U prepunom hramu Svetog arhangela Mihaila, patrijarh srpski je tumačio Jevanđelje po Mateju, naglašavajući večnu snagu Hristove reči, značaj vere u životu i postom i molitvom pobedu nad demonskim silama.
Na praznik Svetih sedam mučenika iz Efesa, u prepunom Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu Liturgiju. Svjatevšem su sasluživali episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije i sveštenstvo, dok je hor Prvog beogradskog pevačkog društva svojim pojanjem oplemenio duhovni doživljaj okupljenih vernika.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu
Hristova reč kao ogledalo i putokaz
Tokom bogosluženja, patrijarh Porfirije tumačio je višeslojnu priču iz Jevanđelja po Mateju, naglašavajući neprolaznu snagu Hristove reči:
– Mi, pravoslavni hrišćani imamo reč Jevanđelja kao ogledalo, parametar i kriterijum, stoga ne postoji ništa drugo što je izvan Jevanđelja i izvan reči Hristove koje za nas može biti pretežnije. Sve se provera rečju Hristovom i sve dobija svoj smisao ili se pretvara u potpuni besmisao u odnosu na Hristovu reč… u kontekstu Hristovog Jevanđelja mi govorimo o životu koji traje sada i uvek i u vekove vekova, o životu koji iza groba, tačnije posle Drugog Hristovog dolaska, jeste život u izobilju, u punoći, u radosti.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije sa sveštenstvom
Priča o ocu i sinu opsednutom demonskim silama
Patrijarh je posebno istakao jevanđeljsku priču o ocu koji moli za sina opsednutog demonskim silama, objašnjavajući kako spoljna bolest često odražava unutrašnje, psihogene, pa i duhovne korene:
– Po pravilu, spoljašnja manifestacija nekog našeg telesnog izostatka upozorava nas da nešto sa nama ni iznutra nije u redu… Došao je najpre kod apostola, ali nije bilo ishoda pozitivnog, nije bilo rezultata.
Foto: SPC
Patrijarhu su sasluživali vladika londonski i velikobritansko-irski Nektarije i sveštenstvo
Vera i čuda u svakodnevnom životu
Govoreći o značaju vere i čuda u životu hrišćanina, patrijarh je podsetio vernike na oštru reč Gospodnju upućenu apostolima: O rode neverni…!
– Treba staviti prst na čelo i u kontekstu ove jevanđeljske priče neka se svako od nas zapita u kojoj meri se ova reč Hristova odnosi na nas. Tamo gde ima vere ima i isceljenja, ima čuda. Problem je u tome što je za nas vera postala ideja i ideologija, a čudo je postalo sastavni deo naših bogougodnih razgovora… Sećam se kad sam tek došao na Svetu Goru, svugde su se dešavala čuda. U selu u kojem sam živeo, čudo nije predstavljalo filološki ukras na divne naše duhovne razgovore, nego je postojala vera kao poverenje u Hrista.
Foto: SPC
Liturgija u Sabornoj crkvi u Beogradu
Zrno vere koje menja svet
Patrijarh Porfirije je podvukao značaj čak i najmanjeg zrna vere:
– Gospod pita oca: Veruješ li da to mogu učiniti? A on veli: Verujem, Gospode, pomozi mome neverju… Dovoljno je imati vere kao što je zrno gorušičino! To je sitno i malo, a daje veliki plod… Ako imamo to zrno vere, onda je sve moguće i sve oko nas postaje čudo.
Foto: SPC
Vernici celivaju ikonu
Postom i molitvom do duhovnog isceljenja
Na kraju besede, patrijarh je pozvao vernike da postom i molitvom ojačaju svoju duhovnu snagu i suoče se sa prisustvom demonskih sila u svetu:
– Postom i molitvom se izgone demonske sile… Kada zrno naše vere počne da biva post i molitva, tada se Đavo buni, jer vidi da smo se probudili… Sve oko nas postaje čudesno, postaje čudo i mi živimo u neprestanom gledanju prisustva Božjeg sa nama i među nama. To je, zapravo, čudo koje je jedino normalno. Čudo nije strano ljudskoj prirodi. Čudo je prirodno i normalno.
Liturgija u Sabornoj crkvi i beseda patrijarha Porfirija podsetili su vernike da je reč Hristova večna, a vera u Njega osnova za život ispunjen čudesima, nadom i božanskom prisutnošću u svakom trenutku.
Tokom liturgije u istorijskom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru, patrijarh srpski Porfirije govorio je o dubljem smislu evharistije, o pogrešnim očekivanjima od Boga i o pozivu na slobodno, svesno i ljubavlju ispunjeno sjedinjenje sa Hristom.
U mirijevskom hramu izgrađenom uz blagoslov i kamen sa Hilandara, patrijarh srpski Porfirije poručuje da Crkva ne podleže vremenskim trendovima, već da preobražava duh epoha i poziva vernike na jedinstvo i molitvu za spasenje i mir u svetu.
Posle bogosluženja u jednom od najstarijih pravoslavnih hramova u Beogradu, patrijarh Porfirije podsetio da je misija Crkve da vodi ljude ka večnosti i preobražava svet blagodaću Hristovom, a ne da se svodi na trenutne društveno-političke ciljeve.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Tumačeći priču o bogatašu i Lazaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao da Gospod nije socijalni reformator, već Bog ljubavi koji svakom daje ono što mu je potrebno za spasenje.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir.
U Narodnom pozorištu u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve je pozvao narod da kroz ljubav, odgovornost i veru u Svetog Savu i Hrista sačuva unutrašnju slobodu i povezanost sa bližnjima.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
