Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Sveštenici nisu samo ljudi koji služe liturgiju i obavljaju crkvene obrede. Oni su oni kojima se dolazi i koji dolaze kada je najteže i tu su da saslušaju, posavetuju, ispovede, uteše, prekore, isprate u večnost... Njima ljudi poveravaju ono što često ne govore ni najbližima: strahove, grehe, porodične rane, bolesti i gubitke.
Sveštenici su, u očima vernika, gotovo uvek isti: smireni, tihi, dobronamerni, saosećajni. Ma šta da se dešava, retko ih vidimo uznemirene, slomljene ili obeshrabrene. I zato se prirodno nameće pitanje – da li sveštenici ikada plaču i smeju li to uopšte da rade.
Na to pitanje odgovara otac Spiridon Skoutis.
- Da, sveštenici plaču. I mnogo ih boli. Ponekad i više nego druge - kaže on.
Njihove suze, međutim, retko ko vidi. One se ne dešavaju pred ljudima, već u samoći i tišini. Sveštenik, objašnjava otac Spiridon, plače u trenucima tuge, ali i u vreme iskušenja, kada nosi teret koji ne može da podeli ni sa kim.
Iako su Božji ljudi, sveštenici nisu lišeni ljudske osećajnosti.
- Oni nisu superheroji od kamena - podseća otac Spiridon, već ljudi sa srcem koje saoseća, baš zato što su pozvani da budu nalik Bogu u ljubavi i milosti.
Veliki deo njihove tuge dolazi iz usamljenosti. Okruženi su ljudima svakoga dana, a ipak često ostaju sami sa svojim mislima i brigama. Gledaju patnju, greh, bolesti i očaj drugih, i malo ko može da razume koliku težinu to ostavlja na njihovoj duši.
Otac Spiridon ističe da sveštenici plaču i zbog nerazumevanja koje ih prati. Od njih se često očekuje da uvek budu jaki, zdravi, raspoloženi, bez ličnih problema i slabosti. Koliko god se trudili, kritike su neminovne, a njihova ljudska strana često ostaje neprimećena.
Plaču i zbog razočaranja, kada reč Božija ne dopre do srca ljudi, iako su dali sve od sebe. Plaču zbog nemoći pred siromaštvom, bolešću i patnjom svog naroda, jer ne mogu uvek da pomognu onako kako bi želeli. Tada im, kaže on, ostaje samo molitva, razumevanje i saosećanje.
Ali suze sveštenika nisu samo suze bola.
- Plaču i od radosti. Kada vide plodove svog služenja, kada osete da žive svoje zvanje - kaže otac Spiridon.
Plaču i od ljubavi, kada dobiju iskrenu zahvalnost, toplu reč ili osećaj da ih Bog prati na tom putu. I na kraju, plaču i zbog sebe – zbog sopstvenih grehova i slabosti, jer su i oni ljudi koji se bore sa sobom.
Sveštenici plaču tiho i neprimetno. A upravo zato, zaključuje otac Spiridon, treba da se molimo za svoje pastire – jer nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
On naglašava da, ipak, neki vernici tokom ispovesti postupaju na način koji nije u skladu sa hrišćanskim načelima. U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar. Potrebno je da sveštenik živi onako kako živi njegova pastva, istakao je otac Aleksandar. U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Shutterstock/Katrinphoto
Duhovna riznica
15:57 | 07.03.2025
OVE 2 REČI NE TREBA IZGOVARATI TOKOM ISPOVEDANJA: Otac Ljuba otkrio, mnogi vernici greše pri jednoj stvari
Duhovna riznica
13:00 | 07.04.2025
DA LI SVEŠTENIK SME DA NAPLATI USLUGU I SAM JOJ ODREDI CENU! Otac Aleksandar o pitanju koje izaziva ozbiljne nesuglasice između Crkve i vernika
Duhovna riznica
14:01 | 21.08.2025
KOLIKO ZARAĐUJU SVEŠTENICI I KAKO: Otac Aleksandar šokirao odgovorom!
Duhovna riznica
14:00 | 26.10.2025
KAD BI LJUDI OVO ZNALI, NE BI PRESTAJALI DA PLAČU! Starac Gavrilo o istini koja lomi i najtvrđa srca
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Plač je spasonosan, dragi moji, govorio je profesor Jerotić.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
