Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U prepunoj Mts dvorani u Beogradu sinoć je održana premijera dokumentarnog filma "Svi za Kosmet, ma gde bili", dela koje osvetljava neprolazni kosovski zavet i stradanje, ali i istrajnost i ljubav srpskog naroda i njegovih svetinja na Kosovu i Metohiji. Film, nastao po ideji episkopa novobrdskog Ilariona, predstavlja moćno svedočanstvo o borbi za opstanak u teškim uslovima i o požrtvovanosti humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“, koja već više od petnaest godina nesebično pomaže narod i svetinje u južnoj srpskoj pokrajini.
U prepunoj Mts dvorani u Beogradu sinoć je održana premijera dokumentarnog filma „Svi za Kosmet, ma gde bili“, dela koje osvetljava neprolazni kosovski zavet i stradanje, ali i istrajnost i ljubav srpskog naroda i njegovih svetinja na Kosovu i Metohiji. Film, nastao po ideji episkopa novobrdskog Ilariona, predstavlja moćno svedočanstvo o borbi za opstanak u teškim uslovima i o požrtvovanosti humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“, koja već više od petnaest godina nesebično pomaže narod i svetinje u južnoj srpskoj pokrajini.
Događaj koji je okupio elitu
Premijera je bila istinski praznik sabranosti. Pored mnogobrojnih vernika, svečanosti su prisustvovali istaknuti predstavnici kulturnog, sportskog i crkvenog života: akademik Matija Bećković, pesnik i svedok našeg vremena; Pavlina Radovanović, čuvar etno i tradicionalne muzike; pisac i novinar Živojin Rakočević; glumica Milena Predić; muzička grupa „Fenečki biseri“; bivši fudbaleri Dragan Bogavac i braća Srnić; kao i episkop novobrdski Ilarion sa brojnim sveštenicima i monaštvom iz zemlje i regiona.
Svojim prisustvom premijeru su uveličali i arhimandrit Mihailo iz Prizrena, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina sa sestrinstvom, bratstvo Visokih Dečana i manastira Draganac, kao i rukovodilac narodnih kuhinja na Kosovu Svetlana Stević.
Glas svetinja i umetnika u jednom delu
Režiju potpisuje hadži Bojana Krstić, a u filmu svedoče oni čija imena nose snagu vere i kontinuiteta: blaženopočivši mitropolit Amfilohije, mitropolit raško-prizrenski Teodosije, iguman manastira Svetih Arhangela arhimandrit Mihailo, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina, iguman Visokih Dečana Sava Janjić, kao i mnogi drugi monasi, sveštenici, kulturni poslenici i umetnici.
Svoj pečat filmu dali su i glumci Ivan Bosiljčić, Zoran Cvijanović i Viktor Savić, dok su muzički doprinos podarili Gavrilo Kujudžić, Pavlina Radovanović i Branka Zečević. Na platnu se smenjuju glasovi naroda i umetnosti, svedočanstva i pesme, ukazujući na živu vezu između svetinje i naroda koji u njoj nalazi snagu.
„Ovo je sve Božije delo“
Posle projekcije, osnivač humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“ Zoran Ćirić obratio se publici rečima:
– Fenomenalno veče je iza nas. Ne mogu se rečima opisati emocije svih prisutnih – nema čoveka koji nije pustio suzu ove večeri. Mislim da nismo ni svesni šta smo snimanjem ovog filma postigli. Želimo da se zahvalimo svima koji su učestvovali u snimanju, svima koji su prisustvovali premijeri, a ponajviše onima koji su doputovali iz dalekih gradova i država. Ovo je sve Božije delo, i najviše smo zahvalni Gospodu.
Njegove reči dočarale su atmosferu večeri u kojoj je umetnost postala molitva, a film svedočanstvo zajedništva.
Plodovi petnaestogodišnje misije
Od osnivanja 2008. godine, humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“ pokrenula je brojne akcije, putovanja i humanitarne događaje, uvek sa ciljem da olakša život našem narodu i sačuva svetinje na Kosovu i Metohiji. Sam film nastajao je tri godine, sabirajući svedočanstva i plodove ovog dugotrajnog podviga.
