Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Kada prosečan čovek pomisli na sveca, verovatno mu na um ne bi pao neustrašiv čovek koji zamahuje sekirom, razbija čekiće, obara hrastove i preobraća neznabošce u hrišćanstvo. A ipak, upravo takav je bio Sveti Bonifacije.
Rođen oko 680. godine u Engleskoj, Bonifacije je stupio u benediktinski manastir, pre nego što ga je papa poslao u misiju evangelizacije današnje Nemačke – najpre kao sveštenika, a potom i kao episkopa.
Pod zaštitom Karla Martela, Bonifacije je putovao širom Nemačke, učvršćujući oblasti koje su već bile upoznate sa hrišćanstvom i donoseći svetlost Hristovu onima koje je još nisu upoznale.
– Bonifacije je, svojom neumornom delatnošću, darom za organizaciju i prilagodljivim, prijateljskim, ali čvrstim karakterom, postigao veliki uspeh tokom svojih putovanja – rekao je papa Benedikt XVI 2009. godine.
Bonifacija opisuje (donekle dramatizovano, zarad pripovedanja) Henri Van Dajk u delu "Prva božićna jelka" (1897):
– Kakav je to čovek bio! Svetao i vitak, ali prav kao koplje i snažan poput hrastovog štapa. Lice mu je još bilo mlado; glatka koža preplanula od vetra i sunca. Njegove sive oči, bistre i blage, sevnuše poput vatre kada je govorio o svojim pustolovinama i o zlim delima lažnih sveštenika sa kojima se borio.
Oko 723. godine, Bonifacije je putovao sa malom pratnjom kroz oblast Donje Hesije. Znao je za zajednicu neznabožaca u blizini Gajsmara koji su, usred zime, prinosili ljudsku žrtvu (najčešće dete) bogu groma Toru, u podnožju njihovog svetog hrasta, „Hrasta groma“.
Bonifacije je, delom po savetu brata episkopa, želeo da uništi Hrast groma ne samo da bi spasao život ljudske žrtve, već i da bi pokazao neznabošcima da ga njihov bog Tor neće oboriti munjom.
Kako predanje kaže, Bonifacije i njegovi saputnici stigli su u selo na Badnje veče i došli na mesto žrtvovanja, taman na vreme da ga prekinu.
Držeći u ruci svoj episkopski štap, Bonifacije je prišao paganskoj gomili koja je okružila podnožje Hrasta groma, rekavši svojoj pratnji:
– Evo Hrasta groma, i ovde će krst Hristov slomiti čekić lažnog boga Tora.
Dok je malo dete bilo položeno za žrtvu, dželat je visoko podigao svoj čekić. Ali pri zamahu naniže, Bonifacije je ispružio svoj štap kako bi zaustavio udarac, i tada se, čudesno, dželatov veliki kameni čekić razbio, a život deteta bio spasen.
Nakon toga, kaže se da je Bonifacije narodu objavio:
– Čujte, sinovi šume! Neka se ove noći ne prolije krv, osim one koju je sažaljenje izvuklo iz majčinih grudi. Jer ovo je noć rođenja Hrista, Sina Svemogućega, Spasitelja čovečanstva. Lepši je On od Baldura Lepoga, veći od Odina Mudroga, milostiviji od Freje Dobre. Otkako je On došao, žrtvovanje je okončano. Mračni Tor, koga ste uzalud prizivali, mrtav je. Duboko u senkama Nifelhejma izgubljen je zauvek. A sada, u ovu Hristovu noć, vi ćete početi da živite. Ovo krvavo drvo više neće pomračivati vašu zemlju. U ime Gospodnje, uništiću ga.
Bonifacije je uzeo obližnju sekiru i, kako legenda kaže, zadao snažan udarac hrastu, kada se iznenada kroz šumu podigao silovit nalet vetra i oborio drvo zajedno s korenjem. Ležalo je na šumskom tlu, rastavljeno u četiri dela. Iako je Bonifacije kasnije od tog drveta sagradio kapelu, interesantnije je ono što se, po predanju, nalazilo odmah iza ostataka moćnog stabla.
"Apostol Nemačke" nastavio je da propoveda zaprepašćenim germanskim narodima, koji nisu mogli da poveruju da ovaj rušitelj Torovog "Hrasta groma" nije bio kažnjen od njihovog boga. Bonifacije je pogledao dalje, preko oborenog hrasta, i pokazao na malo, skromno drvo jele, govoreći:
– Ovo malo drvo, mlado dete šume, biće večeras vaše sveto drvo. To je drvo mira… Ono je znak beskrajnog života, jer su mu iglice uvek zelene. Pogledajte kako se uzdiže ka nebu. Neka se zove drvo Hristovog deteta; okupljajte se oko njega, ne u divljoj šumi, već u svojim domovima; tamo neće zaklanjati krvava dela, već darove ljubavi i obrede dobrote.
Tako su Nemci te noći započeli novu tradiciju kićenja božićnog drva, koja se proteže sve do današnjih dana i koja se raširila ostatkom sveta. Unoseći jelu u svoje domove, ukrašavajući je svećama i ukrasima i slaveći rođenje Spasitelja, "Apostol Nemačke" i njegovo stado dali su ono što danas poznajemo kao novogodišnju jelku.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja. Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi. Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Wikipedia
Badnje veče koje je prekinulo krvavi obred
Sekira, vetar i pad Hrasta groma
Od krvave šume do simbola mira
Katoličanstvo
12:00 | 24.12.2025
KAKO RAZLIČITI NARODI SRBIJE PROVODE BADNJE VEČE: Evo ko uz post, a ko uz mrsnu hranu dočekuje Božić
Duhovna riznica
17:28 | 26.12.2025
DA LI PRAVOSLAVCI TREBA DA KITE JELKU I ČINE LI GREH AKO TO RADE: Otac Predrag objasnio ono što većinu vernika muči
Duhovna riznica
10:09 | 30.12.2025
OVAJ NOVOGODIŠNJI UKRAS JE SIMBOL SMRTI U BIBLIJI: Ako kitite dom, izbegavajte figurice koje nose lošu skrivenu simboliku
Katoličanstvo
10:35 | 31.12.2025
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Poruka iz sure El-Bekare, izdvojena za 10. januar, ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
