Vernici joj pale sveće u strahu i nadi, žene je prizivaju radi utehe i snage, a narod je poštuje više nego ikada – zbog čega se Svetoj Mariji Magdalini baš danas obraćaju milioni duša sa jednim istim uzdahom: "Pomozi, sveta!“
U srpskom narodu poznata kao Blaga Marija, Sveta ravnoapostolna Marija Magdalina zauzima posebno mesto u srcima pravoslavnih vernika. Njeno ime priziva molitvu, veru i zaštitu, posebno u trenucima velikih duševnih i telesnih stradanja. Upravo zato, njeno praznovanje 4. avgusta po gregorijanskom kalendaru (22. jula po julijanskom) svake godine biva obasjano suzama molitve i nadom u isceljenje.
Vernici u Srbiji često se obraćaju Svetoj Mariji Magdalini u trenucima velikih duhovnih i životnih kriza, posebno:
• kada trpe demonska iskušenja, depresiju, strahove i unutrašnje nemire, jer je Sveta Marija Magdalena sama bila oslobođena od sedam demona i zbog toga se smatra moćnom zaštitnicom od svake nečiste sile;
• kada se mole za pokajanje i promenu životnog puta, jer je njen život primer obraćenja, potpune predanosti Hristu i duhovne obnove;
• kada traže utehu u velikim životnim gubicima i stradanjima, jer je ona stajala pod Krstom Gospodnjim i svedočila Vaskrsenju, ostajući verna u času najveće tuge;
• žene koje mole za duhovnu snagu, veru i milost u ulozi majke, supruge i služiteljke, jer je Sveta Marija Magdalena uzor u ženskom praćenju Hrista i u žrtvi ljubavi;
• u vreme borbi sa bolestima, bilo sopstvenim ili bližnjih, jer se veruje da njene molitve donose utehu i isceljenje, naročito onima koji trpe psihičke i duševne bolesti.
U srpskoj narodnoj tradiciji, Blaga Marija je opisana kao sveta žena koja ne podnosi greh, posebno nasilje i ogovaranje, i čiji se dan poštuje sa velikim strahopoštovanjem. Veruje se da onoga ko se na njen dan ogluši o molitvu, rad ili post može stići kazna – ne iz osvete, već kao poziv na pokajanje.
Srbi je vide kao živu zaštitnicu doma, onu koja "sagoreva" zlo, i neretko se pored njene ikone pale sveće kada je neko u velikom strahu ili životnoj opasnosti. Na njen dan mnoge porodice poste, ne rade teške poslove i mole se za mir, zdravlje i duhovno očišćenje.
Jedna od najdubljih molitava upućenih Blagoj Mariji nosi izuzetnu teološku i emocionalnu snagu. Vernici je izgovaraju u tišini svoga doma, pred njenom ikonom ili u crkvi, tražeći pomoć i posredništvo pred Gospodom.
O, sveta mironosice i svehvalna ravnoapostolna Hristova učenice, Magdalino Marijo,
i u skrušenju srca naših ti se molimo, i usrdno ti pritičemo mi grešni i nedostojni, jer si verna i moćna za nas posrednica pred Bogom.
Ti si u životu svome podnosila strašno mučenje demona,
no blagodaću Hristovom, javno si ih se oslobodila, i nas, molitvama tvojim, od besovskih zamki izbavi,
da neprestano za vreme svog života našeg, rečju, mišlju i tajnim pomislima srca naših,
verno poslužimo, kao što smo i obećali, Jedinom Svetom Vladici Bogu.
Ti si više od svih zemnih blaga zavolela Preslatkog Gospoda Isusa
i radi Njega si svim životom svojim sledovala Božanstvenom učenju Njegovom
i blagodaću nisi samo svoju dušu hranila nego i mnoštvo ljudi si od tame mnogobožja ka Hristovoj čudesnoj svetlosti privodila.
Sa verom te molimo, isprosi nam od Hrista Boga prosvećujuću i osvećujuću blagodat,
da njom osenjeni uzrastamo u veri, i blagočešću u podvigu ljubavi i samoutvrđenju,
da se nelenjosno potrudimo da služimo bližnjima u njihovim nevoljama duševnim i telesnim, sećajući se primera tvog čovekoljublja.
Ti si, sveta Marijo, bodrena blagodaću Božijom, proživela žitije na zemlji i mirno si otišla u nebeske obitelji.
