Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U prepunoj Mts dvorani u Beogradu sinoć je održana premijera dokumentarnog filma "Svi za Kosmet, ma gde bili", dela koje osvetljava neprolazni kosovski zavet i stradanje, ali i istrajnost i ljubav srpskog naroda i njegovih svetinja na Kosovu i Metohiji. Film, nastao po ideji episkopa novobrdskog Ilariona, predstavlja moćno svedočanstvo o borbi za opstanak u teškim uslovima i o požrtvovanosti humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“, koja već više od petnaest godina nesebično pomaže narod i svetinje u južnoj srpskoj pokrajini.
U prepunoj Mts dvorani u Beogradu sinoć je održana premijera dokumentarnog filma „Svi za Kosmet, ma gde bili“, dela koje osvetljava neprolazni kosovski zavet i stradanje, ali i istrajnost i ljubav srpskog naroda i njegovih svetinja na Kosovu i Metohiji. Film, nastao po ideji episkopa novobrdskog Ilariona, predstavlja moćno svedočanstvo o borbi za opstanak u teškim uslovima i o požrtvovanosti humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“, koja već više od petnaest godina nesebično pomaže narod i svetinje u južnoj srpskoj pokrajini.
Događaj koji je okupio elitu
Premijera je bila istinski praznik sabranosti. Pored mnogobrojnih vernika, svečanosti su prisustvovali istaknuti predstavnici kulturnog, sportskog i crkvenog života: akademik Matija Bećković, pesnik i svedok našeg vremena; Pavlina Radovanović, čuvar etno i tradicionalne muzike; pisac i novinar Živojin Rakočević; glumica Milena Predić; muzička grupa „Fenečki biseri“; bivši fudbaleri Dragan Bogavac i braća Srnić; kao i episkop novobrdski Ilarion sa brojnim sveštenicima i monaštvom iz zemlje i regiona.
Svojim prisustvom premijeru su uveličali i arhimandrit Mihailo iz Prizrena, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina sa sestrinstvom, bratstvo Visokih Dečana i manastira Draganac, kao i rukovodilac narodnih kuhinja na Kosovu Svetlana Stević.
Glas svetinja i umetnika u jednom delu
Režiju potpisuje hadži Bojana Krstić, a u filmu svedoče oni čija imena nose snagu vere i kontinuiteta: blaženopočivši mitropolit Amfilohije, mitropolit raško-prizrenski Teodosije, iguman manastira Svetih Arhangela arhimandrit Mihailo, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina, iguman Visokih Dečana Sava Janjić, kao i mnogi drugi monasi, sveštenici, kulturni poslenici i umetnici.
Svoj pečat filmu dali su i glumci Ivan Bosiljčić, Zoran Cvijanović i Viktor Savić, dok su muzički doprinos podarili Gavrilo Kujudžić, Pavlina Radovanović i Branka Zečević. Na platnu se smenjuju glasovi naroda i umetnosti, svedočanstva i pesme, ukazujući na živu vezu između svetinje i naroda koji u njoj nalazi snagu.
„Ovo je sve Božije delo“
Posle projekcije, osnivač humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“ Zoran Ćirić obratio se publici rečima:
– Fenomenalno veče je iza nas. Ne mogu se rečima opisati emocije svih prisutnih – nema čoveka koji nije pustio suzu ove večeri. Mislim da nismo ni svesni šta smo snimanjem ovog filma postigli. Želimo da se zahvalimo svima koji su učestvovali u snimanju, svima koji su prisustvovali premijeri, a ponajviše onima koji su doputovali iz dalekih gradova i država. Ovo je sve Božije delo, i najviše smo zahvalni Gospodu.
Njegove reči dočarale su atmosferu večeri u kojoj je umetnost postala molitva, a film svedočanstvo zajedništva.
Plodovi petnaestogodišnje misije
Od osnivanja 2008. godine, humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“ pokrenula je brojne akcije, putovanja i humanitarne događaje, uvek sa ciljem da olakša život našem narodu i sačuva svetinje na Kosovu i Metohiji. Sam film nastajao je tri godine, sabirajući svedočanstva i plodove ovog dugotrajnog podviga.
