Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Kada prosečan čovek pomisli na sveca, verovatno mu na um ne bi pao neustrašiv čovek koji zamahuje sekirom, razbija čekiće, obara hrastove i preobraća neznabošce u hrišćanstvo. A ipak, upravo takav je bio Sveti Bonifacije.
Rođen oko 680. godine u Engleskoj, Bonifacije je stupio u benediktinski manastir, pre nego što ga je papa poslao u misiju evangelizacije današnje Nemačke – najpre kao sveštenika, a potom i kao episkopa.
Pod zaštitom Karla Martela, Bonifacije je putovao širom Nemačke, učvršćujući oblasti koje su već bile upoznate sa hrišćanstvom i donoseći svetlost Hristovu onima koje je još nisu upoznale.
– Bonifacije je, svojom neumornom delatnošću, darom za organizaciju i prilagodljivim, prijateljskim, ali čvrstim karakterom, postigao veliki uspeh tokom svojih putovanja – rekao je papa Benedikt XVI 2009. godine.
Bonifacija opisuje (donekle dramatizovano, zarad pripovedanja) Henri Van Dajk u delu "Prva božićna jelka" (1897):
– Kakav je to čovek bio! Svetao i vitak, ali prav kao koplje i snažan poput hrastovog štapa. Lice mu je još bilo mlado; glatka koža preplanula od vetra i sunca. Njegove sive oči, bistre i blage, sevnuše poput vatre kada je govorio o svojim pustolovinama i o zlim delima lažnih sveštenika sa kojima se borio.
Oko 723. godine, Bonifacije je putovao sa malom pratnjom kroz oblast Donje Hesije. Znao je za zajednicu neznabožaca u blizini Gajsmara koji su, usred zime, prinosili ljudsku žrtvu (najčešće dete) bogu groma Toru, u podnožju njihovog svetog hrasta, „Hrasta groma“.
Bonifacije je, delom po savetu brata episkopa, želeo da uništi Hrast groma ne samo da bi spasao život ljudske žrtve, već i da bi pokazao neznabošcima da ga njihov bog Tor neće oboriti munjom.
Kako predanje kaže, Bonifacije i njegovi saputnici stigli su u selo na Badnje veče i došli na mesto žrtvovanja, taman na vreme da ga prekinu.
Držeći u ruci svoj episkopski štap, Bonifacije je prišao paganskoj gomili koja je okružila podnožje Hrasta groma, rekavši svojoj pratnji:
– Evo Hrasta groma, i ovde će krst Hristov slomiti čekić lažnog boga Tora.
Dok je malo dete bilo položeno za žrtvu, dželat je visoko podigao svoj čekić. Ali pri zamahu naniže, Bonifacije je ispružio svoj štap kako bi zaustavio udarac, i tada se, čudesno, dželatov veliki kameni čekić razbio, a život deteta bio spasen.
Nakon toga, kaže se da je Bonifacije narodu objavio:
– Čujte, sinovi šume! Neka se ove noći ne prolije krv, osim one koju je sažaljenje izvuklo iz majčinih grudi. Jer ovo je noć rođenja Hrista, Sina Svemogućega, Spasitelja čovečanstva. Lepši je On od Baldura Lepoga, veći od Odina Mudroga, milostiviji od Freje Dobre. Otkako je On došao, žrtvovanje je okončano. Mračni Tor, koga ste uzalud prizivali, mrtav je. Duboko u senkama Nifelhejma izgubljen je zauvek. A sada, u ovu Hristovu noć, vi ćete početi da živite. Ovo krvavo drvo više neće pomračivati vašu zemlju. U ime Gospodnje, uništiću ga.
Bonifacije je uzeo obližnju sekiru i, kako legenda kaže, zadao snažan udarac hrastu, kada se iznenada kroz šumu podigao silovit nalet vetra i oborio drvo zajedno s korenjem. Ležalo je na šumskom tlu, rastavljeno u četiri dela. Iako je Bonifacije kasnije od tog drveta sagradio kapelu, interesantnije je ono što se, po predanju, nalazilo odmah iza ostataka moćnog stabla.
"Apostol Nemačke" nastavio je da propoveda zaprepašćenim germanskim narodima, koji nisu mogli da poveruju da ovaj rušitelj Torovog "Hrasta groma" nije bio kažnjen od njihovog boga. Bonifacije je pogledao dalje, preko oborenog hrasta, i pokazao na malo, skromno drvo jele, govoreći:
– Ovo malo drvo, mlado dete šume, biće večeras vaše sveto drvo. To je drvo mira… Ono je znak beskrajnog života, jer su mu iglice uvek zelene. Pogledajte kako se uzdiže ka nebu. Neka se zove drvo Hristovog deteta; okupljajte se oko njega, ne u divljoj šumi, već u svojim domovima; tamo neće zaklanjati krvava dela, već darove ljubavi i obrede dobrote.
Tako su Nemci te noći započeli novu tradiciju kićenja božićnog drva, koja se proteže sve do današnjih dana i koja se raširila ostatkom sveta. Unoseći jelu u svoje domove, ukrašavajući je svećama i ukrasima i slaveći rođenje Spasitelja, "Apostol Nemačke" i njegovo stado dali su ono što danas poznajemo kao novogodišnju jelku.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja. Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi. Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Wikipedia
Badnje veče koje je prekinulo krvavi obred
Sekira, vetar i pad Hrasta groma
Od krvave šume do simbola mira
Katoličanstvo
12:00 | 24.12.2025
KAKO RAZLIČITI NARODI SRBIJE PROVODE BADNJE VEČE: Evo ko uz post, a ko uz mrsnu hranu dočekuje Božić
Duhovna riznica
17:28 | 26.12.2025
DA LI PRAVOSLAVCI TREBA DA KITE JELKU I ČINE LI GREH AKO TO RADE: Otac Predrag objasnio ono što većinu vernika muči
Duhovna riznica
10:09 | 30.12.2025
OVAJ NOVOGODIŠNJI UKRAS JE SIMBOL SMRTI U BIBLIJI: Ako kitite dom, izbegavajte figurice koje nose lošu skrivenu simboliku
Katoličanstvo
10:35 | 31.12.2025
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Drevna praksa iz crkava Vizantije u vreme osmanlija prešla je u evropske domove, izgubila svoju prvobitnu simboliku i vratila se kao globalni praznični ukras.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Policija je uhapsila 31-godišnjeg državljanina Ukrajine, dok nadležni organi utvrđuju sve okolnosti napada i njegov mogući motiv.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