Moli Hrista Spasa, da nas molitvama tvojim udostoji da ne spotičući se svršimo stranstvovanje naše u ovoj dolini plača,
i u miru i pokajanju skončamo život naš, i u svetosti poživimo na zemlji,
i da se udostojimo večnog blaženog života na nebesima
i tamo sa tobom i svima svetima zajedno proslavimo Nerazdeljnu Trojicu,
opevajući Jedino Božanstvo Oca i Sina i Duha Svetoga u vekove vekova. Amin.
Vernici svedoče da se nakon molitve osećaju rasterećenije, smirenije i bliže Bogu. Neki je nazivaju i "ženskim stubom Crkve", jer njen primer pokazuje da žene mogu i treba da budu verne Hristove sledbenice u svakoj epohi.
U vremenu kada duhovni nemiri razdiru savremeni svet, vera u Svetu Mariju Magdalinu postaje most između tame i svetlosti, očaja i nade. Njena molitva nije magijska formula, već duboki uzdah vere i poverenja u Boga – baš onako kako je ona, prva među ženama, potrčala da objavi svetu vest: Hristos vaskrse!
Mitropolit crnogorsko-primorski besedio je o snazi molitve za bližnje, važnosti praštanja i svakodnevnim delima ljubavi koja vode ka spasenju.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Kratka i snažna, molitva Proroku Iliji vekovima se prenosila usmenim predanjem, ali je tokom vremena često bila skraćivana i menjana. Donosimo autentične reči koje monasi uznose pred tron Božiji u tišini manastira Ostrog.
Pod krstom na Golgoti stajala je i Magdalena, i gorko tugovala zajedno sa Presvetom Bogorodicom.
Neki ljudi kroz život prođu lagano, dok neke nevolje stalno prate, a otac Goran objašnjava i zašto.
Arhijereje je ispred hrama dočekao protonamesnik Nemanja Balaban pozdravnim rečima.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Tokom protekle nedelje velike grupe mladih katolika iz celog sveta preplavile su Rim za proslavu ovog posebnog jubileja.
Iako pravoslavlje uči da smrt vodi u večni život, mnogi ljudi je i dalje doživljavaju kao nešto strašno.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Arhijereje je ispred hrama dočekao protonamesnik Nemanja Balaban pozdravnim rečima.
U svetogorskom Manastiru Simonopetra, koji je osnovao otac Svetog Save, a obnovio srpski despot Jovan Uglješa Mrnjavčević, čuva se ova čudotvorna relikvija koja svojim miomirisom svedoči o neizmernoj božanskoj milosti i neprolaznoj duhovnoj snazi.
Sveta Marija Magdalena, jedna od žena Mironosnica, upamćena je kao verna službenica Gospoda Isusa Hrista. Njena priča ispunjena je hrabrošću i pobožnošću, pa je i danas inspiracija mnogim hrišćanima, a neki Srbi je proslavljaju kao krsnu slavu.
Neki ljudi kroz život prođu lagano, dok neke nevolje stalno prate, a otac Goran objašnjava i zašto.
Iako medicina ima svoju nezamenjivu ulogu, pravoslavna duhovnost poziva čoveka da se suoči sa sobom, da preispita svoje unutrašnje stanje i da pokuša da kroz pokajanje, molitvu i ljubav pronađe put ka isceljenju.
Iako pravoslavlje uči da smrt vodi u večni život, mnogi ljudi je i dalje doživljavaju kao nešto strašno.
U njenom podnožju prepliću se duh prošlosti, svetost i prirodna bogatstva, čineći ovu lokaciju jedinstvenim mestom susreta vere, istorije i prirode.
Tokom protekle nedelje velike grupe mladih katolika iz celog sveta preplavile su Rim za proslavu ovog posebnog jubileja.
U njenom podnožju prepliću se duh prošlosti, svetost i prirodna bogatstva, čineći ovu lokaciju jedinstvenim mestom susreta vere, istorije i prirode.
Manje je poznato da je Sveti Jovan Vijane bio i na meti fizičkih i duhovnih napada đavola.
Brojna su čuda koja je učinila i još uvek čini Sveta Marija Magdalena. Neka od njih ćemo pomenuti na slavu ove svetiteljke i na korist svima nama.
U svakoj pravoslavnoj kući hleb ima posebno mesto, a ovaj stari recept sa jajima i kačkavaljem podseća nas zašto se nekada verovalo da je greh baciti i koricu.
Vernici joj pale sveće u strahu i nadi, žene je prizivaju radi utehe i snage, a narod je poštuje više nego ikada – zbog čega se Svetoj Mariji Magdalini baš danas obraćaju milioni duša sa jednim istim uzdahom: "Pomozi, sveta!“
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
