Shutterstock/photoroyalty/vis fine art/ efaseinOsmi mart
Za Crkvu, Dan žena nije dan za verski obred, već dan za promišljanje o vrednostima poštovanja žene i njenoj ulozi u društvu.
Pravoslavna crkva uopšte ne slavi 8. mart, jer se taj datum povezuje s globalnim pokretima za ženska prava, a ne sa crkvenim običajima ili praznicima.
Pitanje odnosa Crkve prema ovom datumu varira u zavisnosti od regionalnih i kulturnih faktora, ali u pravoslavlju, generalno, 8. mart nije cenjen praznik.
Za Crkvu, Dan žena nije dan za verski obred, već dan za promišljanje o vrednostima poštovanja žene i njenoj ulozi u društvu.
- To je još jedno nasleđe od pređašnjeg režima, koje je samo u srpskoj narodnoj tradiciji zadržano. Da je tako, osvrnimo se na druge evropske narode, pa i one u okruženju. Ali, da se ne pomisli da Crkva ima nešto protiv samog obeležavanja ovog datuma, dužan sam jedno objašnjenje: 08. mart je od 1910. godine "dan žena“, a ne majki, kako se to nastoji proturiti i kako se proturalo i u školama bivšeg režima - istakao je on na sajtu "Svetosavlje" i nastavio:
Ruska crkva ga doživljavaju kao dan kad su žene oslobođene od porodičnih obaveza
Ruska pravoslavna crkva, iako zvanično ne priznaje 8. mart kao praznik, smatra prikladnim čestitati ovaj dan ženama koje ga slave. Ovaj stav izneo je protojerej Maksim Pervozvanski, klirik moskovskog hrama Četrdeset mučenika Sevastijskih u Spaskoj Slobodi.
- Potpuno je prihvatljivo čestitati 8. mart ženama koje ga slave. Smatram da svaki praznik treba čestitati onima koji ga obeležavaju. Pravoslavni hrišćani mogu, na primer, čestitati muslimanima Kurban-bajram, a muslimani pravoslavcima Vaskrs - rekao je Pervozvanski.
On je dodao da mišljenja o ovom prazniku unutar crkve variraju, od negativnih stavova do potpuno pozitivnih, s tim da svaki od tih stavova ima svoje pristalice među sveštenstvom i vernicima.
Međutim, na zvaničnom nivou, Ruska pravoslavna crkva ne obeležava 8. mart.
- Nema molebana kao što to imamo za neke druge građanske praznike poput Nove godine, 9. maja ili 1. septembra - rekao je sveštenik, objašnjavajući da crkva ignoriše 8. mart zbog njegovog revolucionarnog porekla.
Prema Pervozvanskom, crkva i dalje čuva negativan odnos prema prazniku, podsećajući na istorijske figure poput Klare Cetkin i Roze Luksemburg, kao i na revolucionarne događaje i prve ženske demonstracije.
- Još od sovjetskih vremena, crkva ima negativan stav prema 8. martu, jer smatraju da je praznik potekao iz vremena kada su žene, navodno, oslobođene svojih porodičnih obaveza - pojasnio je on.
Međutim, većina vernika danas ne pamti ovu revolucionarnu prošlost i doživljava 8. mart kao građanski praznik, bez religijskog ili duhovnog značaja.
- Ali postoji i treća grupa vernika, među kojima sam i ja, koji se trude da ovaj praznik dobiju duhovnu dimenziju. Smatram da bi 8. mart mogao da bude dan sećanja na sve svete pravedne žene, čime bi svaka žena na ovaj dan imala imendan - dodao je protojerej.
- Pokret za emancipaciju žene nije štitio materinstvo, već politička prava žene. Iste ciljeve je imala i organizacija AFŽ u komunističkoj Jugoslaviji, kao i njena naslednica od 1953. godine, Savez ženskih društava Jugoslavije. Da li se i danas u zakonima, a pogotovo u praksi, otcepljenih i priznatih država štiti žena kao majka ili žena (politički) radnik? Kolike su danas šanse mlađe žene da dobije posao, obzirom na mogućnost trudničkog bolovanja, a da ne govorimo o trudnicama i ženama sa malom decom? Da li onda demokratski režimi štite ženu ili majku?
Hrišćanske crkve, govorio je, imaju "dan posvećen majkama“.
Kirill Zykov / Sputnik / Profimedia
Crkva proslavlje i veliča ženu na Materice
- Kod zapadnih hrišćana to je "dan majke“, u drugu nedelju meseca maja, dok Pravoslavna crkva proslavlja i veliča ženu kao majku na praznik Materice, dve nedelje pre Božića. Pravoslavna crkva nema ništa protiv i ovog obeležavanja "prava žene“, ali taj praznik pada najčešće u vreme samog početka Časnog posta, dakle, onda kada se pravoslavni hrišćani, kroz post i molitvu, spremaju za Sveto pričešće. Na 8. mart organizacije i kulturna društva, koja u svom nazivu imaju i predznak "srpski", prirediti slavlja koja nisu primerena pravoslavnom kalendaru, konkretno Časnom postu.
On kaže da nema ništa loše čestitati ženama 8. mart, naročito onima koje su rasle i stasavale u komunizmu, ali bi im trebalo i objasniti razliku između Materica i 8. marta. Nema greha ako im se da poklon, ali predlaže da trpeza, ako zajedno jedu, treba biti posna.
Čin opela je zaupokojeno bogosluženje, koje se nad upokojenim služi samo jednom. U tome je njegova suštinska razlika od drugih zaupokojenih službi, koje mogu da se služe više puta kao što su, primera radi parastosi, litije, kaže sveštenik.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Zanimljivo je da ono, za čim većina ljudi juri u ovozemaljskom životu - novac, karijera, bogatstvo – pred smrt postaju nebitni i ostaju daleko u senci stvari koji se najčešće zanemaruju u životu.
Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Sofronija po starom i Svetog Partenija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Oskara, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
