Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Izlozi prodavnica, pijačne i ulične tezge, kao i onlajn-platforme, pune se figuricama i slikama još jednog životinjskog simbola godine po istočnom kalendaru. Godine 2026. to je vatreni, crveni konj.
„Ma to je neozbiljno! Šta fali jednoj figurici životinje?“m reći će neko. Nikoga ne treba ubeđivati u suprotno. Ali onima koji su navikli da se prema biblijskim simbolima koji ih okružuju odnose ozbiljno, korisno je da se upoznaju sa širim značenjem onoga što se nudi kao bezazleni ukras.
Simbolika Otkrivenja - konj kao vesnik rata i smrti
U Bibliji crveni, vatreni konj jeste vesnik kraja vremena, oličenje rata i smrti: „I gle, izađe drugi konj, riđ. I onome koji seđaše na njemu dano je da uzme mir sa zemlje, da ljudi ubijaju jedan drugoga; i dat mu je veliki mač.“ (Otk 6,4 – savremeni ruski prevod).
Konj je, takođe, povezan sa napadnošću, brzinom i snagom koje, međutim, ne pomažu u kritičnim trenucima onoliko koliko ulivaju lažna očekivanja, čine čoveka preterano samouverenim i potiskuju Boga iz njegovog života. „Konj je nepouzdan za spasenje i silom svojom neće izbaviti“, piše car i prorok David (Ps 32,17).
Može se koliko god hoće tvrditi da je „u istočnoj tradiciji to nešto drugo“. Ali ako čovek živi u hrišćanskoj kulturi, ne može se praviti da biblijske asocijacije za njega nemaju nikakav značaj.
Foto: Pexels
U kineskom kalendaru 2026. godina je u znaku crvenog konja
Biblijska tumačenja - da li vatreni konj ima i drugačije značenje?
Postoje i drugačiji biblijski prikazi. Prorok Zaharija imao je viđenje muža na crvenom (riđem) konju (Zah 1,8). Prema jednom tumačenju, u liku jahača javio se Anđeo Gospodnji, a blaženi Jeronim u tom prizoru vidi i simbol Isusa Hrista.
Međutim, takvo tumačenje ne poništava drugu simboliku konja i nipošto ne predstavlja razlog da se sopstveni dom pretvori u izlog suvenirnice, kako upozorava i pravoslavni portal foma.ru.
Duhovna opomena: šta hrišćanin treba da vidi u ovom znaku?
Mnogo je korisnije ovaj biblijski prizor shvatiti kao lični podsetnik: pri pogledu na još jednog crvenog konja, čovek se može obratiti Gospodu molitvom da mu u narednoj godini, po rečima apostola Pavla, pomogne da vodi „život tih i miran u svakoj pobožnosti i čestitosti“ (1 Tim 2,2). U tom duhu, u novogodišnjoj noći primereno je pročitati i posebnu molitvu na početak godine.
Foto: Unsplash
Vatreni konj, ilustracija
Zašto dekoracija nikada nije sasvim neutralna?
Simbol godine gotovo uvek nosi određeno značenje, pa čak i neku vrstu magijskog opterećenja. Predstavlja se kao nešto što treba da „donese sreću“, „pomogne u poslovima“ ili „zaštiti dom“.
Čak i kada čovek tvrdi da u to ne veruje, sama praksa darivanja ili prihvatanja takve „čarobne figurice“ postepeno ga navikava na pomisao da blagostanje ne dolazi od Boga, ne dolazi od rada i ljubavi, već od pravilno izabranog simbola, oko koga se često gradi čitav niz besmislenih rituala.
Takva zamena smisla veoma je suptilna i nudi se u razigranoj, bezazlenoj formi. Čovek počinje da traži oslonac tamo gde ga nema i neprimetno se navikava da živi prema znacima, predskazanjima i sujevernim obrascima.
Kako postupiti kada dobijete ovakav poklon?
Ako vam neko dariva figuricu vatrenog konja ili čestitku sa sličnim prikazom, nema potrebe za demonstrativnim odbijanjem, raspravama ili povređivanjem darodavca. Dar treba mirno prihvatiti, zahvaliti se i u sebi se pomoliti za osobu koja vam je ukazala pažnju i ljubav.
A zatim, rukovodeći se hrišćanskom savešću, svako treba sam da odluči šta će dalje učiniti sa tim poklonom.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Drevna praksa iz crkava Vizantije u vreme osmanlija prešla je u evropske domove, izgubila svoju prvobitnu simboliku i vratila se kao globalni praznični ukras.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
