Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Jedna rečenica, izgovorena bez povišenog tona, bila je dovoljna da ogoli jednu od najupornijih društvenih protivrečnosti: kako to da se, kao narod koji se rado naziva verujućim, tako lako okupljamo oko onoga što sa verom ima malo ili nimalo veze.
Na kratkom video-snimku objavljenom na društvenim mrežama, sveštenik Vladislav Vučanović podsetio je da je doček Nove godine idolopoklonički praznik najniže vrste, koji se svake godine neumitno smešta u poslednje dane Božićnog posta. Bez uvijanja je rekao da je to noć obeležena bludom i preljubom, pijanstvom i prežderavanjem, praznoslovljem i rasipanjem teško zarađenog novca, noć nesreća i prizivanja takozvane „zemaljske sreće“, pojma koji, kako je naglasio, ostaje maglovit i nepostojeći u hrišćanskoj terminologiji.
Poruka koja je usledila bila je još jednostavnija, ali i još neugodnija za društvo naviklo na prazne čestitke:
– Molim narod da mi pri susretu ne čestita Novu godinu, jer takva čestitka ne znači ama baš ništa. Unapred zahvalan, vaš sveštenik Vladislav.
U istom obraćanju dodao je i misao Svetog vladike Nikolaja Velimirovića:
– Prazne duše, pa prazne ideje – citirao je otac Vladislav ostavljajući ljude da samo procene koliko se ta dijagnoza prepoznaje u savremenim oblicima praznovanja.
Sveštenik Vladislav Vučanović pripada onim retkim crkvenim glasovima koji ne viču, ali se pamte. Njegovi časovi veronauke za odrasle u palančiškom i pašinačkom hramu kod Prijedora već duže vreme okupljaju vernike koji traže smisao, a ne dekor. Tamo se vera ne svodi na kalendar i običaje, već se tumači kao životni put, sa svim naporima i odgovornostima koje on nosi.
Ranije, u razgovoru za "Press RS", otac Vladislav je bez okolišanja ukazivao na paradoks prazničnih dana: prepuni hramovi na Badnji dan, a znatno ređa okupljanja na sam Božić. Po njegovim rečima, lako se zaljubimo u spoljašnji sjaj, u badnjak, trpezu i slavlje - dok nam promiče sam događaj Rođenja Hristovog, koji je jedini pravi razlog radosti.
Običaji, kaže, imaju svoje mesto tek onda kada nisu zamena za liturgijski život, post i Sveto pričešće.
Govoreći o porodici, vaspitanju dece i opštoj društvenoj apatiji, ovaj sveštenik se stalno vraća istoj tački oslonca: odgovornosti i ljubavi shvaćenoj kao žrtvi. Smatra da se kriza brakova, rađanja i međuljudskih odnosa ne može razumeti bez udaljavanja od Boga, ali i podseća da se vera ne nameće silom. Crkvu vidi kao majku koja poziva i čeka, a ne kao sudiju koji presuđuje.
Rođen 1977. godine u Bocu kod Banjaluke, Vladislav Vučanović je bogoslovsko obrazovanje započeo devedesetih godina, a zaokružio diplomom Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, gde je najvišom ocenom odbranio rad iz oblasti pastirske psihologije. Od 2007. godine služi kao paroh u Palančištu kod Prijedora, uz veroučiteljsku službu u osnovnoj školi. Oženjen je i otac troje dece.
Njegove poruke nisu prilagođene ukusu većine, niti trenutnim raspoloženjima. Upravo zato ostavljaju trag. One podsećaju da se vera ne meri brojem običaja koje smo ispunili, već dubinom ličnog preobražaja na koji smo spremni.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
