Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
U pravoslavlju se ljubav ne posmatra kao prolazno osećanje, raspoloženje ili emotivna potreba, već kao vrhovna vrlina i konačni cilj čovekovog duhovnog života. Sve druge vrline - vera, nada, smirenje, poslušanje, milosrđe - imaju svoj puni smisao jedino ako vode ka ljubavi.
Sveti oci uče da bez ljubavi ni jedno delo, ma koliko izgledalo ispravno i pobožno, nema pravu duhovnu vrednost.
Razlog tome leži u samoj prirodi Boga, jer je, prema svedočanstvu Svetog pisma, Bog ljubav. U tom svetlu, ljubav nije samo zapovest ili moralni ideal, već način postojanja. Čovek je stvoren po liku Božijem, a pozvan je da se kroz podvig, pokajanje i smirenje upodobi tom liku.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu. Ona nije uslovljena ponašanjem drugoga, nije ograničena na one koji su bliski, niti se iscrpljuje u rečima i dobrim željama. Takva ljubav se pokazuje u strpljenju prema slabostima bližnjega, u praštanju uvreda, u nošenju tuđeg bremena i u spremnosti da se ostane veran dobru i onda kada to donosi bol.
U duhovnom iskustvu Crkve, ljubav je neraskidivo povezana sa trpljenjem. Trpljenje se ne posmatra kao cilj po sebi, već kao prostor u kome se ljubav proverava, čisti i sazreva. Bez trpljenja, ljubav ostaje površna i nestalna, oslonjena na osećanja koja se menjaju. Sa trpljenjem, ona postaje postojana, tiha i duboka, sposobna da opstane i u nepravdi, i u nerazumevanju, i u patnji.
Takva ljubav ne traži priznanje, ne zahteva zahvalnost i ne insistira na pravdi po ljudskim merilima. Ona se izražava kroz ćutanje, kroz istrajnost i kroz spremnost da se nosi krst. U tom smislu, ljubav u pravoslavlju nije slabost, već snaga koja se ogleda u dugotrpljenju i smirenju.
Upravo zato su Sveti oci neprestano ukazivali da se prava ljubav ne može svesti na reči, izjave ili spoljašnje oblike pobožnosti. Ona se prepoznaje u životu, u načinu na koji čovek podnosi teškoće i kako ostaje veran Hristovoj zapovesti i onda kada je to najteže.
O tome svedoče i reči Svetog Gavrila Gruzijskog:
"Ljubav se ne dokazuje rečima, nego trpljenjem. Ko ne ume da trpi, taj ne ume da voli“.
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Iza poznatih simbola i opštepoznatih činjenica o manastirskom kompleksu u dolini reke Mileševke otvaraju se manje vidljive epizode koje ga otkrivaju u drugačijem svetlu.
Posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji zauzima njegovo delo "Pastir", koje je nastalo prema otkrovenjima anđela Božjeg.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
Od reportaža iz najvećih svetinja do svetih mesta koja mediji retko obilaze, portal obeležava drugi rođendan uz priče o svom razvoju i akciju darivanja čitalaca.
U besedi za subotu 2. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Jevanđelje i poslanicu apostola Jakova otkriva shvatanje u kojem ulje postaje sredstvo blagodati i mesto susreta ljudske nemoći i božanske pomoći.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
