Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Na našem podneblju pita je mnogo više od jela – ona je uspomena, miris detinjstva, porodični sto za kojim se okupljamo. Toliko ih ima da im se broj ne zna – razvučene, savijene, prelivače, složene, prazne i bogate – svaka kuća ima svoju verziju i svoj tajni sastojak. Neke su nastale iz igre, iz potrebe, iz preplitanja recepata za proju i pitu, baš kao ova dukat pita.
Neko će možda reći da ovo više liči na proju, ali u toj domaćinskoj jednostavnosti leži njena čar. Jer nije ime ono što se pamti, već ukus, miris i nežna tekstura koja nas vraća u bakin dom, tamo gde je ovaj recept brižljivo zapisan, sačuvan i mnogo puta isproban. Savršena je za mlade domaćice koje tek uče čari kuhinje, ali i za iskusne koje će je praviti iznova – jer je brza, meka i topla, baš kao uspomena. Isprobajte recept – nećete pogrešiti.
Sastojci:
2 jajeta
1 šolja kukuruznog griza
1 šolja brašna
1 šolja jogurta
2/3 šolje ulja
1 prašak za pecivo
so po ukusu
2 kocke feta ili sitnog belog sira
1 tikvica (manja do srednja)
malo rendane gaude (ili drugog žutog sira po izboru)
kašičica susama (za posipanje)
shutterstock.com/Greens and Blues
Priprema:
Operite tikvicu, po potrebi je ogulite i narendajte na krupno rende. Napomena: koristite tikvicu sa tamnijom zelenom korom, jer ona ispušta manje tečnosti od one sa svetlijom korom. Blago je posolite i ostavite da pusti vodu desetak minuta. Zatim je dobro ocedite rukama ili kroz cediljku.
U većoj posudi umutite jaja, dodajte jogurt i ulje, pa sve sjedinite. Potom umešajte kukuruzni griz, brašno i prašak za pecivo. Posolite po ukusu i promešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Dodajte izmrvljeni sir i oceđenu tikvicu, pa sve lagano sjedinite. Po želji dodajte i malo rendane gaude za puniji ukus.
Podmažite pleh ili ga obložite papirom za pečenje, sipajte smesu, poravnajte i po vrhu pospite još malo rendanog sira i susam.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok dukat pita ne dobije zlatno-žutu koricu i ne zamiriše cela kuhinja. Ostavite da se kratko prohladi, secite na kocke i poslužite uz jogurt, kiselo mleko ili sezonsku salatu.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
U vreme kada se hrana nije bacala, domaćice su znale da i od suvog hleba naprave čudo – evo jednostavnog i ukusnog doručka koji će vas vratiti u toplinu porodične trpeze.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
U bogatoj riznici duhovnog nasleđa, ava Justin Popović ostavio je svoj zapis o Rođenju Presvete Bogorodice, prazniku koji donosi neizmernu radost, spasava dušu i podseća nas na početak spasenja celog sveta.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Umesto uobičajenih čestitki, praznik Rođenje Presvete Bogorodice nas podseća da je najlepši poklon Majci Božjoj naša molitva, dobro delo i ljubav prema bližnjem – jer upravo kroz smirenje i zajedništvo sa Bogom vernik otkriva pravu suštinu prazničnih dana.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
SIropusna nedelja idealna je da se podsetimo obroka koji sa sobom nosi duh prošlih vremena i donosi neponovljiv ukus domaće trpeze, posebno kada se na kraju prelije rastopljenim kajmakom.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Od pastirskih ognjišta do svečanih trpeza – saznajte kako da pripremite jedno od najčuvenijih jela sa Durmitora, koje je vekovima hranilo porodice i okupljalo goste.
Nekada skromno jelo sa prazničnog stola, danas se poslužuje kao egzotičan specijalitet – donosimo originalni recept iz Hercegovine koji možete pripremiti kod kuće.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
Njegova životna priča dobila je neočekivan obrt kada je sa 27 godina prvi put upoznao hrišćanstvo i to zahvaljujući grupi protestanata koje je upoznao u Tokiju.
Vlada Crne Gore dala je zeleno svetlo za podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju u rodnom Kolashinu, čime se slavi život i delo jednog od najznačajnijih crkvenih velikana našeg vremena.
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
