Reči koje pokreću dušu, oslobađaju od greha i podižu vernika u borbi sa zlom kroz nebesku snagu Arhistratiga Mihaila.
Praznik Sabor Svetog arhangela Mihaila, u narodu poznat kao Aranđelovdan, a Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja 21. novembra, jedan je od najposebnijih dana u pravoslavnom kalendaru. Vernici, kako na liturgiji, tako i u svojim domovima, uzdižu molitve ka nebeskom vojvodi, Arhistratigu Mihailu. Na društvenim mrežama često se mogu videti skraćene ili prepravljane verzije molitve Svetom arhangelu Mihailu, ali je važno pročitati je u celosti.
Ovog prazničnog dana posebno mesto zauzima molitva koju je na srpski jezik preveo i objavio ava Justin Popović, poznat po svojoj dubokoj duhovnosti i preciznom prevodilačkom radu. Njene reči, prožete snagom upućenom anđeoskoj čistoti i neustrašivosti, pozivaju svakog vernika da se duhovno podigne, oslobodi zemaljskih slabosti i učestvuje u borbi za spasenje duše.
Sav si oganj i revnost, sveti Arhistratiže Mihaile, zato te molimo: učmale duše naše zapali ognjem revnosti tvoje, da bismo budne savesti uvek radosno služili zajedničkom Gospodu našem, svesrdno se ugledajući na tebe, bezgrešnog i svetog brata našeg, i vrhovnog vojskovođu našeg, vrhovnog vojskovođu sve nebeske i zemaljske vojske Hristove.
Čudesni Gospod Hristos načinio je jednu Crkvu od anđela i ljudi, da bismo se mi ljudi, koji tajanstveno predstavljamo heruvime na zemlji, ugledali na svetu nebesku braću našu, na čijem čelu stojiš ti, lučezarni i divni Arhistratiže Mihaile. Ti si na nebu pobedio svezlog Satanu, i zbacio ga s neba na dno pakla, – pomaži i nama uvek, molimo te, svemoćni Arhangele da i mi svepobednom silom tvojom pobeđujemo svelukavog Satanu, koji nas sa svih strana napada i iskušava kroz bezbožne ljude, kroz nečiste pomisli, kroz zemaljske slasti, kroz opojne strasti.
Sav si svet, čist i bezgrešan, divni Prvoangele Božji; molimo te svesveti, molimo te svečisti, molimo te svebezgrešni, uči nas dan i noć kako da živimo sveto, čisto i bezgrešno, i daruj nam tvoje heruvimske sile, da bismo istinski i stvarno heruvimski živeli na zemlji mi koji po neizmernom čovekoljublju Božjem predstavljamo heruvime na zemlji. Ne ostavi nas u otrovnom blatu naših slastoljubivih zemaljskih želja, nego nas podigni u nebeske anđelske visine i osposobi nas da anđelski sveto i čisto poživimo dok smo u telu na zemlji.
Milostivno pogledaj na nas, Svepobedni Arhangele, snishodljivo se spusti do nas, te nas, zaspale u grešima, probudi na borbu sa zlom, sa grehom, sa smrću, sa đavolom, da bismo, vođeni i sokoljeni tobom, lako savlađivali svaki greh, svaku strast, svaku smrt, svakog đavola. Mi znamo, bogonosni Arhangele: ti imaš vlast nad nečistim dušama, nad bolestima, nad smrću, nad grehom; ispuni duše naše božanskom silom svojom, da bismo i mi neustrašivo ratovali i heruvimski pobeđivali sve neprijatelje spasenja našeg, vere naše, duše naše.
Svepobedni vojvodo Nebeskih Sila, ti si očistio nebo od Satane i crnih anđela njegovih, – očisti i duše naše od svakog greha, jer gresi naši otvaraju vrata i prozore duša naših, te kroz njih ulaze u nas nečiste sile demonske, prljajući i umrtvljujući duše naše, koje treba da su anđelski čiste i anđelski besmrtne. Bez tvoje svepobedne pomoći, Nebeski Vojskovođo, mi lako postajemo plen nečistih sila; stoga te od sveg srca molimo: uvrsti nas u svoju nepobedivu vojsku i ratuj za nas i ispred nas, vodeći nas i predvodeći nas u svakoj oborbi za dušu našu, za spasenje naše, za večnost našu, i osiguravajući nam pobedu nad svakim grehom i nad svakim đavolom.
O, presveti Arhangele, mi smo očajno nemoćni pred demonskom silom vražijom, ako nam ti ne pritekneš upomoć božanskom silom svojom. Sa tobom mi ćemo uvek odnositi pobedu u svim bitkama za dušu našu, spasenje naše i večnost našu; a bez tebe – mi bespomoćno posrćemo iz poraza u poraz, iz greha u greh, iz pakla u pakao. Zato budi uvek s nama i ne napuštaj nas zbog grehova naših i smrada našeg, nego, ljubeći nas božanskom ljubavlju, učini da omrznemo greh i sve grehovne slasti i ispunimo duše svoje mirom evanđelskih vrlina.
Evo, duše svoje predajemo tebi, presveti Prvoangele Božji; molimo te i preklinjemo, vodi nas uvek putevima koji odvode u Carstvo Nebesko, da bismo zajedno s tobom večito slavili svemilostivog Spasa našeg – preslatkog Gospoda Hrista, i Njegovog svečovekoljubivog Oca i sveblagog Duha Utešitelja, kome slava i hvala sada i uvek i kroza sve vekove. Amin
(prep. Justin, na Spasovdan Ćelije 1956)
Aranđelovdan nas podseća da nebeske sile nisu daleki mit, već stalna prisutnost koja nas vodi, štiti i jača. Molitva Svetom arhangelu Mihailu, koju je preveo otac Justin Popović, ostaje putokaz kako da živimo čisto, bezgrešno i hrabro u svetu iskušenja. Uzimajući je u svoje srce, vernici dobijaju ne samo duhovnu zaštitu, već i primer kako u životu, kao na nebu, pobediti zlo i ostati u Božijoj milosti, slaveći Hrista i nebesku vojsku u zajedništvu molitve i vere.
Pronađena u Kremlju, ova nerukotvorena drevna molitva čuva srce od zla, donosi mir i duhovnu sigurnost.
Okupljeni u hramovima, pravoslavni vernici danas traže čudesnu zaštitu i duhovnu snagu Svetog Georgija, čije zastupništvo vekovima donosi pobedu nad zlom, iskušenjima i nevoljama.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Kombinacija pasulja i brokolija, začinjena domaćim aromama, hrani telo i podseća na recepte na kojima su odrasle generacije na našim prostorima.
Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Dobrija Radović, pesnik i potomak znamenite moračke porodice, upokojio se na praznik Svetog Arhangela Mihaila, ostavljajući za sobom sećanje koje ostaje među zavičajnim stazama njegovog roda.
Liturgijskim sabranjem vladika, sveštenstva i vernika obeleženo je 180 godina od osvećenja hrama, a bratstvo predvođeno starešinom protojerejem Bogoljubom Ostojićem saopštilo je odluku koja će se dugo pamtiti.
U dubokom tumačenju jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva nevidljivu istoriju anđela i smisao njihove borbe za dobro.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Serija vandalskih napada ispred Hrama Svetog Simeona Mirotočivog otvara pitanja o bezbednosti crkvene imovine i odgovornosti nadležnih organa.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
