Shutterstock, YouTube/Printscreen/Осторожно: СобчакIspovest pred smrt, Ilustracija
Zanimljivo je da ono, za čim većina ljudi juri u ovozemaljskom životu - novac, karijera, bogatstvo – pred smrt postaju nebitni i ostaju daleko u senci stvari koji se najčešće zanemaruju u životu.
Ispovest i pričešće na samrtničkoj postelji imaju ključnu ulogu u pravoslavlju jer omogućavaju umirućem verniku da se pomiri sa Bogom i očisti od grehova pre nego što pređe u večnost.
Ispovest pruža duhovno pomirenje i oproštaj, dok pričešće omogućava verniku da primi telo i krv Hristovu, čime se povezuje s Bogom i priprema za večni život. Ovi sakramenti pružaju mir duši i omogućavaju dostojan susret sa Bogom u poslednjem trenutku života.
Ispovest i pričešće pomažu i da se duša lakše razdvoji od tela, ali i da umirući čovek oseti olakšanje pred odlazak pred Boga, ali i da se dostojno oprosti od bližnjih i ovog sveta.
Printscreen /VK Video / Митрополит Тихон (Шевкунов)
Mitropolit Tihon Ševkunov
Uz poslednje pokajanje, vernik se otvara Božjoj ljubavi i saosećanju, tražeći oproštaj i postizanje pomirenja sa onim što je učinio u životu.
Mitropolit Tihon Ševkunov, koga još nazivaju i "ispovednim sveštenikom" jer najčešće ispoveda ljude pred smrt, pričao je jednom prilikom o čemu ljudi najviše žale pred odlazak sa ovog sveta i šta smatraju svojim najvećim greškama.
Shutterstock
Ispovest pred smrt, Ilustracija
Zanimljivo je da ono, za čim većina ljudi juri u ovozemaljskom životu - novac, karijera, bogatstvo – pred smrt postaju nebitni i ostaju daleko u senci stvari koji se najčešće zanemaruju u životu.
- Puno puta sam ispovedao ljude pred smrt. U svojim ispovestima oni nikad ne žale za tim što nisu zaradili milion više, sagradili raskošnu kuću, što nisu uspeli u poslovima. Ljudi u poslednjim satima žale na prvom mestu za to što nisu mogli da učine neko dobro, da pomognu, podrže rođene, bliske, čak i slučajne poznanike. A drugo što muči pred smrt, gotovo sve, je to što su malo pažnje poklanjali deci - istakao je mitropolit Tihon.
Čin opela je zaupokojeno bogosluženje, koje se nad upokojenim služi samo jednom. U tome je njegova suštinska razlika od drugih zaupokojenih službi, koje mogu da se služe više puta kao što su, primera radi parastosi, litije, kaže sveštenik.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Ispovest, kako kaže sveštenik, nije nešto što treba odlagati zbog toga što se greh možda iznova ponovlja, jer u tom procesu duhovne borbe Božija blagodat je ključna.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
