Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Proleće na Balkanu ne dolazi samo kroz procvetale voćke i miris bagrema, već i kroz tanjire koji se ponovo pune svežim, zelenim darovima prirode. Među njima, zelje zauzima posebno mesto — nežno, hranljivo i bogato, pravo prolećno blago koje su naše bake znale da pretvore u pravu gozbu. Musaka od zelja je jedno od onih jela koje sa sobom nosi sećanje na detinjstvo, mirise iz seoske kuhinje i ruke koje s ljubavlju ređaju list po list. I dok priroda buja, a trpeza se osvežava, ovaj istinski domaći složenac spaja jednostavne sastojke u jelo koje hrani i telo i srce — tiho, kao prolećni povetarac koji najavljuje nove početke.
Musaka od zelja je jedno od onih jela koje se, s kolena na koleno, prenosi tiho, bez mnogo reči, ali s puno ljubavi — iz bakine sveščice u maminu kuhinju, pa dalje, u nova domaćinstva. Priprema se širom Balkana, posebno u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji, i čuva duh domaće trpeze, miris sveže ubranog povrća i osećaj porodične bliskosti. Iako je klasična musaka sa krompirom mnogima prva asocijacija, ova prolećna verzija sa zeljem ima svoju posebnu čar — nežnija je, osvežavajuća, ali podjednako bogata i zasitna. Zelje, koje se u rano proleće pojavljuje na pijacama i u baštama, daruje ovom jelu mekoću i raskoš ukusa, dok se u slojevima stapa sa mlevenim mesom, jajima, mlekom i začinima u skladnu celinu. To je ona vrsta jela koja mami i mirisom i sećanjem, podsećajući nas koliko jednostavne stvari mogu biti dragocene.
Sastojci:
• 30 listova zelja
• 500 gr mlevenog mesa
• 2 jajeta
• 2 dl mleka
• 1 glavica crnog luka
• 1 dl ulja
• so, biber, aleva paprika
zoryanchik/Shutterstock
Musaku od zelja najbolje je poslužiti sa kiselim mlekom ili jogurtom
Priprema:
Najpre pažljivo operite listove zelja, odstranite im drške i podelite ih na tri jednaka dela. Sitno iseckajte glavicu crnog luka, pa je prodinstajte na ulju dok ne postane staklasta i zamiriše. Dodajte mleveno meso, promešajte i kratko propržite sve zajedno, začinite po ukusu solju, biberom i alevom paprikom.
Uzmite posudu za pečenje i premažite je uljem. Na dno složite prvu trećinu listova zelja, pa preko njih rasporedite polovinu pripremljenog mesa. Ponovite postupak: sloj zelja, zatim ostatak mesa, i na kraju završite s preostalim listovima.
U posebnoj posudi umutite jaja viljuškom, dodajte mleko i malo soli, pa time prelijte složenu musaku. Pokrijte posudu poklopcem ili aluminijumskom folijom i pecite u prethodno zagrejanoj rerni oko 30 minuta. Pred kraj pečenja skinite poklopac kako bi se musaka lepo zapekla i dobila zlatnu koricu. Poslužite toplo, uz čašu kiselog mleka – za pravi domaći doživljaj.
Savet:
Kao što su naše bake znale – tajna dobre musake nije samo u receptu, već u pažnji, strpljenju i ljubavi kojom se sprema. Kada birate zelje, posegnite za onim mladim, mekim listovima – oni nose prolećnu svežinu i lako se slažu. Ako ih pripremate za kasnije, nežno ih blanširajte i sačuvajte u zamrzivaču, baš kao nekad kada su se letnji ukusi čuvali za hladne dane.
Mleveno meso neka bude po vašem izboru – od klasične svinjetine i junetine do laganije piletine ili ćuretine. Važno je da se lepo proprži dok ne zamiriše i dobije zlatastu boju. Dodajte omiljene začine – aleva paprika je neizostavna, ali ako poželite, diskretno unesite i malo majčine dušice ili timijana, da jelo dobije onu dubinu mirisa koju pamtimo iz detinjstva.
Jaja i mleko umutite s posebnom pažnjom – neka ta smesa nežno poveže svaki sloj, kao što porodični ručkovi povezuju generacije. Musaku pecite polako, pod folijom, da sačuva svoju sočnost. Pred kraj, otkrijte je, da listovi na vrhu dobiju onu prepoznatljivu rumenu koricu, hrskavu i mirisnu. I zapamtite – najbolja musaka je ona koja miriše na dom i okuplja sve za stolom.
Dok danas jurimo za egzotičnim receptima i brzom hranom, jedno skromno, a čudesno jelo od piletine i belog luka podseća nas kako su naše bake kuvale – tiho, s ljubavlju i bez žurbe. Otkrivamo recept za ćerviš, zaboravljeni klasik domaće kuhinje koji greje i telo i srce.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Otkrijte tajne jobroka koji se nekada spremao u svakoj seoskoj kuhinji - miris pečene piletine i zapečenog testa vratiće vas pravo za bakin sto, gde se toplina doma merila punim tanjirom i zajedničkim obrokom.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
Više od dve sedmice tužilaštvo u Bijelom Polju bezuspešno traži inspektora koji bi priveo i saslušao mitropolita budimljansko-nikšićkog zbog besede o Titu i četnicima – vernici u strahu, javnost u šoku.
Svojim pripovedanjem naučila je mnoge da veruju u sebe, da se ne opterećuju mišljenjima drugih i da ne sude drugima, već da u njima prepoznaju ono što je lepo i jedinstveno.
Na radnom sastanku u najvećoj srpskoj pravoslavnoj svetinji istaknuta je uloga države u završetku radova i dogovoren nastavak mozaicnog ukrašavanja, kojim će hram dobiti potpuni duhovni i umetnički sjaj.
Iguman Мanastira Tumane Dimitrije Plećević ispričao је manje poznat detalj u vezi s ikonom, prepričavajući jedan neizvestan trenutak u istoriji manastira koji zovu "Ostrog na Dunavu".
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Iako je ovaj ponedeljak u Petrovskom postu dan na vodi, zbog Ivanjdana je dozvoljena riba, a ovo jelo od morskih plodova i ribe učiniće vaš praznični sto posebnim i mirisnim kao u manastirima Svete gore.
Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
Svojim pripovedanjem naučila je mnoge da veruju u sebe, da se ne opterećuju mišljenjima drugih i da ne sude drugima, već da u njima prepoznaju ono što je lepo i jedinstveno.
Iguman Мanastira Tumane Dimitrije Plećević ispričao је manje poznat detalj u vezi s ikonom, prepričavajući jedan neizvestan trenutak u istoriji manastira koji zovu "Ostrog na Dunavu".
Tamjan ublažava bol koji je prouzrokovan artritisom, bez izazivanja neželjenih efekata. Poboljšava cirkulaciju, kao i protok krvi kroz krvne sudove oštećene upalnim procesima.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Dok sanjamo o venčanjima, krunama i slavi, možda upravo ova noć bude poslednja – beseda Svetog Nikolaja Velimirovića za utorak 5. sedmice po Duhovima uči nas kako da živimo svaki dan kao da je poslednji.
