NA PRAZNIK SVETOG PANTELEJMONA, PATRIJARH UPOZORIO: "Crkva ne postoji da bi se prilagođavala svakom aktuelnom duhu vremena"

Na praznik Svetog velikomučenika Pantelejmona, velikog Božjeg ugodnika i iscelitelja, crkva podignuta u njegovu čast u mirijevskom kraju Beograda bila je ispunjena sabranim vernicima koji su prisustvovali svete liturgije koju je služio patrijarh srpski Porfirije. Ovaj hram, čiji su temelji postavljeni davne 2002. godine, uz posebno ugrađeni granitni kamen iz samog manastira Hilandara, blista kao svetionik vere i molitve u srcu Mirjeva.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Porfirije o smislu zajedništva i molitve u Crkvi

Patrijarh Porfirije je u svojoj besedi naglasio duboku istinu o smislu sabranja pred Bogom i pravoslavnom jedinstvu u Crkvi:

– Slava velikomučeniku Pantelejmonu, svetitelju Božjem! Slava Bogu u čiju slavu podižemo ovaj hram, ovo mesto na koje se okupljamo i sabiramo svi mi koji verujemo u jednog Gospoda Isusa Hrista, koji je Sin Božji, i u Oca Njegovog i u Duha Svetog. Sabiramo se da bismo stojeći pred lice Božjim, s Njim postali jedno u svetoj tajni Pričešća, ali i među sobom postali jedno telo i jedan organizam.

Ovim rečima Patrijarh je podsetio verni narod da je Crkva mesto zajedništva i molitve za spasenje, ne samo svoje, već i bližnjih, ali i sveta u celini. Naglasio je da molitva i liturgijsko sabranje nose nadu za mir, kako u svetu, tako i u našim srcima:

– Sabiramo se da bismo se molili Njemu, Gospodu našem, za spasenje svoje, za spasenje svojih bližnjih, da bismo se molili za mir, kako i velimo na samom početku svete Liturgije, za spasenje čitavog sveta, pa i za mir naš, za mir u nama i za mir među nama.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Nepromenljivost Crkve i savršenstvo Božjeg dara

Patrijarh je u svojoj pouci podvukao nepromenljivost i savršenstvo Božjeg dara Crkve, upozorivši na pogrešne tendencije koje žele da „osavremene“ Jevanđelje i Crkvu, kao da u njoj nešto nedostaje ili kao da je moguće nešto dodati ili oduzeti istini:

– Bog je apsolutno savršenstvo iznad svakog zamislivog nama savršenstva i dobra. Njemu se ništa dodati ne može, kao što Mu se sa druge strane ne može ni oduzeti. Mi samo možemo biti udostojeni Njegovom blagodaću i ljubavlju da nam se ponešto odškrine u našem srcu, u našoj duši onda kada idemo putem smirenja i podviga do onoga što je Božja istina.

– Ni Njegovoj Crkvi se ništa ne može ni dodati, a ni oduzeti.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Crkva kao večni stub spasenja i preobražaj duha vremena

Patrijarh je podsetio da je Crkva večna jer je njen Gospod večan, izvan vremena i prostora, te da nije ona ta koja treba da se prilagođava vremenu, nego da preobražava duh svakog vremena, pozivajući ljude u večni život i zajedništvo sa Bogom:

– Crkva ne postoji da bi se prilagođavala svakom aktuelnom duhu vremena, nego postoji da bi duh vremena preobrazila, da bi zagrlila i prožela duh vremena ili svako vreme i sve pozvala i uvela u preobražaj.

– U tom smislu ne postoji niko ko može biti iznad Crkve... Onaj koji sebe postavlja iznad Crkve on je kao da je levo, i desno, i ispod, i izvan Crkve i ništa joj ne može ni dodati, ni oduzeti.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Liturgijsko sabranje u Mirjevu, uz sasluženje episkopa moravičkogTihona i sveštenstva mirijevskog hrama, bilo je još jedno duhovno osnaženje i podsetnik na trajnu i nepromenjivu snagu vere, u koju su vernici ovog dela Beograda utkali svoje molitve i živote.

Ova liturgija i patrijarhove reči još jednom potvrđuju da je Crkva večni stub spasenja i svetlost koja nas vodi kroz tamu ovoga sveta, podsećajući nas da prava snaga leži u nepromenljivoj istini Hristovoj i jedinstvu u veri.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara