Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Izlozi prodavnica, pijačne i ulične tezge, kao i onlajn-platforme, pune se figuricama i slikama još jednog životinjskog simbola godine po istočnom kalendaru. Godine 2026. to je vatreni, crveni konj.
„Ma to je neozbiljno! Šta fali jednoj figurici životinje?“ reći će neko. Nikoga ne treba ubeđivati u suprotno. Ali onima koji su navikli da se prema biblijskim simbolima koji ih okružuju odnose ozbiljno, korisno je da se upoznaju sa širim značenjem onoga što se nudi kao bezazleni ukras.
Simbolika Otkrivenja - konj kao vesnik rata i smrti
U Bibliji crveni, vatreni konj jeste vesnik kraja vremena, oličenje rata i smrti: „I gle, izađe drugi konj, riđ. I onome koji seđaše na njemu dano je da uzme mir sa zemlje, da ljudi ubijaju jedan drugoga; i dat mu je veliki mač.“ (Otk 6,4 – savremeni ruski prevod).
Konj je, takođe, povezan sa napadnošću, brzinom i snagom koje, međutim, ne pomažu u kritičnim trenucima onoliko koliko ulivaju lažna očekivanja, čine čoveka preterano samouverenim i potiskuju Boga iz njegovog života. „Konj je nepouzdan za spasenje i silom svojom neće izbaviti“, piše car i prorok David (Ps 32,17).
Može se koliko god hoće tvrditi da je „u istočnoj tradiciji to nešto drugo“. Ali ako čovek živi u hrišćanskoj kulturi, ne može se praviti da biblijske asocijacije za njega nemaju nikakav značaj.
Foto: Pexels
U kineskom kalendaru 2026. godina je u znaku crvenog konja
Biblijska tumačenja - da li vatreni konj ima i drugačije značenje?
Postoje i drugačiji biblijski prikazi. Prorok Zaharija imao je viđenje muža na crvenom (riđem) konju (Zah 1,8). Prema jednom tumačenju, u liku jahača javio se Anđeo Gospodnji, a blaženi Jeronim u tom prizoru vidi i simbol Isusa Hrista.
Međutim, takvo tumačenje ne poništava drugu simboliku konja i nipošto ne predstavlja razlog da se sopstveni dom pretvori u izlog suvenirnice, kako upozorava i pravoslavni portal foma.ru.
Duhovna opomena: šta hrišćanin treba da vidi u ovom znaku?
Mnogo je korisnije ovaj biblijski prizor shvatiti kao lični podsetnik: pri pogledu na još jednog crvenog konja, čovek se može obratiti Gospodu molitvom da mu u narednoj godini, po rečima apostola Pavla, pomogne da vodi „život tih i miran u svakoj pobožnosti i čestitosti“ (1 Tim 2,2). U tom duhu, u novogodišnjoj noći primereno je pročitati i posebnu molitvu na početak godine.
Foto: Unsplash
Vatreni konj, ilustracija
Zašto dekoracija nikada nije sasvim neutralna?
Simbol godine gotovo uvek nosi određeno značenje, pa čak i neku vrstu magijskog opterećenja. Predstavlja se kao nešto što treba da „donese sreću“, „pomogne u poslovima“ ili „zaštiti dom“.
Čak i kada čovek tvrdi da u to ne veruje, sama praksa darivanja ili prihvatanja takve „čarobne figurice“ postepeno ga navikava na pomisao da blagostanje ne dolazi od Boga, ne dolazi od rada i ljubavi, već od pravilno izabranog simbola, oko koga se često gradi čitav niz besmislenih rituala.
Takva zamena smisla veoma je suptilna i nudi se u razigranoj, bezazlenoj formi. Čovek počinje da traži oslonac tamo gde ga nema i neprimetno se navikava da živi prema znacima, predskazanjima i sujevernim obrascima.
Kako postupiti kada dobijete ovakav poklon?
Ako vam neko dariva figuricu vatrenog konja ili čestitku sa sličnim prikazom, nema potrebe za demonstrativnim odbijanjem, raspravama ili povređivanjem darodavca. Dar treba mirno prihvatiti, zahvaliti se i u sebi se pomoliti za osobu koja vam je ukazala pažnju i ljubav.
A zatim, rukovodeći se hrišćanskom savešću, svako treba sam da odluči šta će dalje učiniti sa tim poklonom.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Drevna praksa iz crkava Vizantije u vreme osmanlija prešla je u evropske domove, izgubila svoju prvobitnu simboliku i vratila se kao globalni praznični ukras.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
