Povodom rođendana predsednika Ruske Federacije, Patrijarh srpski ističe vekovne veze Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve između dva bratska naroda.
Patrijarh srpski Porfirije uputio je predsedniku Ruske Federacije, Vladimiru Vladimiroviču Putinu, arhipastirski blagoslov i reči bratske ljubavi povodom njegovog rođendana, 7. oktobra, ističući vekovne veze između Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve i duboke duhovne veze dva bratska naroda.
U čestitki, patrijarh Porfirije je izrazio molitvenu želju da „blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista, molitveno zastupništvo Presvete Bogorodice i duhovna podrška Svetog Sergija Radonješkog svagda budu uz Vas i priušte Vam krepko zdravlje, duh mudrosti, duhovnu snagu, ljubav, mir i radost.”
Ovom prilikom, patrijarh srpski je istakao zahvalnost predsedniku Putinu na istrajnom zalaganju za jačanje višestoljetnih veza između dva bratska naroda – srpskog i ruskog – kao i između Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve.
Ova poruka podseća na duboke istorijske i duhovne veze koje spajaju Srbe i Ruse, povezane vekovima zajedničke vere i tradicije, a čestitka patrijarha srpskog simbolično ističe važnost molitve, duhovne snage i bratstva u održavanju tih veza.
U aprilu 2025. godine, patrijarh srpski Porfirije posetio je Moskvu, gde se sastao sa predsednikom Ruske Federacije, Vladimirom Putinom. Susret je održan u kontekstu Vaskrsa, što je dodatno naglasilo duhovnu dimenziju ovog okupljanja. U razgovoru su učestvovali i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, kao i mitropoliti Irinej i Antonije.
Tokom susreta, patrijarh Porfirije istakao je značaj duhovnih veza između dva naroda i dve sestrinske Crkve, naglašavajući zajedničku veru i tradiciju. Takođe, izrazio je zahvalnost predsedniku Putinu na njegovom zalaganju za očuvanje tih veza.
Ovaj susret je bio prilika za reafirmaciju bratskih odnosa između Srbije i Rusije, kao i za razmenu mišljenja o aktuelnim pitanjima u regionu. Njegovo održavanje u vreme velikog hrišćanskog praznika dodatno je simbolizovalo jedinstvo i zajedništvo dva naroda.
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
U svečanoj atmosferi Trojice-Sergijeve lavre, u prisustvu patrijarha Kirila i uglednih jerarha, srpski patrijarh ovenčan je visokim priznanjem za doprinos bogoslovlju i bratstvu dva naroda koje povezuje viševekovna duhovna veza.
U iskrenom duhu pravoslavnog jedinstva, patrijarh srpski uputio je srdačne želje poglavaru Ruske Crkve, podsećajući na duboku povezanost dva naroda i nedavnu posetu svetinjama Moskve.
U toploj i bratskoj atmosferi, poglavar Srpske pravoslavne crkve primio je visokog gosta iz Ruske pravoslavne crkve, a razgovor je protekao u znaku zajedničke molitve, sabornosti i neraskidivih duhovnih veza dva pravoslavna naroda.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Poglavar Jerusalimske patrijaršije istakao da verske vođe imaju duhovni i moralni autoritet da pomognu u prevazilaženju sukoba i otvore put ka pomirenju.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Beloruske monahinje su navodno "infiltrirale" u crkve u Švedskoj kako bi prikupljale sredstva za finansiranje rata u Ukrajini.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
