Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Kada prosečan čovek pomisli na sveca, verovatno mu na um ne bi pao neustrašiv čovek koji zamahuje sekirom, razbija čekiće, obara hrastove i preobraća neznabošce u hrišćanstvo. A ipak, upravo takav je bio Sveti Bonifacije.
Rođen oko 680. godine u Engleskoj, Bonifacije je stupio u benediktinski manastir, pre nego što ga je papa poslao u misiju evangelizacije današnje Nemačke – najpre kao sveštenika, a potom i kao episkopa.
Pod zaštitom Karla Martela, Bonifacije je putovao širom Nemačke, učvršćujući oblasti koje su već bile upoznate sa hrišćanstvom i donoseći svetlost Hristovu onima koje je još nisu upoznale.
– Bonifacije je, svojom neumornom delatnošću, darom za organizaciju i prilagodljivim, prijateljskim, ali čvrstim karakterom, postigao veliki uspeh tokom svojih putovanja – rekao je papa Benedikt XVI 2009. godine.
Bonifacija opisuje (donekle dramatizovano, zarad pripovedanja) Henri Van Dajk u delu "Prva božićna jelka" (1897):
– Kakav je to čovek bio! Svetao i vitak, ali prav kao koplje i snažan poput hrastovog štapa. Lice mu je još bilo mlado; glatka koža preplanula od vetra i sunca. Njegove sive oči, bistre i blage, sevnuše poput vatre kada je govorio o svojim pustolovinama i o zlim delima lažnih sveštenika sa kojima se borio.
Oko 723. godine, Bonifacije je putovao sa malom pratnjom kroz oblast Donje Hesije. Znao je za zajednicu neznabožaca u blizini Gajsmara koji su, usred zime, prinosili ljudsku žrtvu (najčešće dete) bogu groma Toru, u podnožju njihovog svetog hrasta, „Hrasta groma“.
Bonifacije je, delom po savetu brata episkopa, želeo da uništi Hrast groma ne samo da bi spasao život ljudske žrtve, već i da bi pokazao neznabošcima da ga njihov bog Tor neće oboriti munjom.
Kako predanje kaže, Bonifacije i njegovi saputnici stigli su u selo na Badnje veče i došli na mesto žrtvovanja, taman na vreme da ga prekinu.
Držeći u ruci svoj episkopski štap, Bonifacije je prišao paganskoj gomili koja je okružila podnožje Hrasta groma, rekavši svojoj pratnji:
– Evo Hrasta groma, i ovde će krst Hristov slomiti čekić lažnog boga Tora.
Dok je malo dete bilo položeno za žrtvu, dželat je visoko podigao svoj čekić. Ali pri zamahu naniže, Bonifacije je ispružio svoj štap kako bi zaustavio udarac, i tada se, čudesno, dželatov veliki kameni čekić razbio, a život deteta bio spasen.
Nakon toga, kaže se da je Bonifacije narodu objavio:
– Čujte, sinovi šume! Neka se ove noći ne prolije krv, osim one koju je sažaljenje izvuklo iz majčinih grudi. Jer ovo je noć rođenja Hrista, Sina Svemogućega, Spasitelja čovečanstva. Lepši je On od Baldura Lepoga, veći od Odina Mudroga, milostiviji od Freje Dobre. Otkako je On došao, žrtvovanje je okončano. Mračni Tor, koga ste uzalud prizivali, mrtav je. Duboko u senkama Nifelhejma izgubljen je zauvek. A sada, u ovu Hristovu noć, vi ćete početi da živite. Ovo krvavo drvo više neće pomračivati vašu zemlju. U ime Gospodnje, uništiću ga.
Bonifacije je uzeo obližnju sekiru i, kako legenda kaže, zadao snažan udarac hrastu, kada se iznenada kroz šumu podigao silovit nalet vetra i oborio drvo zajedno s korenjem. Ležalo je na šumskom tlu, rastavljeno u četiri dela. Iako je Bonifacije kasnije od tog drveta sagradio kapelu, interesantnije je ono što se, po predanju, nalazilo odmah iza ostataka moćnog stabla.
