Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Očekivanje da će 2026. godina doneti pozitivne promene i obnavljanje izrazio je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u obraćanju patrijarhu moskovskom i sve Rusije Kirilu, povodom Nove godine i praznika Rođenja Hristovog, koji Ruska pravoslavna crkva proslavlja 7. januara prema Julijanskom kalendaru.
Poruka, koju je objavio Kremlj, nosi snažan duhovni i društveni značaj.
U čestitki ruski predsednik naglašava da su praznični dani oduvek vreme za unutrašnje preispitivanje i jačanje veza sa porodicom i bližnjima.
– Uvek sa posebnim ushićenjem i nadom očekujemo ove svetle praznike – ističe Putin, dodajući da ih prati vera da dobre namere i snovi ljudi mogu postati stvarnost.
On takođe ocenjuje da nova godina može biti početak za unapređenje društvenog života i jačanje zajedništva, čak i u periodima pojačanih međunarodnih i unutrašnjih izazova.
Posebna pažnja u poruci posvećena je ulozi Crkve i crkvenih velikodostojnika. Ruski predsednik se lično obraća patrijarhu Kirilu, poželivši mu zdravlje i uspeh u odgovornoj patrijarškoj službi, uz priznanje doprinosa Crkve očuvanju duhovnog identiteta i istorijske kontinuiteta ruskog naroda.
Ova napomena dobija dodatnu težinu imajući u vidu da je Ruska pravoslavna crkva pozvana da bude stub stabilnosti i jedinstva u periodu značajnih društvenih i geopolitičkih promena.
Pored poruke ruskog predsednika, patrijarh moskovski i sve Rusije primio je novogodišnje i božićne čestitke i od drugih državnih zvaničnika. Među njima su predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko i predsednik Vlade Rusije Mihail Mišustin, koji su istakli duhovni rad Patrijaršije i njen doprinos očuvanju društvene kohezije.
Čestitka Vladimira Putina nije običan praznični pozdrav. Naprotiv, ona deluje kao javna poruka koja naglašava vrednost vere, predanja i duhovne postojanosti kao temelja budućnosti. U vremenu neizvesnosti, želja za „promenama nabolje“ postaje izraz zajedničkog iščekivanja, kako za Rusiju, tako i za širi pravoslavni svet.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Poglavar Jerusalimske patrijaršije istakao da verske vođe imaju duhovni i moralni autoritet da pomognu u prevazilaženju sukoba i otvore put ka pomirenju.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Beloruske monahinje su navodno "infiltrirale" u crkve u Švedskoj kako bi prikupljale sredstva za finansiranje rata u Ukrajini.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
