U besedi za 17. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristov odgovor apostolu Filipu i objašnjava da se božanstvo prepoznaje kroz dela, a ne kroz telesne oči.
U Jevanđelju po Jovanu, Hristos izgovara reči koje odzvanjaju kroz vekove: "Koji vidje mene, vidje Oca." One nisu samo pouka apostolu Filipu, već večni odgovor svima koji i danas traže „dokaz“ za postojanje Boga.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića za 17. petak po Duhovima otvara se duboka tajna odnosa Sina i Oca, isticanje njihove jednosušnosti i jedinstva, i podsećanje da se božanska priroda ne sagledava telesnim očima, već kroz dela, blagodat i prisustvo Hristovo u svetu.
"Koji vidje mene, vidje oca." (Jov. 14, 9)
Gospode, pokaži nam oca, i biće nam dosta, reče Filip. Na ove reči odgovori mu Gospod Isus: toliko sam vreme s vama i nijesi me poznao, Filipe? Koji vidje mene, vidje oca. Tako odgovori Gospod svome učeniku.
Filip je želeo da vidi Boga telesnim očima. Tri godine gledao je Hrista, i nije Ga prepoznao kao Boga. Zašto? Zato što je u to vreme, pre silaska Duha Svetoga, Filip gledao telom u telo, telesnim očima video je Gospoda Hrista kao čoveka. Još nije bio sposoban da u Sinu Božjem vidi Božanstvo, a tražio je da mu se pokaže Bog Otac.
Koji vidje mene, vidje oca. Time Gospod neće da kaže da je On Bog Otac, već da su On i Otac jednog bića. U onoj meri u kojoj se Bog uopšte mogao pokazati ljudima, On se pokazao kroz Boga Sina, koji se javio ljudima kao čovek. Bog Otac se nije vaplotio; Bog Duh Sveti se nije vaplotio; samo se Bog Sin vaplotio.
Kako bi, dakle, mogao smrtnom čoveku pokazati Oca Svoga telesnim očima? Zato se upravo i vaplotio Sin – da Sobom objavi ljudima i Sebe i Oca i Duha Svetoga, jedinosušno Božanstvo, troično po ipostasi.
Koji vidje mene, vidje oca. Gospod ovde misli na svoju božansku prirodu. U tome je On potpuno jednak i jednobitan sa Ocem. I da je Filip u to vreme mogao videti božansku prirodu Hristovu, ne bi ni postavio zahtev: pokaži nam oca. Naravno, nije mogao videti božansku prirodu, jer je ona duhovna i nevidljiva, ali je mogao jasno sagledati velika dela Hristova kao projavu Njegove božanske prirode.
I danas, braćo, neki ljudi govore: pokažite nam Boga, pa ćemo verovati! Recite im: evo, pokazujemo vam Gospoda Hrista – verujte! Devetnaest vekova sam s vama, ljudi, pa zar Me još niste poznali? Devetnaest vekova ispunjenih slavom Njegovom, čudesima, silom, blagodaću, milošću, svetiteljima, mučenicima! I još maloumni pitaju: gde je Bog?
O Hriste Gospode, Bože naš, otvori oči duhovne onima koji još ne vide, da vide veličanstvo slave Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U svojoj besedi za 16. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svetlost Gospodnja osvetljava srca hrabrih i razotkriva iluzije grešničkog uma.
U svojoj besedi za 16. nedelju po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako se u jedinstvu Oca i Sina gasi svaka ljudska sumnja i rađa sila istine koja nadilazi razum.
U besedi za 17. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da Isusova moć nije u prinudi i sili, već u dobrovoljnom daru ljubavi koji čoveku otvara put spasenja.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 17. četvrtak po Duhovima vodi vernike kroz težinu Hristove patnje, pokazujući kako žrtva na Krstu postaje ključ spasenja za ceo svet.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 17. petak po Duhovima otkriva zašto pravi život i istina nisu dostupni mimo Hrista i poziva na prepoznavanje jedinih pravih vrednosti.
Grčki mitropolit ističe da tehnologija može biti korisna, ali u školama i porodici mora ostati prostor za živu reč, zajedništvo i ljubav koja se ne može preneti preko ekrana.
U besedi za 17. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristov odgovor apostolu Filipu i objašnjava da se božanstvo prepoznaje kroz dela, a ne kroz telesne oči.
Ovi stihovi iz Kurana (35:11–12) otkrivaju kako svaki trenutak života, svaki dar prirode i svaka prilika za radost dolazi iz Alahove volje, podsećajući nas da budemo svesni i zahvalni za sve što imamo.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Grčki pevač otkriva neobjašnjivo iskustvo koje ga je učinilo drugačijim čovekom, osnažilo njegovu pravoslavnu veru i probudilo unutrašnju snagu koju ranije nije poznavao.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
U svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu večnog hleba – Hrista, koji jedini može da utoli glad ljudskog srca.
Grčki mitropolit ističe da tehnologija može biti korisna, ali u školama i porodici mora ostati prostor za živu reč, zajedništvo i ljubav koja se ne može preneti preko ekrana.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Grčki pevač otkriva neobjašnjivo iskustvo koje ga je učinilo drugačijim čovekom, osnažilo njegovu pravoslavnu veru i probudilo unutrašnju snagu koju ranije nije poznavao.
Otac Predrag je objasnio, da ma koliko bezazleno deluje rečenica koju često čujemo: "Ne treba mi niko". ona predstavlja opasnu duhovnu zamku
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Arhijerejska liturgija, beseda mitropolita Irineja i jubilej hrama od 250 godina okupili vernike, hor i predstavnike vlasti u Ratkovu.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
Srpkinja otkrila da je u vezi sa muškarcem s kojim ima zajedničke pretke - njihove čukunbabe su rođene sestre – i pitala sveštenika da li bi njihov brak mogao biti blagosloven.
Dvodnevni program u manastiru Mileševa počinje prazničnim bdenjem, nastavlja se arhijerejskom liturgijom i trpezom ljubavi, uz bogat kulturno-umetnički sadržaj koji spaja reč, pesmu i sećanje na vekovnu tradiciju svetinje.
Posni i hranljiv obrok bogatog ukusa koji spaja tradiciju manastirske kuhinje i mirisne začine, donoseći toplinu i mir svakom zalogaju.
