Pronađena u Kremlju, ova nerukotvorena drevna molitva čuva srce od zla, donosi mir i duhovnu sigurnost.
Postoji molitva čija moć prelazi granice vremena – drevna i nerukotvorena, koja je pronađena u predvorju manastira u Kremlju, u Crkvi Arhanđela Mihaila. Prema ruskoj tradiciji, ona štiti od svake nepravde, od đavola i zlih ljudi. Niko ne mogu nauditi onome ko je izgovori, srce mu ostaje netaknuto laskavcima, a duša mu nakon smrti ne odlazi u pakao.
Gospode Bože, Veliki Kralju, Bez početka! Pošalji, Gospode, Svog Arhanđela Mihaila na Tvog slugu (ime), da me izbavi od neprijatelja vidljivih i nevidljivih.
Arhanđele Gospoda Mihailu, daruj mir i blagostanje Tvom sluzi (ime).
Arhanđele Gospoda Mihailu, borče protiv đavola, bori se protiv neprijatelja koji se sa mnom bore, učini ih kao jagnjad i odagnaj ih kao vetar prašinu.
O, Veliki Arhanđele Gospoda Mihaila! Vrhovni vojvodo, Prvi među šesterokrilima Hristovim kerubima i serafima i svim Svetima, budi mi zaštitnik i pomagač u mojim teskobama i nevoljama, u pustinji, na putevima, na rekama, i na moru budi mi spokojna luka.
Spasi me, Arhanđele Mihailu, od zala đavola, kada me čuješ, grešnog slugu (ime), koji priziva Tvoje Sveto Ime. Budi mi brz pomoćnik i usliši moju molitvu.
O, Veliki Arhanđele Mihailu! Pobedi sve moje neprijatelje silom Presvetog i Životvornog Nebeskog Krsta Gospodnjeg, molitvama Presvete Bogorodice, Svetih Anđela, Apostola, Svetog proroka Ilije, Svetog Nikole Čudotvorca, Svetog Andreja Bogonosca, Svetog velikomučenika Nikite i Eustahija i svih Tvojih Svetih.
O, Veliki Arhanđele Mihailu! Pomozi grešnom Tvom sluzi (ime), spasi me od zemljotresa, poplave i vatre, od nevidljivih neprijatelja, od nenadne smrti, od svakog zla i od zloduha, Veliki Arhanđele Mihailu Gospoda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Ova molitva Svetom Arhanđelu Mihailu predstavlja silan štit i duhovni oslonac. Njene reči pružaju mir, zaštitu i nadu svima koji ih iskreno izgovore, podsećajući nas da vera i molitva imaju snagu da pobede nepravdu, zlo i strah.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Praznik posvećen ovom apostolu nosi snažnu poruku nade — čak i kada sumnjamo, Hristos dolazi da nas dotakne svojom istinom.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Na praznik posvećen Spomenu čuda Svetog Arhangela Mihaila, vernici prizivaju pomoć nebeskog vojvode, čiji koplje uništava demone, a molitve štite od bolesti, iskušenja i svakog neprijatelja.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
