Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
U bakinom dvorištu, pod lozom koja pravi debelu senku, miris belog luka i maslinovog ulja uvek je bio znak da se ručak sprema s ljubavlju. Među tanjirima koji su stizali na sto prepun priča i osmeha, posebno mesto imala je njena salata od tikvica - jednostavna, a puna ukusa detinjstva i leta. Sećam se kako je pažljivo birala tikvice s pijace, birajući one svetle, čvrste, taman prave, i kako je uvek govorila da je tajna u strpljenju i peršunu „koji miriše na baštu“. Danas, kad ponovo spremim tu istu salatu, kao da ponovo sedim kraj nje, dok hladi činiju i govori:
- Neka malo odstoji, tek će tada pokazati šta zna.
U nastavku donosimo bakin recept — onaj pravi, domaći, koji miriše na leto i uspomene.
Sastojci:
tri tikvice srednje veličine
glavica belog luka
veza peršuna
sirće
ulje – najbolje maslinovo
so
Priprema:
Tikvice sitno iseckati, na kolutove ili kockice, pa ih na minut obariti u kipućoj slanoj vodi. Potom ih ocediti i ostaviti da se ohlade. Za to vreme sitno iseckati beli luk i peršun, dodati so, sirće i ulje po ukusu. Ovu mešavinu preliti preko tikvica, izmešati i ostaviti na hladnom do služenja. Umesto peršunovog lista može se upotrebiti mirođija, a ko voli, neka doda i malo ljute papričice.
Saveti:
Kao što je baka znala – u svakoj jednostavnoj salati krije se mali svet ukusa, samo ako joj priđete s pažnjom i ljubavlju. Tikvice neka budu sveže, srednje veličine, glatke i svetlucave, kao da su tek ubrane iz bašte. Maslinovo ulje neka bude pravo, devičansko, jer u njemu je srce Mediterana, dok beli luk daje onu bakinu žaoku koja ostaje u sećanju. Sirće, bilo vinsko ili jabukovo, veže ukuse u sklad, a tikvice, sečene kako volite – na tanke kolutove, trakice ili kockice – nežno obarite pa rashladite, da zadrže i boju i karakter. Ostavite ih da malo odstoje s peršunom, uljem i belim lukom – kao što vinu treba vremena da progovori, tako i ova salata traži tišinu frižidera da bi propevala.
A ako poželite da joj dodate novi ton – kratko ih grilujte ili zapecite, pa servirajte uz komadić sira, grančicu peršuna ili listić nane. Jer kad salata od tikvica zamiriše kako treba, znaćete da ste baš ono što bi baka rekla - kuvali s dušom.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Otkrijte tajne jobroka koji se nekada spremao u svakoj seoskoj kuhinji - miris pečene piletine i zapečenog testa vratiće vas pravo za bakin sto, gde se toplina doma merila punim tanjirom i zajedničkim obrokom.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Izraelski ministar govori o širenju prisustva vernika i mogućnosti stalne molitve, dok rabin Volfson ovaj trenutak opisuje kao ispunjenje višemilenijskog očekivanja jevrejskog naroda.
Poglavar Rimokatoličke crkve ponovo ističe da delovanje Crkve proizlazi iz duhovne, a ne političke odgovornosti.
Upokojio se mirno u devetom veku.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kada šarena jaja izgube pažnju najmlađih, ovaj brz i praktičan recept vraća ih na sto u sasvim drugačijem, primamljivom obliku, bez mnogo truda i sa sastojcima koje već imate.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Savršen obrok od sastojaka koje imate pri ruci, a koje svako voli.
Uz ovo jelo jednostavna trpeza postaje mala svečanost u danima kada crkveni tipik dozvoljava mrsnu hranu.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
Kada šarena jaja izgube pažnju najmlađih, ovaj brz i praktičan recept vraća ih na sto u sasvim drugačijem, primamljivom obliku, bez mnogo truda i sa sastojcima koje već imate.
Bratstvo čuva posebnu recepturu vaskršnje pogače koja spaja bogate mirise pomorandže, začina i putera, dok način pripreme otkriva zašto ovaj hleb zauzima važno mesto na monaškoj prazničnoj trpezi.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
U paraklisu posvećenom Vaskrsenju Hristovom liturgiju su služili sveštenik Branislav Jocić, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva za pomoć porodici, i sveštenik Gligorije Marković, duhovnik paraklisa i Specijalne zatvorske bolnice
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
