Reči koje pokreću dušu, oslobađaju od greha i podižu vernika u borbi sa zlom kroz nebesku snagu Arhistratiga Mihaila.
Praznik Sabor Svetog arhangela Mihaila, u narodu poznat kao Aranđelovdan, a Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja 21. novembra, jedan je od najposebnijih dana u pravoslavnom kalendaru. Vernici, kako na liturgiji, tako i u svojim domovima, uzdižu molitve ka nebeskom vojvodi, Arhistratigu Mihailu. Na društvenim mrežama često se mogu videti skraćene ili prepravljane verzije molitve Svetom arhangelu Mihailu, ali je važno pročitati je u celosti.
Ovog prazničnog dana posebno mesto zauzima molitva koju je na srpski jezik preveo i objavio ava Justin Popović, poznat po svojoj dubokoj duhovnosti i preciznom prevodilačkom radu. Njene reči, prožete snagom upućenom anđeoskoj čistoti i neustrašivosti, pozivaju svakog vernika da se duhovno podigne, oslobodi zemaljskih slabosti i učestvuje u borbi za spasenje duše.
Sav si oganj i revnost, sveti Arhistratiže Mihaile, zato te molimo: učmale duše naše zapali ognjem revnosti tvoje, da bismo budne savesti uvek radosno služili zajedničkom Gospodu našem, svesrdno se ugledajući na tebe, bezgrešnog i svetog brata našeg, i vrhovnog vojskovođu našeg, vrhovnog vojskovođu sve nebeske i zemaljske vojske Hristove.
Čudesni Gospod Hristos načinio je jednu Crkvu od anđela i ljudi, da bismo se mi ljudi, koji tajanstveno predstavljamo heruvime na zemlji, ugledali na svetu nebesku braću našu, na čijem čelu stojiš ti, lučezarni i divni Arhistratiže Mihaile. Ti si na nebu pobedio svezlog Satanu, i zbacio ga s neba na dno pakla, – pomaži i nama uvek, molimo te, svemoćni Arhangele da i mi svepobednom silom tvojom pobeđujemo svelukavog Satanu, koji nas sa svih strana napada i iskušava kroz bezbožne ljude, kroz nečiste pomisli, kroz zemaljske slasti, kroz opojne strasti.
Sav si svet, čist i bezgrešan, divni Prvoangele Božji; molimo te svesveti, molimo te svečisti, molimo te svebezgrešni, uči nas dan i noć kako da živimo sveto, čisto i bezgrešno, i daruj nam tvoje heruvimske sile, da bismo istinski i stvarno heruvimski živeli na zemlji mi koji po neizmernom čovekoljublju Božjem predstavljamo heruvime na zemlji. Ne ostavi nas u otrovnom blatu naših slastoljubivih zemaljskih želja, nego nas podigni u nebeske anđelske visine i osposobi nas da anđelski sveto i čisto poživimo dok smo u telu na zemlji.
Milostivno pogledaj na nas, Svepobedni Arhangele, snishodljivo se spusti do nas, te nas, zaspale u grešima, probudi na borbu sa zlom, sa grehom, sa smrću, sa đavolom, da bismo, vođeni i sokoljeni tobom, lako savlađivali svaki greh, svaku strast, svaku smrt, svakog đavola. Mi znamo, bogonosni Arhangele: ti imaš vlast nad nečistim dušama, nad bolestima, nad smrću, nad grehom; ispuni duše naše božanskom silom svojom, da bismo i mi neustrašivo ratovali i heruvimski pobeđivali sve neprijatelje spasenja našeg, vere naše, duše naše.
Svepobedni vojvodo Nebeskih Sila, ti si očistio nebo od Satane i crnih anđela njegovih, – očisti i duše naše od svakog greha, jer gresi naši otvaraju vrata i prozore duša naših, te kroz njih ulaze u nas nečiste sile demonske, prljajući i umrtvljujući duše naše, koje treba da su anđelski čiste i anđelski besmrtne. Bez tvoje svepobedne pomoći, Nebeski Vojskovođo, mi lako postajemo plen nečistih sila; stoga te od sveg srca molimo: uvrsti nas u svoju nepobedivu vojsku i ratuj za nas i ispred nas, vodeći nas i predvodeći nas u svakoj oborbi za dušu našu, za spasenje naše, za večnost našu, i osiguravajući nam pobedu nad svakim grehom i nad svakim đavolom.
