Od tada sveštenik prima brojna svedočanstva o fizičkom i duhovnom isceljenju zajvaljujući Svetom Šarbelu.
Crkva Svetog Ferdinanda, koja se nalazi u istorijskom srcu Napulja, bila je 24. jula mesto događaja koji mnogi već nazivaju čudom, pripisanim zagovoru svetog Šarbela, libanskog pustinjaka, čija pobožnost prevazilazi granice naroda i kontinenata.
Povodom liturgijskog spomena svetitelja, monsinjor Paskvale Silvestri, župnik ove napuljske crkve, služio je misu kojoj je prisustvovalo više od 500 vernika, među kojima je bilo mnogo bolesnih. Na kraju liturgije, sveštenik je pristupio pomazanju prisutnih osvećenim uljem.
- Nisam mogao da verujem svojim očima. Nisam očekivao toliki broj ljudi, pa je u jednom trenutku posuda sa uljem bila skoro prazna. Plašio sam se da neće biti dovoljno za sve - napisao je mons. Silvestri u pismu od 27. jula upućenom ocu Elijasu Hamuriju, nekadašnjem postulatoru kanonizacije Svetog Šarbela.
Ipak, uspeo je da pomazi svakog bolesnika dok posuda nije bila potpuno prazna.
- Kada sam završio, zatvorio sam je i vratio u kutiju. Međutim, kada sam je odložio u sef, primetio sam da je opet puna. Nisam mogao da poverujem šta vidim. Okretao sam je nekoliko puta da izvučem poslednje kapi, a onda je, kada sam je vratio, ponovo bila puna i teža nego pre.
Sveštenik je tada stao pred oltar i obavestio vernike, koji su ga pozdravili aplauzom.
- Ja nisam čudotvorac, ali ovde se desilo nešto ozbiljno - došlo je do stvaranja materije. Po kanonskom pravu, o tome sam obavestio postulatora svetitelja.
Dan kasnije, 25. jula, grupa libanskih hodočasnika posetila je crkvu.
- Zamolili su da pomirišu ulje i rekli da ima miris libanskih kedrova, simbola domovine svetog Šarbela. Ulje je mirisalo, što je samo po sebi neobično - rekao je sveštenik.
Sveti Šarbel, rođen 8. maja 1828. kao Jusef Antun u selu Beka-Kafra, odrastao je nedaleko od čuvenih "Božjih kedrova" - jedne od poslednjih prirodnih rezervata drevnih stabala koja su nekada prekrivala libanske planine.
Silvestri je dodao da se posuda sa uljem sada čuva na sigurnom i da je na raspolaganju crkvenim i naučnim vlastima za ispitivanje.
Sveštenik priznaje da je pobožnost Svetom Šarbelu počela kod njega gotovo slučajno.
- Nisam ga poznavao, tek sam nedavno čuo njegovu priču i stavio njegovu ikonu u crkvu.
Nakon toga, doživeo je neobičan san - video je svetitelja kako mu se smeši, iako su sve njegove slike inače vrlo ozbiljne. Od tada je odlučio da poslednjeg petka u junu i julu služi mise u čast svetitelja.
Ujutru 24. jula, nekoliko sati pre "čuda ulja", jedna mlada parohijanka (oko 20 godina) prišla mu je i rekla da je tog jutra potpuno izlečena od karcinoma dojke, za koji su lekari smatrali da je neizlečiv.
Te večeri crkva je bila prepuna vernika, ponestalo je i svetih hostija, a zatim se dogodilo i obnavljanje ulja. Od tada sveštenik prima brojna svedočanstva o fizičkom i duhovnom isceljenju.
- Dobio sam pet-šest pisanih izveštaja i tražim od ljudi da sve zabeleže.
Sveti Šarbel je poznat po čudima koja se događaju ne samo katolicima, već i muslimanima i pripadnicima drugih vera. Katolička crkva je zabeležila i proučila na hiljade čuda pripisanih njegovom zagovoru.
Još za života, ovaj maronitski monah i pustinjaku uživao je glas iscelitelja. Preminuo je 24. decembra 1898, a blaženim ga je proglasio papa Pavle VI 5. decembra 1965, dok je za sveca proglašen 9. oktobra 1977. godine.
BONUS VIDEO: Iguman Mihailo iz manastira Svetih arhangela kod Prizrena o iskušenjima života na Kosovu i Metohiji
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Iako je Nohad nedavno preminula, 14. maja 2025, njena priča i dalje inspiriše mnoge.
Vernici joj pale sveće u strahu i nadi, žene je prizivaju radi utehe i snage, a narod je poštuje više nego ikada – zbog čega se Svetoj Mariji Magdalini baš danas obraćaju milioni duša sa jednim istim uzdahom: "Pomozi, sveta!“
Svedočanstvo o neveri, preobražaju, pokajanju i isceljenju koje je promenilo lekara i njegovu porodicu, podsećajući nas da je Hristova blagodat i danas živa kroz moći svetitelja.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Grčki pevač otkriva neobjašnjivo iskustvo koje ga je učinilo drugačijim čovekom, osnažilo njegovu pravoslavnu veru i probudilo unutrašnju snagu koju ranije nije poznavao.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
