Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Mnogi vernici danas bez zadrške izgovaraju isto objašnjenje: smatraju sebe verujućima, ali u hram ne odlaze. Bog, kažu, čuje svuda, a molitva kod kuće deluje sasvim dovoljna. U toj rečenici sažeta je čitava jedna logika savremenog religioznog odnosa – lična, samostalna, bez obaveze prema zajednici.
Zašto bih negde išao ako Bog i ovako čuje nas? Zar nije moguće moliti se kod kuće? Zašto uopšte ići u hram? Ja verujem u duši. Sveštenicima uopšte ne verujem. Ja se molim kod kuće… Na ove i slične izjave, koje se sve češće čuju i među krštenima i među onima koji se smatraju crkvenima, odgovara sveštenik Aleksej Maljukov, nudeći objašnjenje koje ne ostaje na površini.
Otac Aleksej odmah precizira suštinu problema:
– Zaista, slične reči najčešće izgovaraju ljudi koji jednostavno nisu upoznati s molitvom – kaže sveštenik i dodaje da ovde nije reč o izboru mesta, već o nerazumevanju same molitve. Ljudi koji tako govore često ne znaju ni zašto postoji hram, ali ni zašto se čovek uopšte obraća Bogu. Vera se tada svodi na potrebu, a ne na odnos.
U tom kontekstu koristi snažnu, ali preciznu sliku: čovek pokušava da Boga smesti ne u dubinu svog bića, već u džep. Takav Bog je praktičan - izvadi se kada zatreba, a skloni kada postane suvišan. To je, kako kaže, "džepni" Bog, sveden na trenutnu korist, a ne na živo prisustvo.
Nasuprot tome, sveštenik podseća da Crkva nije samo građevina sa krstom.
– Crkva su ljudi koji čine Telo Hristovo – naglašava on, pozivajući se na apostola Pavla. Hristos je Glava tog Tela, a vernici su njegovi udovi. Punoća tog Tela ne ostvaruje se u izolaciji, već u sabranju. Pojedinačno, čovek ostaje deo, ali ne i celina.
Da bi to približio, otac Aleksej koristi jednostavnu analogiju sa prutićima. Povezani zajedno, oni su čvrsti i otporni; razdvojeni, lako se lome. Isto važi i za čoveka koji nema živu duhovnu vezu s drugim članovima Crkve – postaje ranjiv, podložan posustajanju i gubitku.
Sličnu poruku nosi i poređenje sa ciglama. Jedna cigla ima svoju vrednost, ali tek u zidu njena snaga biva umnožena. U povezivanju nastaje sinergija – zajednički trud daje rezultat koji nijedna cigla sama ne bi mogla da postigne. Tako, objašnjava sveštenik, i zajednička molitva umnožava delotvornost lične molitve.
Kao potvrdu toga navodi lično iskustvo: grupu ljudi koji su zajedno nosili teške fudbalske golove. Težina se gotovo nije osećala, jer se teret ravnomerno raspodelio. Slabost jednih bila je nadoknađena snagom drugih. Ista zakonitost, po njegovim rečima, važi i na bogosluženju – svako dolazi sa svojim bremenom, ali niko ne ostaje sam s njim.
Otac Aleksej jasno ističe da se molitva kod kuće ne dovodi u pitanje. Ona je neophodna i dragocena. Ipak, čoveku koji živi okružen stalnom rasejanošću teško je da sam pronađe unutrašnju sabranost. Zato hram postaje mesto gde se lični glas pridružuje glasovima drugih, gde se molitva ne izgovara u samoći, već u zajednici.
– Molitva u kući pomaže zajedničkoj crkvenoj, sabornoj molitvi, ali je ne zamenjuje – naglašava on. Bog čuje svuda, ali hram ostaje posebno mesto. Sam Hristos ga naziva domom molitve. U njemu se služi liturgija, zajedničko delo, i prima se Telo i Krv Hristova, kroz koje vernici postaju jedan živi organizam, povezani međusobno i s Bogom.
Na to ukazuje i molitva "Oče naš". Reč „naš“ ne ostavlja prostor za zatvorenu, isključivo ličnu pobožnost. Ona podrazumeva zajednicu, sabranost i zajedničko stajanje pred Bogom.
Čak i onda kada je čovek prinuđen da se moli sam, bez mogućnosti da prisustvuje bogosluženju, on, prema rečima oca Alekseja, treba da bude svestan svoje pripadnosti Jednoj, Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi. Ipak, upravo učešće u sabornoj molitvi, kada god je to moguće, ostaje najjasniji znak stvarne crkvenosti.
Između vere koja se zatvara u lični prostor i vere koja se živi u Crkvi ne stoji samo razlika u navici, već razlika u razumevanju. Prva lako ostaje bez odgovora. Druga zahteva dolazak, susret i zajedništvo – ali upravo tu vera prestaje da bude privatna misao i postaje život koji se deli.
Protojerej Vladimir Pučkov objašnjava gde je granica između iskrene potrebe i pogrešnog oslanjanja na Stvoritelja kao na izvor lakog rešenja. U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu. U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu. Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva. Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet. Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju. Recept iz „Srbskog kuvara“ donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto. Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu. Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
PKStockphoto/Shutterstock,Chubykin Arkady/Shutterstock
Crkva nije samo zgrada
uoc-news.church
Snaga zajedničke molitve
Foto: SPC
Lična molitva, ili saborna
Duhovna riznica
10:09 | 25.11.2025
DA LI JE GREH MOLITI SE BOGU ZA NOVAC I MATERIJALNA DOBRA: Sveštenik rešava dilemu koja muči mnoge vernike
Duhovna riznica
07:30 | 02.12.2025
ZAŠTO POJEDINAČNA MOLITVA DOBIJA SNAGU U ZAJEDNIŠTVU: Vladika Nikolaj otkriva šta se događa kad se vernik moli s celom crkvom
Duhovna riznica
10:46 | 11.12.2025
KAKAV SVEŠTENIK TREBA DA BUDE, A KAKAV NE: Jeromonah Hrizostom rešava sve dileme oko svešteničkog poziva
Duhovna riznica
20:14 | 12.12.2025
ZAŠTO ŽENE U HRAMOVIMA NE SMEJU DA UĐU U OLTAR: Sveštenik otvoreno odgovara na pitanje koje često podiže prašinu među vernicima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
14:00
BEZ OVOGA NIKADA NEĆE BITI MIRA: Sveti Filaret pre 150 godina otkrio šta je jedini način da se zaustave i spoljni i unutrašnji sukobi
Praznici i sveci
13:07
VAŽNIJE OD OBIČAJA: Otac Jovica objašnjava zašto su Krstovdan, Bogojavljenje i praznik Svetog Jovana Krstitelja - jedna celina
Posni recepti
12:19
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Aktuelno iz SPC
11:35
ODLAZAK MONAHINJE KOJI ZATVARA JEDNO VELIKO POGLAVLJE NAŠE CRKVE: U noći na Krstovdan upokojila se igumanija Hristina
Praznici i sveci
10:12
KAKO PRAVILNO OBELEŽITI KRSTOVDAN I BOGOJAVLJENJE: Evo šta je zaista važno, a šta nije obavezno u ove svete dane
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.
U središtu pravoslavne vere, kao njeni najdublji duhovni stubovi, stoje post i molitva.
Mnogi misle da se Bogu možemo obratiti bilo kada i bilo gde, ali reči Svetih Otaca otkrivaju da postoji dublji način molitve koji menja čoveka iz temelja i sjedinjuje ga s večnim životom.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
