Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Kada prosečan čovek pomisli na sveca, verovatno mu na um ne bi pao neustrašiv čovek koji zamahuje sekirom, razbija čekiće, obara hrastove i preobraća neznabošce u hrišćanstvo. A ipak, upravo takav je bio Sveti Bonifacije.
Rođen oko 680. godine u Engleskoj, Bonifacije je stupio u benediktinski manastir, pre nego što ga je papa poslao u misiju evangelizacije današnje Nemačke – najpre kao sveštenika, a potom i kao episkopa.
Pod zaštitom Karla Martela, Bonifacije je putovao širom Nemačke, učvršćujući oblasti koje su već bile upoznate sa hrišćanstvom i donoseći svetlost Hristovu onima koje je još nisu upoznale.
– Bonifacije je, svojom neumornom delatnošću, darom za organizaciju i prilagodljivim, prijateljskim, ali čvrstim karakterom, postigao veliki uspeh tokom svojih putovanja – rekao je papa Benedikt XVI 2009. godine.
Bonifacija opisuje (donekle dramatizovano, zarad pripovedanja) Henri Van Dajk u delu "Prva božićna jelka" (1897):
– Kakav je to čovek bio! Svetao i vitak, ali prav kao koplje i snažan poput hrastovog štapa. Lice mu je još bilo mlado; glatka koža preplanula od vetra i sunca. Njegove sive oči, bistre i blage, sevnuše poput vatre kada je govorio o svojim pustolovinama i o zlim delima lažnih sveštenika sa kojima se borio.
Oko 723. godine, Bonifacije je putovao sa malom pratnjom kroz oblast Donje Hesije. Znao je za zajednicu neznabožaca u blizini Gajsmara koji su, usred zime, prinosili ljudsku žrtvu (najčešće dete) bogu groma Toru, u podnožju njihovog svetog hrasta, „Hrasta groma“.
Bonifacije je, delom po savetu brata episkopa, želeo da uništi Hrast groma ne samo da bi spasao život ljudske žrtve, već i da bi pokazao neznabošcima da ga njihov bog Tor neće oboriti munjom.
Kako predanje kaže, Bonifacije i njegovi saputnici stigli su u selo na Badnje veče i došli na mesto žrtvovanja, taman na vreme da ga prekinu.
Držeći u ruci svoj episkopski štap, Bonifacije je prišao paganskoj gomili koja je okružila podnožje Hrasta groma, rekavši svojoj pratnji:
– Evo Hrasta groma, i ovde će krst Hristov slomiti čekić lažnog boga Tora.
Dok je malo dete bilo položeno za žrtvu, dželat je visoko podigao svoj čekić. Ali pri zamahu naniže, Bonifacije je ispružio svoj štap kako bi zaustavio udarac, i tada se, čudesno, dželatov veliki kameni čekić razbio, a život deteta bio spasen.
Nakon toga, kaže se da je Bonifacije narodu objavio:
– Čujte, sinovi šume! Neka se ove noći ne prolije krv, osim one koju je sažaljenje izvuklo iz majčinih grudi. Jer ovo je noć rođenja Hrista, Sina Svemogućega, Spasitelja čovečanstva. Lepši je On od Baldura Lepoga, veći od Odina Mudroga, milostiviji od Freje Dobre. Otkako je On došao, žrtvovanje je okončano. Mračni Tor, koga ste uzalud prizivali, mrtav je. Duboko u senkama Nifelhejma izgubljen je zauvek. A sada, u ovu Hristovu noć, vi ćete početi da živite. Ovo krvavo drvo više neće pomračivati vašu zemlju. U ime Gospodnje, uništiću ga.
Bonifacije je uzeo obližnju sekiru i, kako legenda kaže, zadao snažan udarac hrastu, kada se iznenada kroz šumu podigao silovit nalet vetra i oborio drvo zajedno s korenjem. Ležalo je na šumskom tlu, rastavljeno u četiri dela. Iako je Bonifacije kasnije od tog drveta sagradio kapelu, interesantnije je ono što se, po predanju, nalazilo odmah iza ostataka moćnog stabla.
"Apostol Nemačke" nastavio je da propoveda zaprepašćenim germanskim narodima, koji nisu mogli da poveruju da ovaj rušitelj Torovog "Hrasta groma" nije bio kažnjen od njihovog boga. Bonifacije je pogledao dalje, preko oborenog hrasta, i pokazao na malo, skromno drvo jele, govoreći:
– Ovo malo drvo, mlado dete šume, biće večeras vaše sveto drvo. To je drvo mira… Ono je znak beskrajnog života, jer su mu iglice uvek zelene. Pogledajte kako se uzdiže ka nebu. Neka se zove drvo Hristovog deteta; okupljajte se oko njega, ne u divljoj šumi, već u svojim domovima; tamo neće zaklanjati krvava dela, već darove ljubavi i obrede dobrote.
Tako su Nemci te noći započeli novu tradiciju kićenja božićnog drva, koja se proteže sve do današnjih dana i koja se raširila ostatkom sveta. Unoseći jelu u svoje domove, ukrašavajući je svećama i ukrasima i slaveći rođenje Spasitelja, "Apostol Nemačke" i njegovo stado dali su ono što danas poznajemo kao novogodišnju jelku.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja. Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi. Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Wikipedia
Badnje veče koje je prekinulo krvavi obred
Sekira, vetar i pad Hrasta groma
Od krvave šume do simbola mira
Katoličanstvo
12:00 | 24.12.2025
KAKO RAZLIČITI NARODI SRBIJE PROVODE BADNJE VEČE: Evo ko uz post, a ko uz mrsnu hranu dočekuje Božić
Duhovna riznica
17:28 | 26.12.2025
DA LI PRAVOSLAVCI TREBA DA KITE JELKU I ČINE LI GREH AKO TO RADE: Otac Predrag objasnio ono što većinu vernika muči
Duhovna riznica
10:09 | 30.12.2025
OVAJ NOVOGODIŠNJI UKRAS JE SIMBOL SMRTI U BIBLIJI: Ako kitite dom, izbegavajte figurice koje nose lošu skrivenu simboliku
Katoličanstvo
10:35 | 31.12.2025
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Eparhija oštro reaguje na najavu gradnje centra za otpad na Brzavi i upozorava na značaj poštovanja svetinja i dijaloga.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Iranski sud osudio je muzičku umetnicu Parastu Ahmadi nakon koncerta na kojem je nastupala bez hidžaba.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
