Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
U bakinom dvorištu, pod lozom koja pravi debelu senku, miris belog luka i maslinovog ulja uvek je bio znak da se ručak sprema s ljubavlju. Među tanjirima koji su stizali na sto prepun priča i osmeha, posebno mesto imala je njena salata od tikvica - jednostavna, a puna ukusa detinjstva i leta. Sećam se kako je pažljivo birala tikvice s pijace, birajući one svetle, čvrste, taman prave, i kako je uvek govorila da je tajna u strpljenju i peršunu „koji miriše na baštu“. Danas, kad ponovo spremim tu istu salatu, kao da ponovo sedim kraj nje, dok hladi činiju i govori:
- Neka malo odstoji, tek će tada pokazati šta zna.
U nastavku donosimo bakin recept — onaj pravi, domaći, koji miriše na leto i uspomene.
Sastojci:
tri tikvice srednje veličine
glavica belog luka
veza peršuna
sirće
ulje – najbolje maslinovo
so
Priprema:
Tikvice sitno iseckati, na kolutove ili kockice, pa ih na minut obariti u kipućoj slanoj vodi. Potom ih ocediti i ostaviti da se ohlade. Za to vreme sitno iseckati beli luk i peršun, dodati so, sirće i ulje po ukusu. Ovu mešavinu preliti preko tikvica, izmešati i ostaviti na hladnom do služenja. Umesto peršunovog lista može se upotrebiti mirođija, a ko voli, neka doda i malo ljute papričice.
Saveti:
Kao što je baka znala – u svakoj jednostavnoj salati krije se mali svet ukusa, samo ako joj priđete s pažnjom i ljubavlju. Tikvice neka budu sveže, srednje veličine, glatke i svetlucave, kao da su tek ubrane iz bašte. Maslinovo ulje neka bude pravo, devičansko, jer u njemu je srce Mediterana, dok beli luk daje onu bakinu žaoku koja ostaje u sećanju. Sirće, bilo vinsko ili jabukovo, veže ukuse u sklad, a tikvice, sečene kako volite – na tanke kolutove, trakice ili kockice – nežno obarite pa rashladite, da zadrže i boju i karakter. Ostavite ih da malo odstoje s peršunom, uljem i belim lukom – kao što vinu treba vremena da progovori, tako i ova salata traži tišinu frižidera da bi propevala.
A ako poželite da joj dodate novi ton – kratko ih grilujte ili zapecite, pa servirajte uz komadić sira, grančicu peršuna ili listić nane. Jer kad salata od tikvica zamiriše kako treba, znaćete da ste baš ono što bi baka rekla - kuvali s dušom.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Otkrijte tajne jobroka koji se nekada spremao u svakoj seoskoj kuhinji - miris pečene piletine i zapečenog testa vratiće vas pravo za bakin sto, gde se toplina doma merila punim tanjirom i zajedničkim obrokom.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Pravoslavni vernici slave uspomenu na događaj kada se Sveti Teodor Tironski javio arhiepiskopu i otkrio tajni plan cara Julijana da hrišćane navede da tokom posta jedu hranu oskrnavljenu idolskim žrtvama.
Njega je lično krstio Sveti apostol Pavle.
Svi su, prema hrišćanstvu grešni, osim Isusa Hrista, ali i tu postoje razlike.
Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski u svojoj knjizi objasnio je da vegetarijanstvo i lekarski režimi ne mogu da zamene dublji smisao uzdržavanja i zašto pravi odnos prema hrani oblikuje telo, dušu i svakodnevni život.
Anđeo čuvar je svedok naših padova, ali i naših dobrih namera.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Savršen obrok od sastojaka koje imate pri ruci, a koje svako voli.
Uz ovo jelo jednostavna trpeza postaje mala svečanost u danima kada crkveni tipik dozvoljava mrsnu hranu.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Od oraha, urmi, smokava i suvog grožđa nastaje brza domaća poslastica na vodi koja se lako oblikuje, dugo ostaje sočna i prija kao lagan slatki zalogaj posle posnog obroka.
Brzo se kuva, sastojci su jednostavni, a blagi ukus kiselih krastavaca i belog luka daje meru i punoću čak i najjednostavnijem obroku.
Zaboravljeno zdravo jelo na vodi koje su naši preci volele u manastirskim i domaćim kuhinjama, a koje danas retko ko priprema.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
U nedelju, 1. marta, biće osveštani krstovi i zvona hrama Svetog Save na Starom aerodromu, u prisustvu mitropolita Joanikija i brojnih vernika, čime izgradnja ulazi u posebno svečanu fazu.
Od oraha, urmi, smokava i suvog grožđa nastaje brza domaća poslastica na vodi koja se lako oblikuje, dugo ostaje sočna i prija kao lagan slatki zalogaj posle posnog obroka.
U besedi za petak prve sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto Hristove reči o prvima i poslednjima razotkrivaju zabludu o uspehu, časti i moći i pokazuju po čemu se čovek zaista prepoznaje pred Bogom.
