Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Papazjanija je jedno od onih jela koja mirišu na prošlost, na stare kuće i trpeze pune duše. Potiče iz osmanske kuhinje, ali je vekovima putovala balkanskim prostorima i zauzela posebno mesto i u srpskoj kuhinji. Danas je rado viđena u domaćinstvima koja neguju tradicionalna jela. Sam naziv dolazi od turskih reči papaz (sveštenik) i yahni (gulaš ili paprikaš), što govori u prilog tome da je nekada pripremana u manastirima, kao ukusno i bogato jelo za sveštenstvo.
S vremenom, papazjanija je sišla sa manastirske trpeze među narod, postavši simbol domaće snalažljivosti i topline. U nju su domaćice stavljale ono što im se našlo pri ruci – komad mesa, sezonsko povrće, malo začina – stvarajući iz jednostavnih sastojaka pravu gozbu. Upravo ta šarena mešavina ukusa i mirisa učinila je da reč „papazjanija“ u našem jeziku postane i slikovit izraz za zbrku, šarenilo i mešavinu svega i svačega.
Danas, kada se okrenemo korenima i tražimo utehu u ukusima detinjstva, papazjanija nas dočeka kao stari prijatelj – aromatični paprikaš u kojem se prepliću vino, sirće, povrće i sočni komadi mesa. Nekada jelo siromašnih, danas dragoceno nasleđe koje rado obnavljamo, čuvajući uspomene i prenoseći ih kroz generacije – s ljubavlju i poštovanjem prema svemu što nas je oblikovalo.
Sastojci:
1 kg junetine
Priprema: U zemljani ili keramički lonac ređajte naizmenično slojeve mesa i povrća. Zatim dodajte belo vino, sok od paradajza i brašno koje ste prethodno razmutili sa vinskim sirćetom. Po potrebi još malo posolite i začinite alevom paprikom.
Poklopite lonac i stavite ga u prethodno zagrejanu rernu. Krčkajte jelo oko tri sata na 200 °C. Na kraju, izvadite iz rerne, pospite seckanim peršunom i poslužite toplo. Uživajte u bogatstvu ukusa koje donosi ova tradicionalna mešavina!
U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu. U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke. Nekada nezaobilazno na trpezi, danas gotovo izbrisano iz sećanja — čikovi su jednostavno jelo, koje podseća na raviole. Oduševljavaju ukusom, mirisom belog luka i toplinom domaće kuhinje. Umesto klasične čorbe, probajte kremastu i zapečenu verziju sa sirom, šunkom i začinima koja osvaja i najizbirljivije nepce. Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede. U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
2 glavice crnog luka
1 glavica belog luka
1 veza zeleni
4–5 krompira
2 tikvice
1 patlidžan
3 paprike
2 kašike vinskog sirćeta
2 dl belog vina
5 dl soka od paradajza
50 ml ulja
so, biber, aleva paprika
1 kašika brašna
Shutterstock/New Africa
Na ulju propržite meso isečeno na kocke. Dodajte so i biber po ukusu. Povrće isecite na krupnije komade, crni luk narežite na rebarca, a glavicu belog luka ostavite celu – samo joj skinite spoljašnju ljusku.
Mrsni recepti
09:13 | 23.04.2025
ZALOGAJ KOJI LEČI I OKREPLJUJE: Starinski recept za najukusniju prolećnu čorbu koja jača imunitet
Mrsni recepti
09:21 | 28.04.2025
STARINSKO JELO NA KOJEM SU ODRASTALE GENERACIJE NAŠIH PREDAKA: Okrepljujući jeftin obrok iz beležnica naših baka
Mrsni recepti
09:51 | 09.05.2025
ZABORAVLJENI UKUSI IZ BAKINE SVESKE: Jeftino starinsko jelo koje se pravi od tri sastojka, a vraća mirise detinjstva
Mrsni recepti
08:50 | 12.05.2025
KAKO DA DETE ZAVOLI GRAŠAK – RECEPT KOJI MENJA PRAVILA IGRE: Uz savete iz stare bakine sveske, ovo će postati omiljeno jelo na porodičnoj trpezi
Mrsni recepti
09:15 | 17.05.2025
ZALOGAJ KOJI SPAJA TRADICIJU, DUŠU I PORODIČNU TOPLINU: Prizrenski birjan donosi ukus i miris detinjstva iz srca Kosova
Mrsni recepti
09:29 | 18.05.2025
ZABORAVLJENI RECEPT IZ BAKINOG KUVARA: Zalogaj pite od starog hleba budi uspomene, a njen miris se pamti ceo život
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
U trenutku Isusovog vaskrsenja, kako se navodi u Jevanđeljima, dogodio se snažan zemljotres, a anđeo je sišao na grob i odvalio kamen.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Poseban značaj ima jutarnje prisustvo liturgiji.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
Bratstvo čuva posebnu recepturu vaskršnje pogače koja spaja bogate mirise pomorandže, začina i putera, dok način pripreme otkriva zašto ovaj hleb zauzima važno mesto na monaškoj prazničnoj trpezi.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
Tradicionalna pita iz Prizrena, sa neobičnim spojem luka i oraha, donosi jednostavan, zasitan i autentičan obrok idealan za dane posta.
Kombinacija pasulja i brokolija, začinjena domaćim aromama, hrani telo i podseća na recepte na kojima su odrasle generacije na našim prostorima.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Džeme Galgani, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
