Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Dok su se u novogodišnjoj noći nad Amsterdamom lomili vatrometi i odbrojavale poslednje sekunde stare godine, jedna svetinja je tiho nestajala u plamenu. Umesto zvona i pesme, iznad grada se uzdigao gust dim, a vatra je progutala crkvu Vondelkerk – zdanje staro vek i po, svedoka jedne drugačije Evrope i hrišćanske prošlosti koja se više ne može obnoviti.
Tokom dočeka Nove godine izbio je veliki požar koji je zahvatio ovu istorijsku crkvu, smeštenu u blizini čuvenog Vondelparka. Snimci očevidaca prikazuju objekat opkoljen vatrom, dok se plameni jezici penju uz zidove i gutaju krov, a dim prekriva noćno nebo iznad Amsterdama. Vatrogasne ekipe su se satima borile sa vatrenom stihijom, ali su u jednom trenutku, kako su saopštile, izgubile jasnu procenu da li će objekat uopšte moći da bude sačuvan. Delovi krova i tornja su se urušili, a vatra je, prema navodima lokalnih medija, u potpunosti zahvatila crkvu.
Vondelkerk je sagrađena pre 154 godine kao rimokatolička bogomolja, mesto molitve, tišine i liturgijskog sabranja. Iako je nakon 1977. godine izgubila prvobitnu namenu i korišćena za različite manifestacije, njeni zidovi su i dalje nosili pečat sakralnog prostora – tragove vere, arhitekture i duhovne istorije grada. Njeno stradanje zato nije samo gubitak jednog objekta kulturne baštine, već i simboličan udarac sećanju na hrišćanske korene koji su oblikovali identitet tog prostora.
Zbog razmera požara evakuisane su desetine kuća u okolini, a oko 90 domaćinstava ostalo je bez električne energije. Srećom, prema dosadašnjim informacijama, nema povređenih ni stradalih. Uzrok izbijanja požara i dalje se utvrđuje.
Sa hrišćanskog stanovišta, stradanje crkve u noći koja se često doživljava kao početak i obećanje otvara tiho, ali nelagodno pitanje: šta činimo sa nasleđem koje smo primili? Crkve nisu samo građevine od kamena i drveta, već vidljivi znaci nevidljive vere, mesta u kojima su se smenjivale generacije – krštavane, venčavane i ispraćane.
Kada jedna takva svetinja nestane u plamenu, ostaje praznina koja se ne meri samo materijalnom štetom. Nova godina je u Amsterdamu počela bez Vondelkerka. Njeni zidovi su pali, ali sećanje na njenu prvobitnu svrhu i značenje ostaje kao opomena i poziv na odgovornost: da svetinje, čak i kada promene namenu, ne prestanu da budu čuvane sa poštovanjem koje im pripada.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu. Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
ANP / ddp USA / Profimedia
Vatra koja je progutala kulturno i duhovno nasleđe
Tiha opomena jedne izgorele svetinje
Duhovna riznica
08:46 | 01.01.2026
POSTOJI LI POSEBNA MOLITVA ZA NOVU GODINU: Odgovor oca Andreja iznenadiće mnoge
Duhovna riznica
09:30 | 31.12.2025
DA LI JE GREH DA VERNIK IDE NA DOČEK, ČAK I AKO SE SLUŽI POSNA HRANA: Otac Dušan rešio je dilemu koja se uvek javlja pred Novu godinu
Katoličanstvo
10:35 | 31.12.2025
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Duhovna riznica
15:00 | 31.12.2025
POZIVAM SRBE DA NE BUDU LUDI I NE SLAVE “NAJLUĐU NOĆ”: Apel sveštenika Vladislava Vučanovića odjeknuo regionom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Usred sukoba i nesigurnosti, mali grad na severoistoku Libana dočekao je simbol nade i molitve koji podseća da čak i u najmračnijim vremenima svetlost uvek pobeđuje tamu.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Od iznenadnog plamena koji je zahvatio Notr Dam 2019. godine do nedavnog uništenja crkve u Kvebeku, nameće se pitanje misterioznih nesreća koje pogađaju hrišćanske crkve širom Francuske i Kanade i koja je povezanost između tih incidenata, političkih figura i duhovnih pitanja koja ostavljaju vernike u strahu.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ova brza, zdrava poslastica očarava jednostavnošću i prirodnim aromama.
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
