Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Dok se kalendari okreću, a gradovi pripremaju za ponoćne vatromete i slavlje, među pravoslavnim vernicima često se javlja tiha, ali ozbiljna dilema: kako Pravoslavna crkva gleda na civilnu Novu godinu i ima li mesta za molitvu u noći koju mnogi doživljavaju isključivo kao svetovnu granicu vremena? To pitanje nije akademsko, već duboko lično, jer se tiče odnosa čoveka prema onome što je ostalo iza njega i onome što tek dolazi.
Upravo iz takve nedoumice proisteklo je i pitanje vernice Tatjane, koja se obratila protojereju Andreju Efanovu sa iskrenom željom da godinu ne zaključi bukom, već zahvalnošću, niti da novu započne praznim željama.
- Koje molitve treba da pročitam 31. decembra da zahvalim Spasitelju za proteklu godinu, a 1. januara da zamolim Gospoda za prosperitetnu godinu bez nevolja i bolesti - upitala je ona.
Odgovor oca Andreja jednostavan je po formi, ali snažan po poruci. Bez polemisanja i bez suprotstavljanja crkvenog i građanskog kalendara, on pažnju usmerava na suštinu hrišćanskog odnosa prema vremenu.
- Draga Tatjana, kakva istinita i dobra odluka završiti godinu molitvom i početi godinu molitvom. Pre svega, dozvolite mi da vas podsetim da se u crkvama služi posebno novogodišnje molitveno bogosluženje 31. decembra ili 1. januara, tokom kojeg vernici, zajedno sa sveštenikom, upućuju molitve upravo za ono o čemu pitate. Možete proveriti raspored najbližeg hrama, videti kada se ova služba služi, prisustvovati joj i molitveno učestvovati - zaključuje otac Andrej, prenosi portal foma.ru.
U ovoj poruci nema osporavanja civilne Nove godine, niti potrebe da se ona ignoriše ili odbaci. Naglasak je na nečemu drugom, na tome da vreme, ma kako ga ljudi računali i obeležavali, dobija puni smisao tek onda kada se prinese Bogu.
Pravoslavni odgovor, kako se vidi iz ove pouke, ne poziva na bekstvo od datuma, već na njihovo osmišljavanje. Godina se ne meri samo brojevima, već i zahvalnošću, pokajanjem i nadom. Ne traži se savršena godina bez iskušenja, već blagoslovena ona u kojoj čovek zna kome se obraća i kome predaje svaki novi početak.
Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog mučenika Bonifatija po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Obrezanje Gospodnje. Katolici slave blagdan Marije Bogorodice, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
