Restauracija spomenika Krst iz 1862. godine obuhvata obnovu natpisnih tabli, metalne ograde i pešačke staze, dok park dobija više od 200 novih stabala, čuvajući sećanje na oslobođenje Beograda 1806. godine.
Na Maloj pijaci u Beogradu započeta je restauracija spomenika Krst s Male pijace. Spomenik je privremeno izmešten iz parka kod hotela „Bristol“, kako bi radovi na izgradnji podzemne garaže i kompletnoj rekonstrukciji parka mogli nesmetano da se izvedu.
Investitori projekta, „Beograd na vodi“, u izjavi za beogradske medije najavljuju da će obnova biti sprovedena uz strogi konzervatorski nadzor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika Beograda, uz primenu najviših tehničkih standarda. U okviru restauracije biće obnovljene natpisne table, kao i metalna ograda koja okružuje spomenik, vraćajući mu istorijski izgled i dostojanstvo.
Pre početka radova izvršen je detaljan uvid u stanje Krsta i analiza njegove neposredne okoline. Po završetku, park oko spomenika biće oplemenjen sa više od dvesta novih stabala, dok će nova pešačka staza isticati istorijski značaj Krsta i voditi posetioce kroz priču o hrabrosti i veri.
Krst s Male pijace podigao je 1862. godine beogradski trgovac Ćira Hristić, u čast neznanih junaka poginulih u oslobođenju Beograda 1806. godine. Simbolizuje hrišćansku pobedu nad Turcima, ali i učvršćivanje nacionalnog identiteta u ranim godinama Kneževine Srbije. Ovaj spomenik nije samo kamen i metal – on je znak trajne zahvalnosti i duhovnog pamćenja, podsećanje na žrtvu i veru koja je oblikovala srpsku istoriju.
Kako se Krst priprema za povratak na svoju prvobitnu lokaciju, Beograd dobija priliku da kroz obnovljeni park i spomenik ponovo oseti duh prošlih vremena, ali i da održi vezu sa nasleđem koje oblikuje zajednički identitet i pravoslavnu tradiciju.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pročitajte koju simboliku krstovi na Hramu Svetog Save nose i zbog čega je ona važna.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
