Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
U pravoslavlju se ljubav ne posmatra kao prolazno osećanje, raspoloženje ili emotivna potreba, već kao vrhovna vrlina i konačni cilj čovekovog duhovnog života. Sve druge vrline - vera, nada, smirenje, poslušanje, milosrđe - imaju svoj puni smisao jedino ako vode ka ljubavi.
Sveti oci uče da bez ljubavi ni jedno delo, ma koliko izgledalo ispravno i pobožno, nema pravu duhovnu vrednost.
Razlog tome leži u samoj prirodi Boga, jer je, prema svedočanstvu Svetog pisma, Bog ljubav. U tom svetlu, ljubav nije samo zapovest ili moralni ideal, već način postojanja. Čovek je stvoren po liku Božijem, a pozvan je da se kroz podvig, pokajanje i smirenje upodobi tom liku.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu. Ona nije uslovljena ponašanjem drugoga, nije ograničena na one koji su bliski, niti se iscrpljuje u rečima i dobrim željama. Takva ljubav se pokazuje u strpljenju prema slabostima bližnjega, u praštanju uvreda, u nošenju tuđeg bremena i u spremnosti da se ostane veran dobru i onda kada to donosi bol.
U duhovnom iskustvu Crkve, ljubav je neraskidivo povezana sa trpljenjem. Trpljenje se ne posmatra kao cilj po sebi, već kao prostor u kome se ljubav proverava, čisti i sazreva. Bez trpljenja, ljubav ostaje površna i nestalna, oslonjena na osećanja koja se menjaju. Sa trpljenjem, ona postaje postojana, tiha i duboka, sposobna da opstane i u nepravdi, i u nerazumevanju, i u patnji.
Takva ljubav ne traži priznanje, ne zahteva zahvalnost i ne insistira na pravdi po ljudskim merilima. Ona se izražava kroz ćutanje, kroz istrajnost i kroz spremnost da se nosi krst. U tom smislu, ljubav u pravoslavlju nije slabost, već snaga koja se ogleda u dugotrpljenju i smirenju.
Upravo zato su Sveti oci neprestano ukazivali da se prava ljubav ne može svesti na reči, izjave ili spoljašnje oblike pobožnosti. Ona se prepoznaje u životu, u načinu na koji čovek podnosi teškoće i kako ostaje veran Hristovoj zapovesti i onda kada je to najteže.
O tome svedoče i reči Svetog Gavrila Gruzijskog:
"Ljubav se ne dokazuje rečima, nego trpljenjem. Ko ne ume da trpi, taj ne ume da voli“.
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Avtonom. Katolička crkva obeležava Presveto Ime Marijino, dok Jevreji danas slave prvi dan Roš Hašane, a muslimani počinju mesec rebiul-ahir.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
U pravoslavnom hrišćanstvu, odnos prema teškoćama povezan je sa trpljenjem, smirenjem i poverenjem u Boga.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Testo se mesi od svega nekoliko sastojaka, a u sredini krije džem i orahe.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
