Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
U pravoslavlju se ljubav ne posmatra kao prolazno osećanje, raspoloženje ili emotivna potreba, već kao vrhovna vrlina i konačni cilj čovekovog duhovnog života. Sve druge vrline - vera, nada, smirenje, poslušanje, milosrđe - imaju svoj puni smisao jedino ako vode ka ljubavi.
Sveti oci uče da bez ljubavi ni jedno delo, ma koliko izgledalo ispravno i pobožno, nema pravu duhovnu vrednost.
Razlog tome leži u samoj prirodi Boga, jer je, prema svedočanstvu Svetog pisma, Bog ljubav. U tom svetlu, ljubav nije samo zapovest ili moralni ideal, već način postojanja. Čovek je stvoren po liku Božijem, a pozvan je da se kroz podvig, pokajanje i smirenje upodobi tom liku.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu. Ona nije uslovljena ponašanjem drugoga, nije ograničena na one koji su bliski, niti se iscrpljuje u rečima i dobrim željama. Takva ljubav se pokazuje u strpljenju prema slabostima bližnjega, u praštanju uvreda, u nošenju tuđeg bremena i u spremnosti da se ostane veran dobru i onda kada to donosi bol.
U duhovnom iskustvu Crkve, ljubav je neraskidivo povezana sa trpljenjem. Trpljenje se ne posmatra kao cilj po sebi, već kao prostor u kome se ljubav proverava, čisti i sazreva. Bez trpljenja, ljubav ostaje površna i nestalna, oslonjena na osećanja koja se menjaju. Sa trpljenjem, ona postaje postojana, tiha i duboka, sposobna da opstane i u nepravdi, i u nerazumevanju, i u patnji.
Takva ljubav ne traži priznanje, ne zahteva zahvalnost i ne insistira na pravdi po ljudskim merilima. Ona se izražava kroz ćutanje, kroz istrajnost i kroz spremnost da se nosi krst. U tom smislu, ljubav u pravoslavlju nije slabost, već snaga koja se ogleda u dugotrpljenju i smirenju.
Upravo zato su Sveti oci neprestano ukazivali da se prava ljubav ne može svesti na reči, izjave ili spoljašnje oblike pobožnosti. Ona se prepoznaje u životu, u načinu na koji čovek podnosi teškoće i kako ostaje veran Hristovoj zapovesti i onda kada je to najteže.
O tome svedoče i reči Svetog Gavrila Gruzijskog:
"Ljubav se ne dokazuje rečima, nego trpljenjem. Ko ne ume da trpi, taj ne ume da voli“.
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Među kandidatima je i mestobljustitelj prestola, dok jedan od ranije pominjanih arhijereja nije ušao u završni krug. Postupak se nastavlja pred nadležnim telom koje donosi konačnu odluku.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Iako danas nosi ime Svetog Stefana, veruje se da je prvobitno bila posvećena Presvetoj Bogorodici.
Posle istupa načelnika Odeljenja bezbednosti u Beranama Željka Babovića, Eparhija tvrdi da je javnost dovedena u zabludu, detaljno objašnjava šta se zaista dogodilo u Manastiru Đurđevi Stupovi i ukazuje na širi problem bezbednosti građana.
Predanje sa Kosova i Metohije čuva priču o salati koja je pratila svečane obroke, jednostavna, a puna ukusa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
U pravoslavnom učenju, vrednost čoveka ne meri se spoljnim uspehom, već unutrašnjom borbom i spremnošću da ostane veran istini, čak i kada to znači trpljenje.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Među kandidatima je i mestobljustitelj prestola, dok jedan od ranije pominjanih arhijereja nije ušao u završni krug. Postupak se nastavlja pred nadležnim telom koje donosi konačnu odluku.
Roditelji nisu pozvani da budu strogi upravitelji, već živi primer svojoj deci, pokazujući sopstvenim životom šta znače dobrota, strpljenje i vera.
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše - u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
U besedi za 3. utorak po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovekova budućnost zavisi od duhovne blizine Onome kome pripada.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
