On naglašava da, ipak, neki vernici tokom ispovesti postupaju na način koji nije u skladu sa hrišćanskim načelima.
Ispovest pred sveštenikom je u hrišćanstvu izuzetno važan čin, koji predstavlja Svetu tajnu pokajanja.
U tom trenutku, vernici priznaju svoje grehe, iskreno se kaju i traže Božiji oproštaj. Ipak, sveštenik Ljuba Ranković ističe da postoje dve reči koje nikako ne bi trebalo izgovarati tokom ispovesti pred sveštenikom.
- Svakodnevno u naše hramove, crkve, manastire, dolaze ljudi, naši vernici, grešnici, ispovedaju se i traže leka svome srcu i svojoj duši. Ispovedaju razne grehove koje nose u svojoj duši, svome srcu kao trnje, kao bol, kao kajanje, a onda nalaze utehu pred sveštenikom gde ih na nevidljiv način na svoje grudi privija naš nežni Otac nebeski Gospod Isus Hrist koji je došao i uzeo grehe naše i spasao nas od greha i smrti. Ispoveda se, dakle, sve da se olakša duši - kaže sveštenik Ljuba Ranković.
On naglašava da, ipak, neki vernici tokom ispovesti postupaju na način koji nije u skladu sa hrišćanskim načelima.
Takvo ponašanje može uključivati neiskrenost, minimiziranje vlastitih grehova ili izbegavanje istinskog pokajanja, što umanjuje duboko duhovno značenje ovog sakramenta.
- Međutim, ima jedan ružan običaj, da neki ispovedaju nešto što nije hrišćansko i što nipošto i nikada ne treba reći, niti na ispovesti izgovoriti, a to se dve reči: "Nisam grešan" ili "Nisam grešna". "Pa eto oče, nisam grešna, nisam ubila, nisam ubio, nisam ukrao..." i tako redom. Nikad, nikad, nikad to ne govorite. Recite uvek: "Ja sam najgrešniji, najgrešnija. Gospode, budi milostiv prema meni grešnome. Amin" - zaključio je sveštenik Ljuba u svom videu.
U srcu Galicije, episkop zapadnoevropski služio liturgiju i podsetio verne na snagu hodočašća i duhovnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve.
Mnogi ljudi se pitaju da li je u redu da se pravedni i uzorni hrišćani muče u životu, dok nekim grešnim ljudima koji ne prezaju ni od čega i nemaju jasne granice, sve ide od ruke.
Istraživanje agencije Ipsos pokazuje da Crkva uživa najveće poverenje među građanima Crne Gore, dok su državne institucije na znatno nižem nivou poverenja.
Treće veče programa „Sećanje na Vladiku Atanasiju“ u Trebinju bilo je posvećeno njegovom bogoslovlju, ljubavi prema Rusiji i proročkom duhu.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
U pravoslavnoj tradiciji, post je vekovima čuvan kao dragoceno sredstvo očišćenja.
Mnogi veruju da se ovim rečima zapravo priziva spokoj za telo koje se vraća zemlji, iz koje je i postalo, ali to nije tako.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Mekane kore, bogat fil od oraha i čokolade i delikatan fondan sa malinom koji dokazuje da post može biti savršenog ukusa.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
