CRKVA NE SME DA SE PREOBRAŽAVA PO MERI SVETA – Patrijarh Porfirije služio liturgiju u Bežaniji i uputio snažnu poruku

U hramu Svetog velikomučenika Georgija u Bežaniji, jednom od najstarijih pravoslavnih svetilišta u Beogradu, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju uz sasluženje episkopa remezijanskog Stefana i brojnih sveštenika i đakona. Bežanijski hram, podignut po predanju još 1826. godine, bio je premalen da primi sve vernike koji su želeli da zajedno sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve uznesu molitve Bogu. Posebnu toplinu bogosluženju dali su najmlađi parohijani, koji su jednim glasom izgovarali Oče naš i Simvol vere.

SPC

 

Pouke iz jevanđelja o umnoženju hlebova i riba

U svojoj besedi, patrijarh Porfirije je polazio od jevanđeljske priče o umnoženju hlebova i riba, podsećajući da su ljudi, videvši čudo, poželeli da Hrista proglase carem. – Gospod je pobegao zato što su oni koji su videli čudo hteli da Ga učine carem, tj. bili su poneti mesijanskim entuzijazmom u kojem su očekivali pogrešno... Umesto Onoga koji im daruje Carstvo Božje, očekivali su onoga koji će izvesti socijalni prevrat i političku borbu protiv zavojevača – rekao je patrijarh.

SPC

 

Crkva kao lađa na uzburkanom moru sveta

Srpski patrijarh je naglasio da u slici oluje na Galilejskom jezeru Crkva vidi samu sebe – lađu koja plovi uzburkanim morem sveta i koja se, s vremena na vreme, suočava sa velikim iskušenjima. – Ta iskušenja ponekad dolaze kao buka i bura, a ponekad tiho, perfidno, obučena u divne i blagouhane oblande. Jedna od najvećih opasnosti je kada Crkva dobije aplauze zato što odstupa od sebe, relativizuje i razvodnjava ono što jeste. Mi smo pozvani da duhom svetim, preobražavajući se, preobražavamo svet – ne da se njemu preobražavamo – poručio je on.

 

Misija Crkve iznad prolaznih ciljeva

Naglasio je da pravoslavna Crkva ne sme da se svede na rešavanje trenutnih društveno-političkih pitanja: – Mi treba da svedočimo da je Hristos, Sin Božji, raspet i vaskrsao i da u Njemu postoji smisao života ovog i onog sveta. On razrešava tajnu groba i odgovara na našu najdublju unutrašnju glad – glad za smislom, za postojanjem, za večnošću, za ljubavlju.

Liturgija u Bežaniji bila je podsećanje da je Crkva, i u mirnim i u olujnim vremenima, pozvana da vodi ljude ka onome što je iznad svakog prolaznog cilja – ka Carstvu Božjem, gde se glad i žeđ gase samo Hristom.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara