Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Dok su se u novogodišnjoj noći nad Amsterdamom lomili vatrometi i odbrojavale poslednje sekunde stare godine, jedna svetinja je tiho nestajala u plamenu. Umesto zvona i pesme, iznad grada se uzdigao gust dim, a vatra je progutala crkvu Vondelkerk – zdanje staro vek i po, svedoka jedne drugačije Evrope i hrišćanske prošlosti koja se više ne može obnoviti.
Tokom dočeka Nove godine izbio je veliki požar koji je zahvatio ovu istorijsku crkvu, smeštenu u blizini čuvenog Vondelparka. Snimci očevidaca prikazuju objekat opkoljen vatrom, dok se plameni jezici penju uz zidove i gutaju krov, a dim prekriva noćno nebo iznad Amsterdama. Vatrogasne ekipe su se satima borile sa vatrenom stihijom, ali su u jednom trenutku, kako su saopštile, izgubile jasnu procenu da li će objekat uopšte moći da bude sačuvan. Delovi krova i tornja su se urušili, a vatra je, prema navodima lokalnih medija, u potpunosti zahvatila crkvu.
Vondelkerk je sagrađena pre 154 godine kao rimokatolička bogomolja, mesto molitve, tišine i liturgijskog sabranja. Iako je nakon 1977. godine izgubila prvobitnu namenu i korišćena za različite manifestacije, njeni zidovi su i dalje nosili pečat sakralnog prostora – tragove vere, arhitekture i duhovne istorije grada. Njeno stradanje zato nije samo gubitak jednog objekta kulturne baštine, već i simboličan udarac sećanju na hrišćanske korene koji su oblikovali identitet tog prostora.
Zbog razmera požara evakuisane su desetine kuća u okolini, a oko 90 domaćinstava ostalo je bez električne energije. Srećom, prema dosadašnjim informacijama, nema povređenih ni stradalih. Uzrok izbijanja požara i dalje se utvrđuje.
Sa hrišćanskog stanovišta, stradanje crkve u noći koja se često doživljava kao početak i obećanje otvara tiho, ali nelagodno pitanje: šta činimo sa nasleđem koje smo primili? Crkve nisu samo građevine od kamena i drveta, već vidljivi znaci nevidljive vere, mesta u kojima su se smenjivale generacije – krštavane, venčavane i ispraćane.
Kada jedna takva svetinja nestane u plamenu, ostaje praznina koja se ne meri samo materijalnom štetom. Nova godina je u Amsterdamu počela bez Vondelkerka. Njeni zidovi su pali, ali sećanje na njenu prvobitnu svrhu i značenje ostaje kao opomena i poziv na odgovornost: da svetinje, čak i kada promene namenu, ne prestanu da budu čuvane sa poštovanjem koje im pripada.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu. Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
ANP / ddp USA / Profimedia
Vatra koja je progutala kulturno i duhovno nasleđe
Tiha opomena jedne izgorele svetinje
Duhovna riznica
08:46
POSTOJI LI POSEBNA MOLITVA ZA NOVU GODINU: Odgovor oca Andreja iznenadiće mnoge
Duhovna riznica
09:30 | 31.12.2025
DA LI JE GREH DA VERNIK IDE NA DOČEK, ČAK I AKO SE SLUŽI POSNA HRANA: Otac Dušan rešio je dilemu koja se uvek javlja pred Novu godinu
Katoličanstvo
10:35 | 31.12.2025
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Duhovna riznica
15:00 | 31.12.2025
POZIVAM SRBE DA NE BUDU LUDI I NE SLAVE “NAJLUĐU NOĆ”: Apel sveštenika Vladislava Vučanovića odjeknuo regionom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Od iznenadnog plamena koji je zahvatio Notr Dam 2019. godine do nedavnog uništenja crkve u Kvebeku, nameće se pitanje misterioznih nesreća koje pogađaju hrišćanske crkve širom Francuske i Kanade i koja je povezanost između tih incidenata, političkih figura i duhovnih pitanja koja ostavljaju vernike u strahu.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog mučenika Bonifatija po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Obrezanje Gospodnje. Katolici slave blagdan Marije Bogorodice, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
