Njihova imena zna samo Gospod.
Srpska pravoslavna crkva je današnji dan posvetila Svetim mučenicima u Evgeniji.
U vreme bezbožnih rimskih careva bilo je veliko gonjenje hrišćana.
Hrišćani su na razne načine ubijani a njihova tela bacana zverima i pticama da ih raznesu.
Međutim, verni ljudi su i skupljali i sahranjivali na skrovitim mestima.
Tako su i u Evgeniji, blizu Carigrada, bile sahranjene mošti mnogobrojnih svetih mučenika, za Hrista postradalih, i mnogo se godina nije znalo za njih.
"A kada idolopokloničko neznaboštvo presta, i mučitelja nesta, i pod hrišćanskim carevima se prosveti vaseljena svetlošću svete vere i Crkva beše na miru, tada božanskim otkrivenjem na čudesan način pokazaše sebe iz nedara zemlje, kao svetilnici ispod poklopca, i svete mošti mučenika u Evgeniji", navedeno je u crkvenim knjigama.
Naime, na mestu, gde su ti hrišćani bili sahranjivani, "stadoše se isceljivati od različitih bolesti, pošto je Bog na taj način hteo da otkrije i proslavi sluge svoje".
Tada je na to mesto došao episkop sa crkvenim klirom i, kad ga raskopaše, "nađoše mnoge mošti svetih mučenika, čija imena zna samo Gospod, koji ih je zapisao u Knjigu Života na nebesima".
Sve te mošti bile su čitave i netruležne, "jer se na njima ispuni reč Svetoga pisma":
"Čuva Gospod sve kosti njihove, i ni jedna se od njih neće slomiti (Ps. 33, 21)".
Istovremeno, one su iz sebe ispuštale veliki miris i "čudesa tvorahu, isceljujući svaku bolest, i izgoneći zle duhove iz ljudi". Mošti su potom svečano prenesene u crkvu, pri čemu je učestvovalo ogromno mnoštvo vsrnih, pevajućn psalme i pesme duhovne.
Jednom kliriku Nikoli Kaligrafu potom je otkriveno da se među tim moštima nalaze i mošti svetog apostola Andronika, jednog od Sedamdesetorice, i pomoćnice mu Junije, o kojima je Sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima govorio: "Pozdravite Andronika i Juniju, moje rođake i drugare u sužanjstvu, koji su znameniti među apostolima".
Jer, onaj ko sebe pomoću njih prinosi Bogu, pomaže i sebi i svome bližnjem, govorio je Sveti Marko Podvižnik.
Svo troje su mučenički postradali zbog vere u Hrista.
Lutao je pustarama, a hrišćani veruju da je imao čudotvorne, isceliteljske moći.
Sreća se ne može naći na kasnim noćnim gozbama, na pijankama ili na onim ozloglašenim mestima...
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
