U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
U Tutinu, u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla, obeležena je 83. godišnjica stradanja sveštenoslužitelja Uroša i Luke Popovića i mladog crkvenjaka Jablana Rakovića, kao i svih nevino postradalih u Tutinu i okolini tokom Drugog svetskog rata. Svetom liturgijom i parastosom odana je počast mučenicima čija žrtva i danas prožima tihu molitvu ovog kraja.
Svetu liturgiju služio je arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka, uz sasluženje monaštva i sveštenstva Eparhije raško-prizrenske. Evharistijskom sabranju umilnim pojanjem doprinosili su sestrinstvo manastira Končul, sestrinstvo manastira Brnjak i polaznici škole pojanja „Sveti Jovan Damaskin“ iz Novog Sada. U crkvi se okupio veliki broj vernog naroda, ispunjavajući prostor tihim šapatom molitve i sećanja.
Otac Uroš Popović, paroh dobrinjski, rođen je 1897. godine u Azanima, u svešteničkoj porodici koja je dala više od četrdeset sveštenika Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Završio je Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu, oženio se Olgom i dobio petoro dece: Dušana, Milorada, Jelicu, Milicu i Leposavu.
Otac Luka Popović, paroh suvodolski, rođen je 1890. godine u Suvom Dolu, takođe iz svešteničke porodice. Bio je ratni veteran Prvog svetskog rata, ranjen i lečen u Francuskoj. Oženio se Maricom rođ. Čukanović i imao šestoro dece: Žarka, Dobrilu, Olgu, Gradimira, Goricu i Vladetu.
Tokom Drugog svetskog rata, pod komandom muslimanskog odreda Bali Kombetara i Salka Ganevića, oca Luku i njegovu porodicu čekala je smrtna opasnost. Napad na njihovu kuću na Lučindan 1942. godine ostavio je popadiju Maricu teško ranjenu, dok je otac Luka sa porodicom bio primoran da napusti Suvi Do. Sakrili su se kod oca Uroša u Tutinu, ali ni ovde im nije bila zagarantovana sigurnost. Italijanski vojni lekar dr. Rivera spasio je teško ranjenu Maricu i obnevidelog oca Uroša, planirajući evakuaciju porodica do Raške.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Tragično jutro 21. februara 1943. godine označilo je krvavu nedelju u Tutinu. U Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, dok su služili svetu Liturgiju, banditi Salka Ganevića ubili su oca Uroša i oca Luku, zajedno sa sedamnaestogodišnjim Jablana Rakovićem. Mučenici su podnosili strašne udarce i bol živog uglja stavljanog u usta, dok je narod u panici pozivao italijanske vojnike. Tela sveštenika i mladića pronađena su unakažena, a ubice su pobegle. Sahranjeni su ispred oltara tutinske crkve iz XIV veka, dok su plotuni ubica i njihovih pristalica odjekivali nad brdom Vidrenjak.
Posle stradanja mučenika usledila su dodatna stradanja srpskog naroda u štavičkom srezu – mnogi su proterani, a stotine ubijene. Sećanje na ove događaje opstalo je kroz generacije vernika i danas služi kao podsetnik na hrabrost i neokaljanu veru.
Po svetoj liturgiji i parastosu pripremljena je trpeza ljubavi. Najmlađi parohijani obeležili su događaj svojim likovnim radovima na temu tutinskih mučenika. Radovi su izloženi u crkvenoj sali, gde je priređen mali bazar. Prihod od prodaje biće, uz saradnju Pravoslavne omladine Raške oblasti, usmeren u humanitarne svrhe, nastavljajući delo milosrđa koje su mučenici simbolično započeli svojom žrtvom.
U hramu Silaska Svetog Duha u Bihaću, između prošlosti ispunjene patnjom i boli, zapečaćena je molitva za vaskrsnuće duhovnog života i neugasivu snagu vere kroz proslavu novih svetitelja.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Pravoslavna crkva nalaže da se Bele poklade provedu u duhu smirenja, pomirenja i praštanja, da se zatraži oproštaj od bližnjih i da se sa čistim srcem uđe u dane posta, molitve i pokajanja.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Neodoljivi obrok od celera i zrelog kačkavalja koji svaka porodica može napraviti kad tipik dozvoljava beli mrs.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
U hramu Svetog Nikolaja Čudotvorca u Rijeci služena je sveta Liturgija kakva se retko viđa — uz prisustvo trojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve i dirljivu besedu o pozivu Hristovom, sabor u ovom delu Hrvatske ostavio je dubok duhovni trag i poruku zajedništva.
U selu gde još odjekuju molitve predaka, pravoslavni vernici okupili su se oko igumana Save da pokažu kako crkva nije samo građevina, već zavet – i da će, ako zatreba, služiti i u šumi, kao u prvim hrišćanskim vremenima.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
Dugogodišnji dobrotvor Srpske Pravoslavne Crkve nagrađen za izuzetan doprinos očuvanju hrišćanske kulture i pravoslavne baštine u zemlji i inostranstvu.
Bez prethodne najave uklonjena su pravoslavna znamenja kod Vrbovskog, što je među potomcima upokojenih izazvalo ogorčenje i bol.
Nakon ukidanja pritvora i kućnog nadzora, crkveni velikodostojnik je svojim izjavama poslao jaku poruku o pravdi, dostojanstvu i moralnoj odgovornosti, izazivajući talas komentara u društvu.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Nikifora po starom kalendaru, dok pomesne crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Otkriće moštiju svetih mučenika u Evgeniji. Katolici proslavljaju Katedru Svetog Petra, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Kada reči i dela deluju nemoćno, jedna jednostavna praksa u pravoslavlju pokazuje koliko je ljubav i molitva moćna u borbi za spasenje i mir onih do kojih nam je stalo.
U poslednjem trenutku Saprikije se pred dželatima odrekao Hrista i izjavio da će da se pokloni idolima, dok ga je Nikifor molio da to ne čini.
