Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Sveštenici nisu samo ljudi koji služe liturgiju i obavljaju crkvene obrede. Oni su oni kojima se dolazi i koji dolaze kada je najteže i tu su da saslušaju, posavetuju, ispovede, uteše, prekore, isprate u večnost... Njima ljudi poveravaju ono što često ne govore ni najbližima: strahove, grehe, porodične rane, bolesti i gubitke.
Sveštenici su, u očima vernika, gotovo uvek isti: smireni, tihi, dobronamerni, saosećajni. Ma šta da se dešava, retko ih vidimo uznemirene, slomljene ili obeshrabrene. I zato se prirodno nameće pitanje – da li sveštenici ikada plaču i smeju li to uopšte da rade.
Na to pitanje odgovara otac Spiridon Skoutis.
- Da, sveštenici plaču. I mnogo ih boli. Ponekad i više nego druge - kaže on.
Njihove suze, međutim, retko ko vidi. One se ne dešavaju pred ljudima, već u samoći i tišini. Sveštenik, objašnjava otac Spiridon, plače u trenucima tuge, ali i u vreme iskušenja, kada nosi teret koji ne može da podeli ni sa kim.
Iako su Božji ljudi, sveštenici nisu lišeni ljudske osećajnosti.
- Oni nisu superheroji od kamena - podseća otac Spiridon, već ljudi sa srcem koje saoseća, baš zato što su pozvani da budu nalik Bogu u ljubavi i milosti.
Veliki deo njihove tuge dolazi iz usamljenosti. Okruženi su ljudima svakoga dana, a ipak često ostaju sami sa svojim mislima i brigama. Gledaju patnju, greh, bolesti i očaj drugih, i malo ko može da razume koliku težinu to ostavlja na njihovoj duši.
Otac Spiridon ističe da sveštenici plaču i zbog nerazumevanja koje ih prati. Od njih se često očekuje da uvek budu jaki, zdravi, raspoloženi, bez ličnih problema i slabosti. Koliko god se trudili, kritike su neminovne, a njihova ljudska strana često ostaje neprimećena.
Plaču i zbog razočaranja, kada reč Božija ne dopre do srca ljudi, iako su dali sve od sebe. Plaču zbog nemoći pred siromaštvom, bolešću i patnjom svog naroda, jer ne mogu uvek da pomognu onako kako bi želeli. Tada im, kaže on, ostaje samo molitva, razumevanje i saosećanje.
Ali suze sveštenika nisu samo suze bola.
- Plaču i od radosti. Kada vide plodove svog služenja, kada osete da žive svoje zvanje - kaže otac Spiridon.
Plaču i od ljubavi, kada dobiju iskrenu zahvalnost, toplu reč ili osećaj da ih Bog prati na tom putu. I na kraju, plaču i zbog sebe – zbog sopstvenih grehova i slabosti, jer su i oni ljudi koji se bore sa sobom.
Sveštenici plaču tiho i neprimetno. A upravo zato, zaključuje otac Spiridon, treba da se molimo za svoje pastire – jer nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
On naglašava da, ipak, neki vernici tokom ispovesti postupaju na način koji nije u skladu sa hrišćanskim načelima. U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar. Potrebno je da sveštenik živi onako kako živi njegova pastva, istakao je otac Aleksandar. U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Shutterstock/Katrinphoto
Duhovna riznica
15:57 | 07.03.2025
OVE 2 REČI NE TREBA IZGOVARATI TOKOM ISPOVEDANJA: Otac Ljuba otkrio, mnogi vernici greše pri jednoj stvari
Duhovna riznica
13:00 | 07.04.2025
DA LI SVEŠTENIK SME DA NAPLATI USLUGU I SAM JOJ ODREDI CENU! Otac Aleksandar o pitanju koje izaziva ozbiljne nesuglasice između Crkve i vernika
Duhovna riznica
14:01 | 21.08.2025
KOLIKO ZARAĐUJU SVEŠTENICI I KAKO: Otac Aleksandar šokirao odgovorom!
Duhovna riznica
14:00 | 26.10.2025
KAD BI LJUDI OVO ZNALI, NE BI PRESTAJALI DA PLAČU! Starac Gavrilo o istini koja lomi i najtvrđa srca
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U strahu od danka u krvi, roditelji su ga u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu, u kojem je već tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.
Posle gotovo 60 godina iza industrijskih ograda u Pančevu, manastir Vojlovica ponovo prelazi pod okrilje Srpske pravoslavne crkve, uz poruke o istorijskoj pravdi i bratskim vezama Srbije i Rusije.
Bog ne ucenjuje ljude komentarima, niti deli blagodat putem Fejsbuk algoritama, istakao je sveštenik.
Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje i zavist.
Mali zalogaji iz prošlih vremena ponovo osvajaju kuhinje: evo kako da uz par sastojaka napravite mekane i zlatne uštipke koji mirišu na detinjstvo i porodična okupljanja nakon liturgije i praznika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje i zavist.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Jasona i Sosipatera po starom i Svete Kirila i Metodija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Franje de Geronima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
