Njihova imena zna samo Gospod.
Srpska pravoslavna crkva je današnji dan posvetila Svetim mučenicima u Evgeniji.
U vreme bezbožnih rimskih careva bilo je veliko gonjenje hrišćana.
Hrišćani su na razne načine ubijani a njihova tela bacana zverima i pticama da ih raznesu.
Međutim, verni ljudi su i skupljali i sahranjivali na skrovitim mestima.
Tako su i u Evgeniji, blizu Carigrada, bile sahranjene mošti mnogobrojnih svetih mučenika, za Hrista postradalih, i mnogo se godina nije znalo za njih.
"A kada idolopokloničko neznaboštvo presta, i mučitelja nesta, i pod hrišćanskim carevima se prosveti vaseljena svetlošću svete vere i Crkva beše na miru, tada božanskim otkrivenjem na čudesan način pokazaše sebe iz nedara zemlje, kao svetilnici ispod poklopca, i svete mošti mučenika u Evgeniji", navedeno je u crkvenim knjigama.
Naime, na mestu, gde su ti hrišćani bili sahranjivani, "stadoše se isceljivati od različitih bolesti, pošto je Bog na taj način hteo da otkrije i proslavi sluge svoje".
Tada je na to mesto došao episkop sa crkvenim klirom i, kad ga raskopaše, "nađoše mnoge mošti svetih mučenika, čija imena zna samo Gospod, koji ih je zapisao u Knjigu Života na nebesima".
Sve te mošti bile su čitave i netruležne, "jer se na njima ispuni reč Svetoga pisma":
"Čuva Gospod sve kosti njihove, i ni jedna se od njih neće slomiti (Ps. 33, 21)".
Istovremeno, one su iz sebe ispuštale veliki miris i "čudesa tvorahu, isceljujući svaku bolest, i izgoneći zle duhove iz ljudi". Mošti su potom svečano prenesene u crkvu, pri čemu je učestvovalo ogromno mnoštvo vsrnih, pevajućn psalme i pesme duhovne.
Jednom kliriku Nikoli Kaligrafu potom je otkriveno da se među tim moštima nalaze i mošti svetog apostola Andronika, jednog od Sedamdesetorice, i pomoćnice mu Junije, o kojima je Sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima govorio: "Pozdravite Andronika i Juniju, moje rođake i drugare u sužanjstvu, koji su znameniti među apostolima".
Jer, onaj ko sebe pomoću njih prinosi Bogu, pomaže i sebi i svome bližnjem, govorio je Sveti Marko Podvižnik.
Svo troje su mučenički postradali zbog vere u Hrista.
Lutao je pustarama, a hrišćani veruju da je imao čudotvorne, isceliteljske moći.
Sreća se ne može naći na kasnim noćnim gozbama, na pijankama ili na onim ozloglašenim mestima...
Sveti Luka se smatra i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Na mrežama kruže snimci "svetitelja" i "monaštva" koji pozivaju vernike da napišu Amin ili kliknu za „blagoslov“, a starešina hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorava da je to duhovna manipulacija koja koristi tehnologiju i emocije da bi vam izvukla novac.
U pravoslavnoj tradiciji, molitvenik se smatra duhovnim saputnikom svakog vernika.
Iguman manastira Svetog Nikole, otac Ignjatije, tvrdi da znakovi sa glinenih pločica prikazuju geometrijske obrasce, a ne reči, otvarajući novu perspektivu na jednu od najvećih arheoloških dilemma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Sveti Luka se smatra i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Prema nekim verovanjima, proricao je ukidanje žrtvenog zakona i ukidanje subote, umesto koje je Hristos ustanovio nedelju.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 21. četvrtak po Duhovima prikazuje kako greh gnoji dušu i zašto je čišćenje uma prvi korak ka miru i Božjoj svetlosti.
Ajete iz sure Eš-Šura (42:52 53) podsećaju da Božija objava može otvoriti srce, usmeriti dušu ka Pravom putu i osvetliti odluke čak i kada ljudsko znanje nije dovoljno.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
