Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
U pravoslavlju se ljubav ne posmatra kao prolazno osećanje, raspoloženje ili emotivna potreba, već kao vrhovna vrlina i konačni cilj čovekovog duhovnog života. Sve druge vrline - vera, nada, smirenje, poslušanje, milosrđe - imaju svoj puni smisao jedino ako vode ka ljubavi.
Sveti oci uče da bez ljubavi ni jedno delo, ma koliko izgledalo ispravno i pobožno, nema pravu duhovnu vrednost.
Razlog tome leži u samoj prirodi Boga, jer je, prema svedočanstvu Svetog pisma, Bog ljubav. U tom svetlu, ljubav nije samo zapovest ili moralni ideal, već način postojanja. Čovek je stvoren po liku Božijem, a pozvan je da se kroz podvig, pokajanje i smirenje upodobi tom liku.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu. Ona nije uslovljena ponašanjem drugoga, nije ograničena na one koji su bliski, niti se iscrpljuje u rečima i dobrim željama. Takva ljubav se pokazuje u strpljenju prema slabostima bližnjega, u praštanju uvreda, u nošenju tuđeg bremena i u spremnosti da se ostane veran dobru i onda kada to donosi bol.
U duhovnom iskustvu Crkve, ljubav je neraskidivo povezana sa trpljenjem. Trpljenje se ne posmatra kao cilj po sebi, već kao prostor u kome se ljubav proverava, čisti i sazreva. Bez trpljenja, ljubav ostaje površna i nestalna, oslonjena na osećanja koja se menjaju. Sa trpljenjem, ona postaje postojana, tiha i duboka, sposobna da opstane i u nepravdi, i u nerazumevanju, i u patnji.
Takva ljubav ne traži priznanje, ne zahteva zahvalnost i ne insistira na pravdi po ljudskim merilima. Ona se izražava kroz ćutanje, kroz istrajnost i kroz spremnost da se nosi krst. U tom smislu, ljubav u pravoslavlju nije slabost, već snaga koja se ogleda u dugotrpljenju i smirenju.
Upravo zato su Sveti oci neprestano ukazivali da se prava ljubav ne može svesti na reči, izjave ili spoljašnje oblike pobožnosti. Ona se prepoznaje u životu, u načinu na koji čovek podnosi teškoće i kako ostaje veran Hristovoj zapovesti i onda kada je to najteže.
O tome svedoče i reči Svetog Gavrila Gruzijskog:
"Ljubav se ne dokazuje rečima, nego trpljenjem. Ko ne ume da trpi, taj ne ume da voli“.
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Eparhija poručila je da se poklonička putovanja u manastire radi molitve i bogosluženja ne mogu izjednačiti sa turističkim programima.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Tokom posete Podgorici i Nikšiću, patrijarh srpski istakao je da Sveta Liturgija prevazilazi sve podele među ljudima.
Posle teških mučenja, tokom kojih je, kako se navodi u žitiju, anđeo Božji krepio i ublažavao stradanja mučenika, najpre su mačem posečeni Atinogenovi učenici i saslužitelji, a zatim je istom smrću postradao i njihov episkop.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Gospod Isus Hristos je svojim životom pokazao da je oproštaj jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Predavanje u Kotoru otkrilo je kako su obrazovanje, vera, porodična biblioteka i majčin dar za stvaralaštvo uticali na čoveka čija su otkrića promenila tok moderne civilizacije.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
