Da bi duša što lakše napustila telo, veoma je bitno i kako se ponašamo na samrtničkoj postelji.
Smrt je prema pravoslavlju "velika tajna” prelaska čoveka iz ovozemaljskog privremenog života u večnost.
Mada je za svakog čoveka gubitak bliske osobe veoma bolan i predstavlja ogroman stres, u pravoslavlju se veruje da je to prirodan proces koji je čoveku na korist.
Prvi zakon smrti je opšti za celo čovečanstvo, a to je da je smrt neizbežna svima i svakome. Reč Božija svedoči o sveopštosti smrtnog zakona: "Koji je čovek živeo, a da smrti nije video?“ (Ps. 88, 49)
Shutterstock
Da bi duša lakše napustila telo potrebno je da jedni drugima sve oprostimo
Čovek je stvoren za besmrtnost i Isus Hristos je svojim vaskrsenjem otvorio vrata Carstva nebeskog, večnog blaženstva onima koji su verovali u njega i živeli pravedno. Naš zemaljski život je priprema za budući život, a ta se priprema završava smrću.
Smrt je zapravo razdvajanje duše od tela, a po svom izlasku iz tela ljudska duša dospeva u nove životne uslove. Da bi ona što lakše napustila telo, veoma je bitno i kako se ponašamo na samrtničkoj postelji.
Na sajtu Srpske pravoslavne eparhije srednjoevropske se navodi da je prisustvo sveštenika tom prilikom neophodno.
- Samrtnička postelja se u našem narodu zove mesto i sam događaj kada se pokojnikova duša razdvoji od tela. Obično se može na osnovu težine bolesti, i bolesnikova stanja zaključiti i predvideti skora smrt. Tada treba pozvati sveštenika da ispovedi i pričesti bolesnika, da bi se duša lakše rastala od tela - kaže se i dalje objašnjava:
Shutterstock
Razdvanje duše od tela, Ilustracija
- Negde se sačuvao običaj da se rodbina i prijatelji sa bolesnikom pred smrt opraštaju. On njima oprašta njihove uvrede i grehe prema njemu i obratno. Iz narodnog iskustva se zna, da duša pokojnikova koji je ispoveđen i pričešćen, i koji se oprostio sa svojim najbližima, lagano i tiho izlazi iz tela, kao ptica iz kaveza, i rasterećena leti nebeskim prostorima u carstvo nebesko.
Opraštanje se, navode, vrši na sledeći način:
- Bolesnik pozove one, za koje smatra da se o njih ogrešio, i jedan po jedan prilaze postelji. Onda bolesnik govori: "Oprosti mi, brate" (kaže ime, obično kaže i koji greh oseća na duši). Ovaj skine kapu, lagano se pokloni prema bolesniku i govori: "Bog da ti oprosti i ovoga i onoga sveta".
U težim slučajevima uznemirenosti i smetnji svakako su neophodni saveti duhovnika i molitveni rad Crkvenog sveštenstva ili monaha, kao i kajanje, jer te magijske vezanosti su posledica, veruje se, grešnog života.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Krvni nalazi ukazali su na blago početno otkazivanje bubrega, ali su lekari uvereni da je situacija pod kontrolom, dok milioni vernika uzdižu molitve za ozdravljenje Svetog Oca.
U svetu u kojem se lako sudi drugima, a retko sebi, episkop bihaćko-petrovački poziva na smirenje, preispitivanje i duhovni rast – jer tek kada očistimo sopstveno srce, moći ćemo da razumemo i svet oko sebe.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Mnogi se plaše da nose stvari pokojnika, verujući da one nose lošu energiju. Sveštenik Andrej Efanov razjašnjava ovu dilemu i otkriva šta Crkva zaista kaže o tome.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U knjizi “Istočni papizam”, istoričar Diogenis Valavanidis objavljuje faksimil dokumenta koji ukazuje na to da kanonizacija patrijarha Jeremija I, koji je pre pola veka ukinuo Pećku patrijaršiju, šalje ozbiljnu opomenu Beogradskoj patrijaršiji.
U knjizi “Istočni papizam”, istoričar Diogenis Valavanidis objavljuje faksimil dokumenta koji ukazuje na to da kanonizacija patrijarha Jeremija I, koji je pre pola veka ukinuo Pećku patrijaršiju, šalje ozbiljnu opomenu Beogradskoj patrijaršiji.
Nakon što je brod, malo pre ponoći, udario u ledeni breg i počeo da tone, otac Tomas je smatrao da mu je dužnost da pomogne uplašenim putnicima - duhovno, ali i fizički.
Dok većina vernika ovaj dan doživljava kao vreme veselja i bogate trpeze, monasi sa Svete gore gledaju ga kao priliku za duhovno uzdizanje, umerenost i pripremu za Veliki post, jer, kako su govorili starci: „Što više punimo stomak, to više praznimo dušu.“
Ovaj stari specijalitet, napravljen od čvaraka i začina, nekada je bio nezaobilazan deo trpeze, a danas se vraća kao gurmanski hit koji spaja prošlost i sadašnjost.
