Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Dok su se u novogodišnjoj noći nad Amsterdamom lomili vatrometi i odbrojavale poslednje sekunde stare godine, jedna svetinja je tiho nestajala u plamenu. Umesto zvona i pesme, iznad grada se uzdigao gust dim, a vatra je progutala crkvu Vondelkerk – zdanje staro vek i po, svedoka jedne drugačije Evrope i hrišćanske prošlosti koja se više ne može obnoviti.
Tokom dočeka Nove godine izbio je veliki požar koji je zahvatio ovu istorijsku crkvu, smeštenu u blizini čuvenog Vondelparka. Snimci očevidaca prikazuju objekat opkoljen vatrom, dok se plameni jezici penju uz zidove i gutaju krov, a dim prekriva noćno nebo iznad Amsterdama. Vatrogasne ekipe su se satima borile sa vatrenom stihijom, ali su u jednom trenutku, kako su saopštile, izgubile jasnu procenu da li će objekat uopšte moći da bude sačuvan. Delovi krova i tornja su se urušili, a vatra je, prema navodima lokalnih medija, u potpunosti zahvatila crkvu.
Vondelkerk je sagrađena pre 154 godine kao rimokatolička bogomolja, mesto molitve, tišine i liturgijskog sabranja. Iako je nakon 1977. godine izgubila prvobitnu namenu i korišćena za različite manifestacije, njeni zidovi su i dalje nosili pečat sakralnog prostora – tragove vere, arhitekture i duhovne istorije grada. Njeno stradanje zato nije samo gubitak jednog objekta kulturne baštine, već i simboličan udarac sećanju na hrišćanske korene koji su oblikovali identitet tog prostora.
Zbog razmera požara evakuisane su desetine kuća u okolini, a oko 90 domaćinstava ostalo je bez električne energije. Srećom, prema dosadašnjim informacijama, nema povređenih ni stradalih. Uzrok izbijanja požara i dalje se utvrđuje.
Sa hrišćanskog stanovišta, stradanje crkve u noći koja se često doživljava kao početak i obećanje otvara tiho, ali nelagodno pitanje: šta činimo sa nasleđem koje smo primili? Crkve nisu samo građevine od kamena i drveta, već vidljivi znaci nevidljive vere, mesta u kojima su se smenjivale generacije – krštavane, venčavane i ispraćane.
Kada jedna takva svetinja nestane u plamenu, ostaje praznina koja se ne meri samo materijalnom štetom. Nova godina je u Amsterdamu počela bez Vondelkerka. Njeni zidovi su pali, ali sećanje na njenu prvobitnu svrhu i značenje ostaje kao opomena i poziv na odgovornost: da svetinje, čak i kada promene namenu, ne prestanu da budu čuvane sa poštovanjem koje im pripada.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu. Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
ANP / ddp USA / Profimedia
Vatra koja je progutala kulturno i duhovno nasleđe
Tiha opomena jedne izgorele svetinje
Duhovna riznica
08:46 | 01.01.2026
POSTOJI LI POSEBNA MOLITVA ZA NOVU GODINU: Odgovor oca Andreja iznenadiće mnoge
Duhovna riznica
09:30 | 31.12.2025
DA LI JE GREH DA VERNIK IDE NA DOČEK, ČAK I AKO SE SLUŽI POSNA HRANA: Otac Dušan rešio je dilemu koja se uvek javlja pred Novu godinu
Katoličanstvo
10:35 | 31.12.2025
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Duhovna riznica
15:00 | 31.12.2025
POZIVAM SRBE DA NE BUDU LUDI I NE SLAVE “NAJLUĐU NOĆ”: Apel sveštenika Vladislava Vučanovića odjeknuo regionom
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Od iznenadnog plamena koji je zahvatio Notr Dam 2019. godine do nedavnog uništenja crkve u Kvebeku, nameće se pitanje misterioznih nesreća koje pogađaju hrišćanske crkve širom Francuske i Kanade i koja je povezanost između tih incidenata, političkih figura i duhovnih pitanja koja ostavljaju vernike u strahu.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
