U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Prema pravoslavlju, Bog je večni, svemogući i nepojmljivi tvorac svega vidljivog i nevidljivog. On je neko ko voli, koji se otkriva i koji poziva čoveka u zajednicu sa sobom.
Pravoslavna vera ispoveda Boga kao Svetu Trojicu: Oca, Sina i Svetoga duha — tri različite ličnosti u jednoj suštini, nerazdeljivo povezane savršenom ljubavlju.
Bog je izvor svega postojanja. Isus Hristos, postao je čovek, da bi čoveka podigao iz greha i smrti i vratio ga Bogu. Sveti Duh deluje u svetu i u srcima ljudi, osvećujući, obnavljajući i dajući život svemu što postoji. U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje. On je nepojmljiv umom, ali blizak srcu svakoga ko ga iskreno traži.
U hrišćanskom iskustvu Bog nije daleki sudija, već Otac koji neprestano brine o svojim stvorenjima. On želi čoveka spasi, prosvetli i uvede u večnu radost i večni život. Svaki pokret duše ka dobru, svaka iskrena molitva, svako pokajanje — sve je to odgovor na Božji poziv. Ljubav, kojom Bog voli čoveka, nema mere ni granice; ona prevazilazi svaku ljudsku predstavu o ljubavi.
Zato hrišćanstvo ne uči samo o veri u Boga, već o životu sa Bogom — o stalnom preobražaju srca kroz ljubav, smirenje i praštanje. Onaj ko se otvori toj ljubavi, vidi svet novim očima i shvata da je svaki trenutak dar, a svaka osoba ikona Božja.
O toj tajni odnosa između Boga i čoveka, sveti oci su kroz vekove govorili o ljubavi kao o samoj suštini Božjeg bića. Jer, kako kaže Sveto pismo: "Bog je ljubav.“
A, tu ljubav niko nije opisao jednostavnije i dublje od starca Gavrila Gruzijskog, koji je rekao:
"Kad bi znao koliko te Bog voli, zaplakao bi od radosti. Ljubav je veća od svakog čuda. A, smirenje je presto te ljubavi.“
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
U stvarnosti, mnoge odluke donosimo verujući da imamo punu kontrolu nad ishodom, ali to nije tako.
U besedi za 20. Subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto noć unutrašnjeg preispitivanja i iskrenog kajanja vodi oslobođenju i radosnom jutru.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mnogi podvižnici kroz vekove svedočili su da je upravo dar suza bio jedan od najvećih darova koje su primili tokom svog duhovnog života.
Napuštanje boli posebno onda kada dolazi od osobe kojoj smo verovali.
Ljubav nije samo osećanje niti prolazna emocija, već način života, izraz vere i spremnosti da čovek u drugome prepozna ikonu Božju.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
