Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Na našem podneblju pita je mnogo više od jela – ona je uspomena, miris detinjstva, porodični sto za kojim se okupljamo. Toliko ih ima da im se broj ne zna – razvučene, savijene, prelivače, složene, prazne i bogate – svaka kuća ima svoju verziju i svoj tajni sastojak. Neke su nastale iz igre, iz potrebe, iz preplitanja recepata za proju i pitu, baš kao ova dukat pita.
Neko će možda reći da ovo više liči na proju, ali u toj domaćinskoj jednostavnosti leži njena čar. Jer nije ime ono što se pamti, već ukus, miris i nežna tekstura koja nas vraća u bakin dom, tamo gde je ovaj recept brižljivo zapisan, sačuvan i mnogo puta isproban. Savršena je za mlade domaćice koje tek uče čari kuhinje, ali i za iskusne koje će je praviti iznova – jer je brza, meka i topla, baš kao uspomena. Isprobajte recept – nećete pogrešiti.
Sastojci:
2 jajeta
1 šolja kukuruznog griza
1 šolja brašna
1 šolja jogurta
2/3 šolje ulja
1 prašak za pecivo
so po ukusu
2 kocke feta ili sitnog belog sira
1 tikvica (manja do srednja)
malo rendane gaude (ili drugog žutog sira po izboru)
kašičica susama (za posipanje)
shutterstock.com/Greens and Blues
Priprema:
Operite tikvicu, po potrebi je ogulite i narendajte na krupno rende. Napomena: koristite tikvicu sa tamnijom zelenom korom, jer ona ispušta manje tečnosti od one sa svetlijom korom. Blago je posolite i ostavite da pusti vodu desetak minuta. Zatim je dobro ocedite rukama ili kroz cediljku.
U većoj posudi umutite jaja, dodajte jogurt i ulje, pa sve sjedinite. Potom umešajte kukuruzni griz, brašno i prašak za pecivo. Posolite po ukusu i promešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Dodajte izmrvljeni sir i oceđenu tikvicu, pa sve lagano sjedinite. Po želji dodajte i malo rendane gaude za puniji ukus.
Podmažite pleh ili ga obložite papirom za pečenje, sipajte smesu, poravnajte i po vrhu pospite još malo rendanog sira i susam.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok dukat pita ne dobije zlatno-žutu koricu i ne zamiriše cela kuhinja. Ostavite da se kratko prohladi, secite na kocke i poslužite uz jogurt, kiselo mleko ili sezonsku salatu.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
U vreme kada se hrana nije bacala, domaćice su znale da i od suvog hleba naprave čudo – evo jednostavnog i ukusnog doručka koji će vas vratiti u toplinu porodične trpeze.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
Pastorka Lena Miler u Berlinu održala je ceremoniju tokom koje je blagoslovila poligamni savez homoseksualaca, nazivajući ga "punovažnim savezom pred Bogom", a taj čin izazvao je duboku tugu u hrišćanskom svetu.
Na primeru pravednika i svetitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 23. sredu po Duhovima otvara oči za večnu svetlost koja čeka sve koji se drže Boga.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
SIropusna nedelja idealna je da se podsetimo obroka koji sa sobom nosi duh prošlih vremena i donosi neponovljiv ukus domaće trpeze, posebno kada se na kraju prelije rastopljenim kajmakom.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jednostavan i dekorativan recept za slavsko predjelo, sa raznovrsnim posipima i modernim pristupom pripremi, koji će očarati goste i uneti dodatnu toplinu u slavsku gozbu.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