Premijera u Beogradu bila je trenutak u kome je sav taj trud pretočen u jedno delo – delo koje ne govori samo o prošlosti i sadašnjosti, već i o budućnosti, o našoj duhovnoj i nacionalnoj obavezi da „svi za Kosmet“ budemo – gde god da jesmo.
Podrška radu organizacije moguća je i danas, slanjem SMS poruke na broj 4030.
Događaj koji je okupio elitu
Premijera je bila istinski praznik sabranosti. Pored mnogobrojnih vernika, svečanosti su prisustvovali istaknuti predstavnici kulturnog, sportskog i crkvenog života: akademik Matija Bećković, pesnik i svedok našeg vremena; Pavlina Radovanović, čuvar etno i tradicionalne muzike; pisac i novinar Živojin Rakočević; glumica Milena Predić; muzička grupa Fenečki biseri; bivši fudbaleri Dragan Bogavac i braća Srnić; kao i episkop novobrdski Ilarion sa brojnim sveštenicima i monaštvom iz zemlje i regiona.
HO Svi za Kosmet
Premijera filam "Svi na Kosmet, ma gde bili"
Svojim prisustvom premijeru su uveličali i arhimandrit Mihailo iz Prizrena, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina sa sestrinstvom, bratstvo Visokih Dečana i manastira Draganac, kao i rukovodilac narodnih kuhinja na Kosovu Svetlana Stević.
Glas svetinja i umetnika u jednom delu
Režiju potpisuje hadži Bojana Krstić, a u filmu svedoče oni čija imena nose snagu vere i kontinuiteta: blaženopočivši mitropolit Amfilohije, mitropolit raško-prizrenski Teodosije, iguman manastira Svetih Arhangela arhimandrit Mihailo, igumanija Pećke patrijaršije mati Haritina, iguman Visokih Dečana Sava Janjić, kao i mnogi drugi monasi, sveštenici, kulturni poslenici i umetnici.
HO Svi za Kosmet
Premijeru filam "Svi na Kosmet, ma gde bili" pratili su arhijereji, brojni jereji i monasi Srpske pravoslavne crkve
Svoj pečat filmu dali su i glumci Ivan Bosiljčić, Zoran Cvijanović i Viktor Savić, dok su muzički doprinos podarili Gavrilo Kujudžić, Pavlina Radovanović i Branka Zečević. Na platnu se smenjuju glasovi naroda i umetnosti, svedočanstva i pesme, ukazujući na živu vezu između svetinje i naroda koji u njoj nalazi snagu.
HO Svi za Kosmet
Akademik Marija Bećković
"Ovo je sve Božje delo!"
Posle projekcije, osnivač humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“ Zoran Ćirić obratio se publici rečima:
– Fenomenalno veče je iza nas. Ne mogu se rečima opisati emocije svih prisutnih – nema čoveka koji nije pustio suzu ove večeri. Mislim da nismo ni svesni šta smo snimanjem ovog filma postigli. Želimo da se zahvalimo svima koji su učestvovali u snimanju, svima koji su prisustvovali premijeri, a ponajviše onima koji su doputovali iz dalekih gradova i država. Ovo je sve Božije delo, i najviše smo zahvalni Gospodu.
Njegove reči dočarale su atmosferu večeri u kojoj je umetnost postala molitva, a film svedočanstvo zajedništva.
Kako pomoći
Podrška radu organizacije moguća je i danas, slanjem SMS poruke na broj 4030.
Od osnivanja 2008. godine, humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“ pokrenula je brojne akcije, putovanja i humanitarne događaje, uvek sa ciljem da olakša život našem narodu i sačuva svetinje na Kosovu i Metohiji. Sam film nastajao je tri godine, sabirajući svedočanstva i plodove ovog dugotrajnog podviga.
Premijera u Beogradu bila je trenutak u kome je sav taj trud pretočen u jedno delo – delo koje ne govori samo o prošlosti i sadašnjosti, već i o budućnosti, o našoj duhovnoj i nacionalnoj obavezi da „svi za Kosmet“ budemo – gde god da jesmo.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Na praznik Svetog proroka Jezekilja, u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Velikoj Hoči, mitropolit raško-prizrenski Teososije služio je svetu liturgiju i osvetio novi mozaik.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
