Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Očekivanje da će 2026. godina doneti pozitivne promene i obnavljanje izrazio je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u obraćanju patrijarhu moskovskom i sve Rusije Kirilu, povodom Nove godine i praznika Rođenja Hristovog, koji Ruska pravoslavna crkva proslavlja 7. januara prema Julijanskom kalendaru.
Poruka, koju je objavio Kremlj, nosi snažan duhovni i društveni značaj.
U čestitki ruski predsednik naglašava da su praznični dani oduvek vreme za unutrašnje preispitivanje i jačanje veza sa porodicom i bližnjima.
– Uvek sa posebnim ushićenjem i nadom očekujemo ove svetle praznike – ističe Putin, dodajući da ih prati vera da dobre namere i snovi ljudi mogu postati stvarnost.
On takođe ocenjuje da nova godina može biti početak za unapređenje društvenog života i jačanje zajedništva, čak i u periodima pojačanih međunarodnih i unutrašnjih izazova.
Posebna pažnja u poruci posvećena je ulozi Crkve i crkvenih velikodostojnika. Ruski predsednik se lično obraća patrijarhu Kirilu, poželivši mu zdravlje i uspeh u odgovornoj patrijarškoj službi, uz priznanje doprinosa Crkve očuvanju duhovnog identiteta i istorijske kontinuiteta ruskog naroda.
Ova napomena dobija dodatnu težinu imajući u vidu da je Ruska pravoslavna crkva pozvana da bude stub stabilnosti i jedinstva u periodu značajnih društvenih i geopolitičkih promena.
Pored poruke ruskog predsednika, patrijarh moskovski i sve Rusije primio je novogodišnje i božićne čestitke i od drugih državnih zvaničnika. Među njima su predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko i predsednik Vlade Rusije Mihail Mišustin, koji su istakli duhovni rad Patrijaršije i njen doprinos očuvanju društvene kohezije.
Čestitka Vladimira Putina nije običan praznični pozdrav. Naprotiv, ona deluje kao javna poruka koja naglašava vrednost vere, predanja i duhovne postojanosti kao temelja budućnosti. U vremenu neizvesnosti, želja za „promenama nabolje“ postaje izraz zajedničkog iščekivanja, kako za Rusiju, tako i za širi pravoslavni svet.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Car Dioklecijan se tokom jednog putovanja baš zaustavio u Tarsu i tokom te posete njegov sin se smrtno zaljubio u Pelagiju i hteo je da je ženi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Beloruske monahinje su navodno "infiltrirale" u crkve u Švedskoj kako bi prikupljale sredstva za finansiranje rata u Ukrajini.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Povodom rođendana predsednika Ruske Federacije, Patrijarh srpski ističe vekovne veze Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve između dva bratska naroda.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Porodica se ne čuva velikim rečima, već svakodnevnom brigom, ljubavlju i spremnošću da čovek najpre menja sebe, a ne druge.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Dete koje ne nauči šta su čast, zahvalnost, trpljenje i dobrota, teško će pronaći mir čak i ako poseduje sve ovozemaljsko.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
