Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Na našem podneblju pita je mnogo više od jela – ona je uspomena, miris detinjstva, porodični sto za kojim se okupljamo. Toliko ih ima da im se broj ne zna – razvučene, savijene, prelivače, složene, prazne i bogate – svaka kuća ima svoju verziju i svoj tajni sastojak. Neke su nastale iz igre, iz potrebe, iz preplitanja recepata za proju i pitu, baš kao ova dukat pita.
Neko će možda reći da ovo više liči na proju, ali u toj domaćinskoj jednostavnosti leži njena čar. Jer nije ime ono što se pamti, već ukus, miris i nežna tekstura koja nas vraća u bakin dom, tamo gde je ovaj recept brižljivo zapisan, sačuvan i mnogo puta isproban. Savršena je za mlade domaćice koje tek uče čari kuhinje, ali i za iskusne koje će je praviti iznova – jer je brza, meka i topla, baš kao uspomena. Isprobajte recept – nećete pogrešiti.
Sastojci:
2 jajeta
1 šolja kukuruznog griza
1 šolja brašna
1 šolja jogurta
2/3 šolje ulja
1 prašak za pecivo
so po ukusu
2 kocke feta ili sitnog belog sira
1 tikvica (manja do srednja)
malo rendane gaude (ili drugog žutog sira po izboru)
kašičica susama (za posipanje)
shutterstock.com/Greens and Blues
Priprema:
Operite tikvicu, po potrebi je ogulite i narendajte na krupno rende. Napomena: koristite tikvicu sa tamnijom zelenom korom, jer ona ispušta manje tečnosti od one sa svetlijom korom. Blago je posolite i ostavite da pusti vodu desetak minuta. Zatim je dobro ocedite rukama ili kroz cediljku.
U većoj posudi umutite jaja, dodajte jogurt i ulje, pa sve sjedinite. Potom umešajte kukuruzni griz, brašno i prašak za pecivo. Posolite po ukusu i promešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Dodajte izmrvljeni sir i oceđenu tikvicu, pa sve lagano sjedinite. Po želji dodajte i malo rendane gaude za puniji ukus.
Podmažite pleh ili ga obložite papirom za pečenje, sipajte smesu, poravnajte i po vrhu pospite još malo rendanog sira i susam.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok dukat pita ne dobije zlatno-žutu koricu i ne zamiriše cela kuhinja. Ostavite da se kratko prohladi, secite na kocke i poslužite uz jogurt, kiselo mleko ili sezonsku salatu.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
U vreme kada se hrana nije bacala, domaćice su znale da i od suvog hleba naprave čudo – evo jednostavnog i ukusnog doručka koji će vas vratiti u toplinu porodične trpeze.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
Posle potresa jačine 8,8 stepeni i razornih talasa koji su pogodili Kamčatku i Kurilska ostrva, naučnici upozoravaju na mogući još jači zemljotres u narednih 30 dana, dok Ruska Pravoslavna Crkva spasava monahe i svetinje iz poplavljenih hramova.
Kad je odbio zadatak da obnovi razoreni manastir, jeromonah Kiprijan nije ni slutio da će iste noći doživeti susret sa Svetom Marinom, koja će mu preneti poruku s neba i otkriti izvor vode „za ceo Andros“.
Dok ih mnogi doživljavaju kao kaznu, nesreću ili nepravdu, crkveno učenje nas poziva da na iskušenja gledamo drugačijim očima – kao na neophodan put duhovnog sazrevanja.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
SIropusna nedelja idealna je da se podsetimo obroka koji sa sobom nosi duh prošlih vremena i donosi neponovljiv ukus domaće trpeze, posebno kada se na kraju prelije rastopljenim kajmakom.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Saznajte kako se priprema tradicionalna jagnjeća kapama sa spanaćem, koja budi nostalgiju za detinjstvom, bakinom kuhinjom i prazničnom tišinom pred ikonama.
Donosimo recept iz zaboravljene knjige „Kosovske kuhinje“ za mirisni pilav od jagnjetine i suvog grožđa, koji spaja ukus detinjstva, domovine i tihe molitve uz ognjište.
U vremenu kada se trpeza nije merila bogatstvom već dušom domaćina, jelo od jagnjetine i pasulja krasilo je praznične dane metohijskih kuća – donosimo autentičan recept koji čuva toplinu predanja i sećanje na zajedništvo oko stola.
Stari srpski recept za umak od belog luka vraća toplinu detinjstva i mirise posta na trpezu. Pravi se brzo, od jednostavnih sastojaka, a uz jedno malo prilagođavanje – postaje i posno čudo koje oplemenjuje svaki zalogaj.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
U ekskluzivnom intervjuu, starešina manastira Svetih arhangela kod Prizrena govori o duhovnoj snazi, teškim iskušenjima i rastućem značaju manastira za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