O, presveti Arhangele, mi smo očajno nemoćni pred demonskom silom vražijom, ako nam ti ne pritekneš upomoć božanskom silom svojom. Sa tobom mi ćemo uvek odnositi pobedu u svim bitkama za dušu našu, spasenje naše i večnost našu; a bez tebe – mi bespomoćno posrćemo iz poraza u poraz, iz greha u greh, iz pakla u pakao. Zato budi uvek s nama i ne napuštaj nas zbog grehova naših i smrada našeg, nego, ljubeći nas božanskom ljubavlju, učini da omrznemo greh i sve grehovne slasti i ispunimo duše svoje mirom evanđelskih vrlina.
Evo, duše svoje predajemo tebi, presveti Prvoangele Božji; molimo te i preklinjemo, vodi nas uvek putevima koji odvode u Carstvo Nebesko, da bismo zajedno s tobom večito slavili svemilostivog Spasa našeg – preslatkog Gospoda Hrista, i Njegovog svečovekoljubivog Oca i sveblagog Duha Utešitelja, kome slava i hvala sada i uvek i kroza sve vekove. Amin
(prep. Justin, na Spasovdan Ćelije 1956)
Aranđelovdan nas podseća da nebeske sile nisu daleki mit, već stalna prisutnost koja nas vodi, štiti i jača. Molitva Svetom arhangelu Mihailu, koju je preveo otac Justin Popović, ostaje putokaz kako da živimo čisto, bezgrešno i hrabro u svetu iskušenja. Uzimajući je u svoje srce, vernici dobijaju ne samo duhovnu zaštitu, već i primer kako u životu, kao na nebu, pobediti zlo i ostati u Božijoj milosti, slaveći Hrista i nebesku vojsku u zajedništvu molitve i vere.
Pronađena u Kremlju, ova nerukotvorena drevna molitva čuva srce od zla, donosi mir i duhovnu sigurnost.
Okupljeni u hramovima, pravoslavni vernici danas traže čudesnu zaštitu i duhovnu snagu Svetog Georgija, čije zastupništvo vekovima donosi pobedu nad zlom, iskušenjima i nevoljama.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Pravoslavno učenje jasno govori da đavo nema vlast nad čovekom ako mu čovek sam ne otvori vrata.
U duhovnom smislu, prijateljstvo je dar, ali i odgovornost.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Kelj preliven pavlakom i zapečen sa hlebnim mrvicama postaje obrok koji spaja ritual i svakodnevicu – jednostavan, a bogat ukusom i mirisom domaće kuhinje.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Dobrija Radović, pesnik i potomak znamenite moračke porodice, upokojio se na praznik Svetog Arhangela Mihaila, ostavljajući za sobom sećanje koje ostaje među zavičajnim stazama njegovog roda.
Liturgijskim sabranjem vladika, sveštenstva i vernika obeleženo je 180 godina od osvećenja hrama, a bratstvo predvođeno starešinom protojerejem Bogoljubom Ostojićem saopštilo je odluku koja će se dugo pamtiti.
U dubokom tumačenju jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva nevidljivu istoriju anđela i smisao njihove borbe za dobro.
Pravoslavno učenje jasno govori da đavo nema vlast nad čovekom ako mu čovek sam ne otvori vrata.
U duhovnom smislu, prijateljstvo je dar, ali i odgovornost.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Fotija Carigradskog po starom, odnosno Svetog Filoteja Atinskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Konrada iz Parzhama, dok za muslimane počinje prvi dan Ramazana. U judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Sveti Fotije je na jednom lažnom saboru zbačen sa patrijaršijskog trona, pa je vraćen i opet zbačen.
