusu
2 kocke feta ili sitnog belog sira
1 tikvica (manja do srednja)
malo rendane gaude (ili drugog žutog sira po izboru)
kašičica susama (za posipanje)
shutterstock.com/Greens and Blues
Priprema:
Operite tikvicu, po potrebi je ogulite i narendajte na krupno rende. Napomena: koristite tikvicu sa tamnijom zelenom korom, jer ona ispušta manje tečnosti od one sa svetlijom korom. Blago je posolite i ostavite da pusti vodu desetak minuta. Zatim je dobro ocedite rukama ili kroz cediljku.
U većoj posudi umutite jaja, dodajte jogurt i ulje, pa sve sjedinite. Potom umešajte kukuruzni griz, brašno i prašak za pecivo. Posolite po ukusu i promešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Dodajte izmrvljeni sir i oceđenu tikvicu, pa sve lagano sjedinite. Po želji dodajte i malo rendane gaude za puniji ukus.
Podmažite pleh ili ga obložite papirom za pečenje, sipajte smesu, poravnajte i po vrhu pospite još malo rendanog sira i susam.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok dukat pita ne dobije zlatno-žutu koricu i ne zamiriše cela kuhinja. Ostavite da se kratko prohladi, secite na kocke i poslužite uz jogurt, kiselo mleko ili sezonsku salatu.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
U vreme kada se hrana nije bacala, domaćice su znale da i od suvog hleba naprave čudo – evo jednostavnog i ukusnog doručka koji će vas vratiti u toplinu porodične trpeze.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Otkrijte tajne jobroka koji se nekada spremao u svakoj seoskoj kuhinji - miris pečene piletine i zapečenog testa vratiće vas pravo za bakin sto, gde se toplina doma merila punim tanjirom i zajedničkim obrokom.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