"Apostol Nemačke" nastavio je da propoveda zaprepašćenim germanskim narodima, koji nisu mogli da poveruju da ovaj rušitelj Torovog "Hrasta groma" nije bio kažnjen od njihovog boga. Bonifacije je pogledao dalje, preko oborenog hrasta, i pokazao na malo, skromno drvo jele, govoreći:
– Ovo malo drvo, mlado dete šume, biće večeras vaše sveto drvo. To je drvo mira… Ono je znak beskrajnog života, jer su mu iglice uvek zelene. Pogledajte kako se uzdiže ka nebu. Neka se zove drvo Hristovog deteta; okupljajte se oko njega, ne u divljoj šumi, već u svojim domovima; tamo neće zaklanjati krvava dela, već darove ljubavi i obrede dobrote.
Tako su Nemci te noći započeli novu tradiciju kićenja božićnog drva, koja se proteže sve do današnjih dana i koja se raširila ostatkom sveta. Unoseći jelu u svoje domove, ukrašavajući je svećama i ukrasima i slaveći rođenje Spasitelja, "Apostol Nemačke" i njegovo stado dali su ono što danas poznajemo kao novogodišnju jelku.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja. Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi. Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva Budi deo Religija.rs zajednice.
Wikipedia
Badnje veče koje je prekinulo krvavi obred
Sekira, vetar i pad Hrasta groma
Od krvave šume do simbola mira
KAKO RAZLIČITI NARODI SRBIJE PROVODE BADNJE VEČE: Evo ko uz post, a ko uz mrsnu hranu dočekuje Božić
DA LI PRAVOSLAVCI TREBA DA KITE JELKU I ČINE LI GREH AKO TO RADE: Otac Predrag objasnio ono što većinu vernika muči
OVAJ NOVOGODIŠNJI UKRAS JE SIMBOL SMRTI U BIBLIJI: Ako kitite dom, izbegavajte figurice koje nose lošu skrivenu simboliku
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Osam istorijskih Mercedesa, koje su pape koristile od 1930. godine, izloženo je u Vatikanskim muzejima. Postavka otkriva gotovo vek razvoja papamobila, od luksuznih detalja do savremenih bezbednosnih rešenja.
Povoljan ishod dodatnih pregleda znači da poglavaru Rimokatoličke crkve nije potrebno dalje onkološko lečenje, a već 6. novembra očekuje ga putovanje u tri južnoameričke zemlje.
Muhamed ef. Demirović objašnjava da islam dopušta više nego što zabranjuje i zbog čega su svinjsko meso i alkoholna pića izuzeti.
Spoj nekadašnjeg sakralnog prostora i rejv žurke otvara pitanje odnosa prema hrišćanskom nasleđu.
Poglavar Rimokatoličke crkve održao je opštu audijenciju, pozdravljao vernike iz papamobila i blagosiljao decu.
Istorijska svetinja vekovima je čuvala tragove vere i kulture Malopoljske, a sada je u velikom požaru nestala zajedno sa dragocenim istorijskim enterijerom.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Dok se snimci šire društvenim mrežama, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije objašnjava zašto je sporno glasanje izazvalo podele među vernicima i upozorava na posledice višegodišnjih nesuglasica.
Muhamed ef. Demirović objašnjava da islam dopušta više nego što zabranjuje i zbog čega su svinjsko meso i alkoholna pića izuzeti.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Drevna praksa iz crkava Vizantije u vreme osmanlija prešla je u evropske domove, izgubila svoju prvobitnu simboliku i vratila se kao globalni praznični ukras.
Osam istorijskih Mercedesa, koje su pape koristile od 1930. godine, izloženo je u Vatikanskim muzejima. Postavka otkriva gotovo vek razvoja papamobila, od luksuznih detalja do savremenih bezbednosnih rešenja.
Povoljan ishod dodatnih pregleda znači da poglavaru Rimokatoličke crkve nije potrebno dalje onkološko lečenje, a već 6. novembra očekuje ga putovanje u tri južnoameričke zemlje.
Muhamed ef. Demirović objašnjava da islam dopušta više nego što zabranjuje i zbog čega su svinjsko meso i alkoholna pića izuzeti.
Spoj nekadašnjeg sakralnog prostora i rejv žurke otvara pitanje odnosa prema hrišćanskom nasleđu.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News