Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Sveštenici nisu samo ljudi koji služe liturgiju i obavljaju crkvene obrede. Oni su oni kojima se dolazi i koji dolaze kada je najteže i tu su da saslušaju, posavetuju, ispovede, uteše, prekore, isprate u večnost... Njima ljudi poveravaju ono što često ne govore ni najbližima: strahove, grehe, porodične rane, bolesti i gubitke.
Sveštenici su, u očima vernika, gotovo uvek isti: smireni, tihi, dobronamerni, saosećajni. Ma šta da se dešava, retko ih vidimo uznemirene, slomljene ili obeshrabrene. I zato se prirodno nameće pitanje – da li sveštenici ikada plaču i smeju li to uopšte da rade.
Na to pitanje odgovara otac Spiridon Skoutis.
- Da, sveštenici plaču. I mnogo ih boli. Ponekad i više nego druge - kaže on.
Njihove suze, međutim, retko ko vidi. One se ne dešavaju pred ljudima, već u samoći i tišini. Sveštenik, objašnjava otac Spiridon, plače u trenucima tuge, ali i u vreme iskušenja, kada nosi teret koji ne može da podeli ni sa kim.
Iako su Božji ljudi, sveštenici nisu lišeni ljudske osećajnosti.
- Oni nisu superheroji od kamena - podseća otac Spiridon, već ljudi sa srcem koje saoseća, baš zato što su pozvani da budu nalik Bogu u ljubavi i milosti.
Veliki deo njihove tuge dolazi iz usamljenosti. Okruženi su ljudima svakoga dana, a ipak često ostaju sami sa svojim mislima i brigama. Gledaju patnju, greh, bolesti i očaj drugih, i malo ko može da razume koliku težinu to ostavlja na njihovoj duši.
Otac Spiridon ističe da sveštenici plaču i zbog nerazumevanja koje ih prati. Od njih se često očekuje da uvek budu jaki, zdravi, raspoloženi, bez ličnih problema i slabosti. Koliko god se trudili, kritike su neminovne, a njihova ljudska strana često ostaje neprimećena.
Plaču i zbog razočaranja, kada reč Božija ne dopre do srca ljudi, iako su dali sve od sebe. Plaču zbog nemoći pred siromaštvom, bolešću i patnjom svog naroda, jer ne mogu uvek da pomognu onako kako bi želeli. Tada im, kaže on, ostaje samo molitva, razumevanje i saosećanje.
Ali suze sveštenika nisu samo suze bola.
- Plaču i od radosti. Kada vide plodove svog služenja, kada osete da žive svoje zvanje - kaže otac Spiridon.
Plaču i od ljubavi, kada dobiju iskrenu zahvalnost, toplu reč ili osećaj da ih Bog prati na tom putu. I na kraju, plaču i zbog sebe – zbog sopstvenih grehova i slabosti, jer su i oni ljudi koji se bore sa sobom.
Sveštenici plaču tiho i neprimetno. A upravo zato, zaključuje otac Spiridon, treba da se molimo za svoje pastire – jer nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
On naglašava da, ipak, neki vernici tokom ispovesti postupaju na način koji nije u skladu sa hrišćanskim načelima. U Svetom pismu apostol Pavle kaže da onaj koji služi, treba od te službe da živi, onaj koji služi žrtveniku da sa žrtvenika deli, a onaj ko propoveda Jevanđenje treba od toga da živi. Prema tome, sasvim je jasno da svešteniku izvor prihoda treba da bude njegova služba, kaže otac Aleksandar. Potrebno je da sveštenik živi onako kako živi njegova pastva, istakao je otac Aleksandar. U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Shutterstock/Katrinphoto
Duhovna riznica
15:57 | 07.03.2025
OVE 2 REČI NE TREBA IZGOVARATI TOKOM ISPOVEDANJA: Otac Ljuba otkrio, mnogi vernici greše pri jednoj stvari
Duhovna riznica
13:00 | 07.04.2025
DA LI SVEŠTENIK SME DA NAPLATI USLUGU I SAM JOJ ODREDI CENU! Otac Aleksandar o pitanju koje izaziva ozbiljne nesuglasice između Crkve i vernika
Duhovna riznica
14:01 | 21.08.2025
KOLIKO ZARAĐUJU SVEŠTENICI I KAKO: Otac Aleksandar šokirao odgovorom!
Duhovna riznica
14:00 | 26.10.2025
KAD BI LJUDI OVO ZNALI, NE BI PRESTAJALI DA PLAČU! Starac Gavrilo o istini koja lomi i najtvrđa srca
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Još u Starom zavetu tamjan se pominje kao dar Bogu i kao deo bogoslužbenog poretka.
Jednostavan obrok koji okuplja porodicu i vraća toplinu i miris doma u samo 20 minuta.
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
Ajet 3:84 Kurana raskrinkava praksu selektivnog poštovanja poslanika i stavlja vernika pred ogledalo sopstvene vere.
U besedi za ponedeljak mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako glas Božjeg Sina ne samo da pokorava prirodu, već umiruje i nemire u ljudskim srcima.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Još u Starom zavetu tamjan se pominje kao dar Bogu i kao deo bogoslužbenog poretka.
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
U besedi za ponedeljak mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako glas Božjeg Sina ne samo da pokorava prirodu, već umiruje i nemire u ljudskim srcima.
Kada pohlepa i sebičnost guše dobrotu, poruka Prepodobnog Nikodima Agiorita pokazuje kako hrabrost i istrajnost oblikuju unutrašnju svetlost.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Kada pohlepa i sebičnost guše dobrotu, poruka Prepodobnog Nikodima Agiorita pokazuje kako hrabrost i istrajnost oblikuju unutrašnju svetlost.
Među 41 uzorkom, hilandarski med je proglašen najboljim na Trećem međunarodnom ocenjivanju, potvrđujući vekovnu tradiciju monaškog pčelarstva.
Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
