Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Kada prosečan čovek pomisli na sveca, verovatno mu na um ne bi pao neustrašiv čovek koji zamahuje sekirom, razbija čekiće, obara hrastove i preobraća neznabošce u hrišćanstvo. A ipak, upravo takav je bio Sveti Bonifacije.
Rođen oko 680. godine u Engleskoj, Bonifacije je stupio u benediktinski manastir, pre nego što ga je papa poslao u misiju evangelizacije današnje Nemačke – najpre kao sveštenika, a potom i kao episkopa.
Pod zaštitom Karla Martela, Bonifacije je putovao širom Nemačke, učvršćujući oblasti koje su već bile upoznate sa hrišćanstvom i donoseći svetlost Hristovu onima koje je još nisu upoznale.
– Bonifacije je, svojom neumornom delatnošću, darom za organizaciju i prilagodljivim, prijateljskim, ali čvrstim karakterom, postigao veliki uspeh tokom svojih putovanja – rekao je papa Benedikt XVI 2009. godine.
Bonifacija opisuje (donekle dramatizovano, zarad pripovedanja) Henri Van Dajk u delu "Prva božićna jelka" (1897):
– Kakav je to čovek bio! Svetao i vitak, ali prav kao koplje i snažan poput hrastovog štapa. Lice mu je još bilo mlado; glatka koža preplanula od vetra i sunca. Njegove sive oči, bistre i blage, sevnuše poput vatre kada je govorio o svojim pustolovinama i o zlim delima lažnih sveštenika sa kojima se borio.
Oko 723. godine, Bonifacije je putovao sa malom pratnjom kroz oblast Donje Hesije. Znao je za zajednicu neznabožaca u blizini Gajsmara koji su, usred zime, prinosili ljudsku žrtvu (najčešće dete) bogu groma Toru, u podnožju njihovog svetog hrasta, „Hrasta groma“.
Bonifacije je, delom po savetu brata episkopa, želeo da uništi Hrast groma ne samo da bi spasao život ljudske žrtve, već i da bi pokazao neznabošcima da ga njihov bog Tor neće oboriti munjom.
Kako predanje kaže, Bonifacije i njegovi saputnici stigli su u selo na Badnje veče i došli na mesto žrtvovanja, taman na vreme da ga prekinu.
Držeći u ruci svoj episkopski štap, Bonifacije je prišao paganskoj gomili koja je okružila podnožje Hrasta groma, rekavši svojoj pratnji:
– Evo Hrasta groma, i ovde će krst Hristov slomiti čekić lažnog boga Tora.
Dok je malo dete bilo položeno za žrtvu, dželat je visoko podigao svoj čekić. Ali pri zamahu naniže, Bonifacije je ispružio svoj štap kako bi zaustavio udarac, i tada se, čudesno, dželatov veliki kameni čekić razbio, a život deteta bio spasen.
Nakon toga, kaže se da je Bonifacije narodu objavio:
– Čujte, sinovi šume! Neka se ove noći ne prolije krv, osim one koju je sažaljenje izvuklo iz majčinih grudi. Jer ovo je noć rođenja Hrista, Sina Svemogućega, Spasitelja čovečanstva. Lepši je On od Baldura Lepoga, veći od Odina Mudroga, milostiviji od Freje Dobre. Otkako je On došao, žrtvovanje je okončano. Mračni Tor, koga ste uzalud prizivali, mrtav je. Duboko u senkama Nifelhejma izgubljen je zauvek. A sada, u ovu Hristovu noć, vi ćete početi da živite. Ovo krvavo drvo više neće pomračivati vašu zemlju. U ime Gospodnje, uništiću ga.
Bonifacije je uzeo obližnju sekiru i, kako legenda kaže, zadao snažan udarac hrastu, kada se iznenada kroz šumu podigao silovit nalet vetra i oborio drvo zajedno s korenjem. Ležalo je na šumskom tlu, rastavljeno u četiri dela. Iako je Bonifacije kasnije od tog drveta sagradio kapelu, interesantnije je ono što se, po predanju, nalazilo odmah iza ostataka moćnog stabla.
"Apostol Nemačke" nastavio je da propoveda zaprepašćenim germanskim narodima, koji nisu mogli da poveruju da ovaj rušitelj Torovog "Hrasta groma" nije bio kažnjen od njihovog boga. Bonifacije je pogledao dalje, preko oborenog hrasta, i pokazao na malo, skromno drvo jele, govoreći:
– Ovo malo drvo, mlado dete šume, biće večeras vaše sveto drvo. To je drvo mira… Ono je znak beskrajnog života, jer su mu iglice uvek zelene. Pogledajte kako se uzdiže ka nebu. Neka se zove drvo Hristovog deteta; okupljajte se oko njega, ne u divljoj šumi, već u svojim domovima; tamo neće zaklanjati krvava dela, već darove ljubavi i obrede dobrote.
Tako su Nemci te noći započeli novu tradiciju kićenja božićnog drva, koja se proteže sve do današnjih dana i koja se raširila ostatkom sveta. Unoseći jelu u svoje domove, ukrašavajući je svećama i ukrasima i slaveći rođenje Spasitelja, "Apostol Nemačke" i njegovo stado dali su ono što danas poznajemo kao novogodišnju jelku.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja. Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi. Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Wikipedia
Badnje veče koje je prekinulo krvavi obred
Sekira, vetar i pad Hrasta groma
Od krvave šume do simbola mira
Katoličanstvo
12:00 | 24.12.2025
KAKO RAZLIČITI NARODI SRBIJE PROVODE BADNJE VEČE: Evo ko uz post, a ko uz mrsnu hranu dočekuje Božić
Duhovna riznica
17:28 | 26.12.2025
DA LI PRAVOSLAVCI TREBA DA KITE JELKU I ČINE LI GREH AKO TO RADE: Otac Predrag objasnio ono što većinu vernika muči
Duhovna riznica
10:09 | 30.12.2025
OVAJ NOVOGODIŠNJI UKRAS JE SIMBOL SMRTI U BIBLIJI: Ako kitite dom, izbegavajte figurice koje nose lošu skrivenu simboliku
Katoličanstvo
10:35 | 31.12.2025
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak siropusne sedmice otkriva kako jedan pogled Hristov može osvetliti i najzamračenu dušu, donoseći život i mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Isidora Pelusiota po starom i Svetog velikomučenika Teodora Tirona po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Sedmoricu osnivača Reda slugu Blažene Device Marije, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenutku najveće nevolje, objašnjenje velikog duhovnika 20. veka otkriva kako pravoslavlje tumači nevinost, bol i mesto duše u večnosti, pružajući utehu i snagu svima koji veruju.
Rodom je Misirac i bio je sin uglednih roditelja i srodnik aleksandrijskih patrijaraha Teofila i Kirila.
Na obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto gde su nevini potražili spas, a iza sebe ostavili svedočanstvo o veri koja je nadživela plamen i dim.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Irkinja Merion Kerol dobila je zvaničnu potvrdu u marijanskom svetilištu Nok, otvarajući pitanja na koja savremena medicina nema odgovor.
Ajet 3:84 Kurana raskrinkava praksu selektivnog poštovanja poslanika i stavlja vernika pred ogledalo sopstvene vere.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U vremenu instant-testa i gotovih mešavina, ovaj recept podseća kako izgleda priprema koja ne zavisi od sata, već od osećaja.
