Vodeći nas kroz prizore Isaijinih proročanstava, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 13. četvrtak pokazuje kako Božja moć i danas menja život i veru ljudi.
Slepima se otvaraju oči, gluvima uši, hromi skaču kao jeleni, a nijemi pevaju. Vladika Nikolaj Velimirović nas vodi kroz ovo čudesno prorokovo viđenje, pokazujući kako Hristos ispunjava reči Isaije, potvrđujući proroke i slavom svojom obasjava svaku njihovu veru. Svaka scena čuda oživljava pred nama ne kao udaljena prošlost, već kao prisutna snaga Boga koji deli vid, sluh i pokret, i koji svaku reč svojih proroka čini večnom.
“Tada će se otvoriti oči slepima, i uši gluhima otvoriće se. Tada će hromac skakati kao jelen, i jezik nemoga pevaće.” (Isa. 35, 5–6)
Hodite, braćo, da se nadivimo sili Boga našega živoga, koji otvori oči smrtnu čoveku da vidi u prevelikoj daljini vremena ono što će se zbiti. I još kako da vidi: do u same pojedinosti, kao da je sam taj prorok bio apostol Hristov, i hodio s Hristom Gospodom, i gledao čudo za čudom – kako On slepima daje vid, gluhima sluh, hromima zdravlje nogu, a nemima glas i govor.
Kada Jovan Krstitelj iz tamnice posla učenike svoje da pitaju Hrista: „Jesi li ti onaj što će doći?“, Gospod Hristos odgovori im rečima svoga proroka Isaije: „Idite i kažite Jovanu što čujete i vidite: slepi progledaju i hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju, mrtvi ustaju“ (Mat. 11).
Pogledajte kako je divno strojio Gospod spasenje naše! Ono što je preko proroka Svojih o Sebi prorekao, ono je On i ispunio. Prorok je nekada govorio Njegove reči, vnušene Duhom Svetim, a sada On govori reči Svoga proroka. Nekada se prorok pozivao na Njega, a sada On na proroka. Time pokazuje da, i kad govori Svoje reči i kad govori prorokove reči, uvek govori samo Svoje. Da pokaže da je i tada On govorio, a ne prorok, i sada On govori, a ne neko drugi. Tako opravdava proroka Svoga, vernog slugu Svoga, i niko ne može reći da je prorok lažno govorio. Tako proroci služiše slavi Hrista Gospoda, a Hristos Gospod proslavi proroke Svoje, istinite sluge Svoje.
O Gospode Isuse, proslavljeni od slugu Svojih i proslavitelju slugu svojih, pomozi i nama da rečju, delom i mislima poslužimo veličanstvenoj slavi imena Tvojega. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Praznik posvećen ovom apostolu nosi snažnu poruku nade — čak i kada sumnjamo, Hristos dolazi da nas dotakne svojom istinom.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 17. nedelju po Duhovoma objašnjava večnu harmoniju Oca, Sina i Duha Svetoga i pokazuje kako ljubav Božja preobražava naše svakodnevne izbore.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o proroku Isaiji otkrivaju se dramatične vizije, proročanstva koja su se obistinila i život položen za nepokolebljivo svedočenje istine.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
