Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Sveštenici nisu samo ljudi koji služe liturgiju i obavljaju crkvene obrede. Oni su oni kojima se dolazi i koji dolaze kada je najteže i tu su da saslušaju, posavetuju, ispovede, uteše, prekore, isprate u večnost... Njima ljudi poveravaju ono što često ne govore ni najbližima: strahove, grehe, porodične rane, bolesti i gubitke.
Sveštenici su, u očima vernika, gotovo uvek isti: smireni, tihi, dobronamerni, saosećajni. Ma šta da se dešava, retko ih vidimo uznemirene, slomljene ili obeshrabrene. I zato se prirodno nameće pitanje – da li sveštenici ikada plaču i smeju li to uopšte da rade.
Na to pitanje odgovara otac Spiridon Skoutis.
- Da, sveštenici plaču. I mnogo ih boli. Ponekad i više nego druge - kaže on.
Njihove suze, međutim, retko ko vidi. One se ne dešavaju pred ljudima, već u samoći i tišini. Sveštenik, objašnjava otac Spiridon, plače u trenucima tuge, ali i u vreme iskušenja, kada nosi teret koji ne može da podeli ni sa kim.
Iako su Božji ljudi, sveštenici nisu lišeni ljudske osećajnosti.
- Oni nisu superheroji od kamena - podseća otac Spiridon, već ljudi sa srcem koje saoseća, baš zato što su pozvani da budu nalik Bogu u ljubavi i milosti.
Veliki deo njihove tuge dolazi iz usamljenosti. Okruženi su ljudima svakoga dana, a ipak često ostaju sami sa svojim mislima i brigama. Gledaju patnju, greh, bolesti i očaj drugih, i malo ko može da razume koliku težinu to ostavlja na njihovoj duši.
Otac Spiridon ističe da sveštenici plaču i zbog nerazumevanja koje ih prati. Od njih se često očekuje da uvek budu jaki, zdravi, raspoloženi, bez ličnih problema i slabosti. Koliko god se trudili, kritike su neminovne, a njihova ljudska strana često ostaje neprimećena.
Plaču i zbog razočaranja, kada reč Božija ne dopre do srca ljudi, iako su dali sve od sebe. Plaču zbog nemoći pred siromaštvom, bolešću i patnjom svog naroda, jer ne mogu uvek da pomognu onako kako bi želeli. Tada im, kaže on, ostaje samo molitva, razumevanje i saosećanje.
Ali suze sveštenika nisu samo suze bola.
- Plaču i od radosti. Kada vide plodove svog služenja, kada osete da žive svoje zvanje - kaže otac Spiridon.
Plaču i od ljubavi, kada dobiju iskrenu zahvalnost, toplu reč ili osećaj da ih Bog prati na tom putu. I na kraju, plaču i zbog sebe – zbog sopstvenih grehova i slabosti, jer su i oni ljudi koji se bore sa sobom.
Sveštenici plaču tiho i neprimetno. A upravo zato, zaključuje otac Spiridon, treba da se molimo za svoje pastire – jer nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
On naglašava da, ipak, neki vernici tokom ispovesti postupaju na način koji nije u skladu sa hrišćanskim načelima. U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar. Potrebno je da sveštenik živi onako kako živi njegova pastva, istakao je otac Aleksandar. U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Shutterstock/Katrinphoto
Duhovna riznica
15:57 | 07.03.2025
OVE 2 REČI NE TREBA IZGOVARATI TOKOM ISPOVEDANJA: Otac Ljuba otkrio, mnogi vernici greše pri jednoj stvari
Duhovna riznica
13:00 | 07.04.2025
DA LI SVEŠTENIK SME DA NAPLATI USLUGU I SAM JOJ ODREDI CENU! Otac Aleksandar o pitanju koje izaziva ozbiljne nesuglasice između Crkve i vernika
Duhovna riznica
14:01 | 21.08.2025
KOLIKO ZARAĐUJU SVEŠTENICI I KAKO: Otac Aleksandar šokirao odgovorom!
Duhovna riznica
14:00 | 26.10.2025
KAD BI LJUDI OVO ZNALI, NE BI PRESTAJALI DA PLAČU! Starac Gavrilo o istini koja lomi i najtvrđa srca
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
