Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Prvog januarskog dana, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služio je liturgiju u manastiru Ćelija Piperska, uz sasluženje sveštenstva i molitveno učešće sestara monahinja i vernog naroda.
U arhipastirskoj besedi, mitropolit je podsetio na blagosloveni narodni običaj da se uoči praznika Rođenja Hristovog ljudi izmire jedni sa drugima, kako bi u miru dočekali Bogomladenca Hrista, naglasivši da taj običaj treba da sačuvamo i danas, u slavu Onoga koji je doneo mir svetu.
– To su i anđeli najavili prilikom Rođenja Hristovog, onom uzvišenom pesmom koju pevamo na svetim bogosluženjima: „Slava na visini Bogu i na zemlji mir među ljudima dobra volja.” I vidimo da postoji duboka, neobjašnjiva, ali skoro opipljiva veza između onoga što se događa na nebu i što se dogodilo na zemlji. Proslavlja se Bog na nebesima, otkriva se Slava Božija nebeska koja silazi na zemlju, i Onaj koji je došao na zemlju doneo je mir. Doneo je mir koji prevazilazi svaki um.
Mitropolit Joanikije je pojasnio da mir Božiji koji je Hristos doneo svetu nije običan, često kratkotrajan mir koji ljudi uspostavljaju mireći se među sobom, već je to mir koji, kako je kazao, preporađa celog čoveka i motiviše ga na službu Bogu.
– Pokreće ga, rasterećuje i čini krepkim, radosnim, pokretljivim i veselijim u toj svetoj službi.
On je uporedio ljudski život na zemlji sa plovidbom po morskoj pučini, često uzburkanoj i nepredvidivoj, te dodao da mir Božiji koji donosi Bogomladenac Hristos daje čoveku snagu da se bori i sa najvećim iskušenjima, a da pri tome sačuva svoj mir.
– Da sačuva svoju prisebnost, da sačuva svoj pravac, da se ne pogubi u ovom svetu, nego da plovi ka svom pristaništu. Svi moraju da dođu do svog pristaništa, do svog odmora, a naše pristanište je Carstvo nebesko i onaj neiskazani pokoj koji je zapravo najveća aktivnost, spojena najveća aktivnost božanska i božanski mir.
Mitropolit Joanikije je pojasnio da je ovo stanje koje su dostigli sveti Božji ugodnici, te naveo primer Svetog Stefana Piperskog.
– Prepodobni otac naš Stefan Piperski živeo je u teškim vremenima, bio moreplovac na pučini ovog života, ali svideo svom narodu i svojoj Crkvi, zasvijetlio svima nama, celoj vaseljeni svojom svetošću, jer ga je Bog podigao i proslavio zbog njegove vere i zbog njegovih vrlina, zbog njegovih podviga, zbog njegove žrtve i ljubavi. Svi mi koji se ovde okupljamo dobijamo i mir, i utehu, i na ovim svetim službama, i posebno kod kivota Prepodobnog oca našeg Stefana Piperskog.
Na kraju besede, mitropolit je sabranima čestitao predstojeći praznik Rođenja Hristovog, uputivši da se Božiću u Crkvi unapred radujemo.
– Daj Bože da se ispunimo tom radošću onako, kao što kaže Sveti jevanđelist Jovan, da od punoće Njegove svi uzesmo, i da se ta punoća Njegove božanske ljubavi, božanske istine, pravde, života božanskog nastani u nama i među nama – zaključio je vladika.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Mitropolit crnogorsko-primorski besedio je o snazi molitve za bližnje, važnosti praštanja i svakodnevnim delima ljubavi koja vode ka spasenju.
U svetinji podignutoj pre skoro osam vekova, obeležena je značajna godišnjica obnove, uz prisustvo vernog naroda i visokih crkvenih dostojanstvenika. Liturgiju je služio mitropolit Joanikije, koji je u besedi sabrane podsetio na bogatu istoriju i značaj ovog svetog mesta.
Obeležavanje treće godišnjice ustoličenja mitropolita Joanikija na čelo Mitropolije crnogorsko-primorske, kroz molitveno sabranje u Cetinjskom manastiru, predstavlja priliku za prisećanje na korene ovog arhiereja SPC, njegov duhovni put i porodične vrednosti koje su oblikovale njegovu službu.
Povodom Pedesetnice i 220 godina Crkve Svete Trojice u budvanskom Starom gradu, vernici će uz liturgije, litiju, duhovnu akademiji i nastup crkvenog hora obeležiti ovaj duhovni praznik.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