Premijera u Beogradu bila je trenutak u kome je sav taj trud pretočen u jedno delo – delo koje ne govori samo o prošlosti i sadašnjosti, već i o budućnosti, o našoj duhovnoj i nacionalnoj obavezi da „svi za Kosmet“ budemo – gde god da jesmo.
Podrška radu organizacije moguća je i danas, slanjem SMS poruke na broj 4030.
Događaj koji je okupio elitu
Premijera je bila istinski praznik sabranosti. Pored mnogobrojnih vernika, svečanosti su prisustvovali istaknuti predstavnici kulturnog, sportskog i crkvenog života: akademik Matija Bećković, pesnik i svedok našeg vremena; Pavlina Radovanović, čuvar etno i tradicionalne muzike; pisac i novinar Živojin Rakočević; glumica Milena Predić; muzička grupa Fenečki biseri; bivši fudbaleri Dragan Bogavac i braća Srnić; kao i episkop novobrdski Ilarion sa brojnim sveštenicima i monaštvom iz zemlje i regiona.
HO Svi za Kosmet
Premijera filam "Svi na Kosmet, ma gde bili"
Svojim prisustvom premijeru su uveličali i arhimandrit Mihailo iz Prizrena, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina sa sestrinstvom, bratstvo Visokih Dečana i manastira Draganac, kao i rukovodilac narodnih kuhinja na Kosovu Svetlana Stević.
Glas svetinja i umetnika u jednom delu
Režiju potpisuje hadži Bojana Krstić, a u filmu svedoče oni čija imena nose snagu vere i kontinuiteta: blaženopočivši mitropolit Amfilohije, mitropolit raško-prizrenski Teodosije, iguman manastira Svetih Arhangela arhimandrit Mihailo, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina, iguman Visokih Dečana Sava Janjić, kao i mnogi drugi monasi, sveštenici, kulturni poslenici i umetnici.
HO Svi za Kosmet
Premijeru filam "Svi na Kosmet, ma gde bili" pratili su arhijereji, brojni jereji i monasi Srpske pravoslavne crkve
Svoj pečat filmu dali su i glumci Ivan Bosiljčić, Zoran Cvijanović i Viktor Savić, dok su muzički doprinos podarili Gavrilo Kujudžić, Pavlina Radovanović i Branka Zečević. Na platnu se smenjuju glasovi naroda i umetnosti, svedočanstva i pesme, ukazujući na živu vezu između svetinje i naroda koji u njoj nalazi snagu.
HO Svi za Kosmet
Akademik Marija Bećković
"Ovo je sve Božje delo!"
Posle projekcije, osnivač humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“ Zoran Ćirić obratio se publici rečima:
– Fenomenalno veče je iza nas. Ne mogu se rečima opisati emocije svih prisutnih – nema čoveka koji nije pustio suzu ove večeri. Mislim da nismo ni svesni šta smo snimanjem ovog filma postigli. Želimo da se zahvalimo svima koji su učestvovali u snimanju, svima koji su prisustvovali premijeri, a ponajviše onima koji su doputovali iz dalekih gradova i država. Ovo je sve Božije delo, i najviše smo zahvalni Gospodu.
Njegove reči dočarale su atmosferu večeri u kojoj je umetnost postala molitva, a film svedočanstvo zajedništva.
Kako pomoći
Podrška radu organizacije moguća je i danas, slanjem SMS poruke na broj 4030.
Od osnivanja 2008. godine, humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“ pokrenula je brojne akcije, putovanja i humanitarne događaje, uvek sa ciljem da olakša život našem narodu i sačuva svetinje na Kosovu i Metohiji. Sam film nastajao je tri godine, sabirajući svedočanstva i plodove ovog dugotrajnog podviga.
Premijera u Beogradu bila je trenutak u kome je sav taj trud pretočen u jedno delo – delo koje ne govori samo o prošlosti i sadašnjosti, već i o budućnosti, o našoj duhovnoj i nacionalnoj obavezi da „svi za Kosmet“ budemo – gde god da jesmo.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
