U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji.
Parastosom u Starom Grackom kod Lipljana, koji je služio iguman manastira Svetih Arhangela kod Prizrena otac Mihailo, obeležena je danas 26. godišnjica jednog od najvećih zločina na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih snaga, kada je svirepo ubijeno 14 srpskih žetelaca dok su sakupljali letinu nedaleko od svojih kuća.
U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji.
- Sama činjenica da se neko rodi i da živi na ovoj zemlji je ogroman blagoslov i dar Gospodnji koji je dat svakom čoveku rođenom, othranjenom i onom koji živi na ovoj našoj svetoj kosovsko-metohijskoj zemlji. Ova naša sveta kosovsko-metohijska zemlja je ona koja je postradala, koja je mnogo toga platila i ove danas mučenike koje smo 1999. prikupili i doneli ovde i sahranili zajedno sa patrijarhom Pavlom i ostalim episkopima i mitropolitima i onima koji su došli na to opelo. Svima nama koji smo tu bili prisutni je to ostalo kao trajni spomen na stradanje ljudi koji žive na ovoj zemlji - rekao je otac Mihailo.
Tanjug Dopisnik Kim
On je dodao da su se našli ljudi koji su ih sprečili u toj nameri, koji su ih izrešetli i ubili.
- Sve ovo telesno što imamo i što se nalazi među nama ljudima i ono što imamo u ovom pakovanju telesnom, to je ono što je privremeno, ali duše su večne i ono što je večno to je večan njihov pomen i biće uvek u srcima svoje rodbine i svojih prijatelja i svih oni koji su ih znali i koji su jednostavno zajedno živeli, a zbog nesreće ljudi i nesrećnih pojedinaca koji nisu imali ništa pametnije od toga da uskrati nekom život prekinuti su njihovi životi na nasilan način - istakao je otac Mihailo.
On je naglasio da smo na ovoj našoj svetoj zemlji ostali "manji od manjine", ali i dok i jedan od nas opstaje ovde ovo će biti naša zemlja.
- Sad smo mali broj, ali eto blagodat Božija, ljubav Božija nam daje snagu, mi opstajemo, ima nas ovde, sve dok i jedan od nas živi, ovo će biti i naša zemlja, i dok god nas ima, slavićemo Boga, sećaćemo se svojih žrtava, a siguran sam da će i Gospod kao mučenike i stradalnike naše kosovsko-metohijske zemlje primiti u carstvu svome. Neka ih Bog pomene i čuva, a vas, braćo i sestre, neka vam Gospod bude uteha, jer ništa ovo zemljsko ne može da zameni nekog svog bližnjeg koji se na tako nasilan način uskrati ili umre, ali jednostavno znamo da o Gospodu imamo radost i da je Gospod taj koje će nadomestiti svako naše stradanje, blagodat i ljubav Božija - istakao je otac Mihalio.
Najmlađa žrtva imala 17 godina...
Tanjug Tanja Valic
U masakru u Straom Grackom 23. jula 1999. godine ubijeni su: Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić, Andrija Odalović, Stanimir i Boško Đekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović, Miodrag Tepsić, Slobodan, Mile, Momir i Novica Janićijević koji je imao svega 17 godina.
UNMIK policija je 2007. godine uhapsila Mazljuma Bitićija iz obližnjeg sela Veliki Alaš, zbog sumnje da učestvovao u ovom masakru.
Nakon dva meseca, zbog navodnog nedostatka dokaza, Bitići je oslobođen, a tužilaštvo privremenih prištinskih institucija je istragu zatvorilo 2017. godine.
Nakon parastosa vence su ispred spomen ploče stradalima položili Malinka Mitrović sef biroa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić, kao i predstavnici lokalnih samouprava.
Potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić zatražio je još jednom u ime svih, da se istraga o ovom zločinu ponovo otvori i da se počinioci kazne.
- To će biti mala uteha za i porodice i prijatelje stradalih, ali će biti jasna poruka da je pravda dostižna. Živimo u vremenima kada sada žele ne samo da oni koji čine zločine prođu bez kazne, već da nama zabrane da o tim zločinima govorimo i da pravdu tražimo. Međutim i naše okupljanje danas ovde je jasna poruka da mi nikada nećemo odustati ne samo od obeležavanja i pomena na žrtve svih onih koji su stradali na ovim prostorima, a za koje još uvek pravda nije stigla, već i ono što mene posebno uvek nekako, neću da kažem raduje, ali siguran sam šalje jasnu poruku onima koji su želeli da i ubistvom 14 žetelaca utiču na odlazak Srba sa ovih prostora da u tome nisu uspeli - rekao je Jevtić.
Milos Tesic/ATAImages
Dalibor Jevtić
On je posebno istakao da mu je žao što ni ove godine na pomenu nema predstavnika međunarodne zajednice koji su obećali da će počinioce ovog zločina izvesti pred lice pravde.
- Iako to svoje obećanje nisu ispunili, oni su bili u obavezi da makar na današnji dan, svake godine, budu zajedno sa nama, sa porodicama, pre svega, stradalih. Pozivam ih još jedno da ne zatvoraju oči pred ovim i drugim zločinima koji su se desili na prostoru Kosova i Metohije, jer zatvaranje očiju pred tim nedelima zločinaca je ohrabrivanje istih da svojim drugim nedelima nastave da pritiskaju Srbe da ne samo ne žive ovde, već da ih na jedan način odvrate, da uopšte pomišljaju da se na ove prostore vrate - rekao je Jevtić.
Takođe je pozvao predstavnike međunarodne zajednice da reaguju i u slučaju kada je uhapšen pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Igor Popović.
- Mislim da je to važno danas reći, jer, ponavljam, neko želi da nam zabrani da govorimo i pored toga što su nam ukinuli pravdu, što su nam ukinuli mogućnost da tražimo odgovornost za one koji čine zločine, danas na ovom mestu, na 26. godišnicu od krvave žetve, važno je poručiti da nećemo prestati da tražimo odgovornost, da nećemo prestati da zahtevamo pravdu i da nećemo da prestanemo da govorimo o ovom i o svim drugim zločinima - naglasio je Jevtić.
Tanjug
Zoran Ćirković iz Starog Grackog je istakao da je masakr nad žeteocima u velikoj meri uticao na iseljenje Srba iz ovog mesta. Apelovao je u ime svih meštana na međunarodnu zajednicu da ponovo otvori istragu i da se odgovorni privedu pravdi.
- Pa onda posle krvave žetve, 180 ljudi je otišlo iz sela, sa decom ukupno 180. Otišlo je još negde nakon pogroma u martu oko 100. Ovde je bilo 530 stanovnika u selu. Ako od ljudi to neće da bude, onda će verovatno Bog da učini svoje - kazao je on.
BONUS VIDEO: Parastosom u Starom Grackom obeleženo 26 godina od stradanja 14 srpskih žetelaca
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Jedan od prvih koji su uočili požar bio je Miloš Popović iz povratničkog sela Koš. Sa svojim prijateljem bio je na putu ka Osojanu kada je primetio vatru koja je već gutala kuću Baneta Đurića.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
