Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Ratni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pokrenuo je inicijativu za izmenu kalendara praznika i dana sećanja i potpisao ukaz kojim će se Dan programera ubuduće obeležavati 7. januara, na Božić po julijanskom kalendaru.
Zelenski je saopštio da je naložio Parlamentu Ukrajine da pripremi predloge za reviziju prazničnih i spomen-datuma. Prema njegovim rečima, rat i protekle godine doneli su niz, kako je ocenio, "loših kalendarskih poklapanja", piše ukrajinski SPN.
U večernjem video-obraćanju 22. decembra 2025. Zelenski je naveo da je o toj temi razgovarao sa predsednikom Vrhovne rade Ukrajine Ruslanom Stefančukom. Dodao je da očekuje da se u izradu predloga uključe poslanici, Vlada i predstavnici civilnog društva.
- Između ostalog, zamolio sam Ruslana i poslaničko telo da, zajedno sa Vladom i predstavnicima građanskog društva, pripreme predloge koji bi ponudili nove i logične pristupe prazničnim i posebnim danima u našem kalendaru - rekao je Zelenski. prenosi portal spzh.eu.
On je ocenio da su tokom rata nastala brojna „loša kalendarska poklapanja“, naročito u situacijama kada se dani tragedija podudaraju sa profesionalnim praznicima ili kada više različitih praznika pada na isti datum. Kako je naveo, takva rešenja nasleđena su još iz sovjetskog perioda i ranih godina nezavisnosti.
- Sve to mora da se dovede u red - poručio je Zelenski.
Govoreći o promenama koje su već sprovedene, Zelenski je podsetio na pomeranje proslave Božića na 25. decembar. Istakao je da je ta odluka, prema njegovim rečima, prihvaćena bez većih otpora i dodao da i drugi datumi treba da budu „pravedni i korektni“. Nije precizirao na koje bi se konkretne praznike eventualne izmene odnosile.
Na Badnji dan po gregorijanskom kalendaru, 24. decembra 2025. godine, Zelenski je potpisao ukaz o ustanovljavanju novog profesionalnog praznika – Dana programera. Taj dan će se u Ukrajini obeležavati svake godine 7. januara, na praznik Rođenja Hristovog po julijanskom kalendaru. Dokument je objavljen na Telegram-kanalu narodnog poslanika Alekseja Gončarenka.
U obrazloženju ukaza navodi se da je odluka doneta imajući u vidu značajan doprinos stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija razvoju digitalne ekonomije i bezbednosti države.
- To ima važnu ulogu u jačanju nacionalne bezbednosti i odbrambenih sposobnosti Ukrajine, kao i u razvoju IT industrije. Stoga donosim odluku da se u Ukrajini ustanovi profesionalni praznik – Dan programera, koji će se svake godine obeležavati 7. januara - navedeno je u ukazu.
Odluka da se novi profesionalni praznik obeležava upravo na datum koji je u crkvenom kalendaru Božić po julijanskom kalendaru izazvala je dodatne reakcije u javnosti. Te reakcije dodatno su pojačane u kontekstu ranije najavljene revizije prazničnih i spomen-dana.
Od Sampsona koji je pobedio hiljade neprijatelja, preko proroka Ilije koji je vaskrsavao mrtve, do Svetog Jovana Krstitelja – otkrijte tajnu četrdesetodnevnog posta i njegovu duhovnu snagu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljavljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Mitropolit mileševski ističe kako Hristovo učenje pomaže vernicima da prevaziđu pohlepu, sukobe i svakodnevne izazove.
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljavljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru danas slave Svetog Spiridona Čudotvorca, dok po novom kalendaru proslavljaju Božić. Katolici takođe obeležavaju Božić, dok Jevreji i muslimani ovaj datum posvećuju redovnim molitvama i verskim obavezama.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
