U hramu Silaska Svetog Duha u Bihaću, između prošlosti ispunjene patnjom i boli, zapečaćena je molitva za vaskrsnuće duhovnog života i neugasivu snagu vere kroz proslavu novih svetitelja.
Tamo gde je zemlja natopljena krvlju nevinih, tamo gde su hramovi paljeni, a krstovi rušeni, opet se uznosi molitva. Tamo gde su srpska deca zbog vere u Hrista ginula, danas svetli ikona — kao večni plamen istine i neugasive nade. U Bihaću, na mestu gde je prošlost bila raspeće, budućnost je vaskrsenje.
Liturgiju služio episkop Sergije
U nedelju sedmu po Pedesetnici, u hramu Silaska Svetog Duha na Apostole u Bihaću, liturgijski je prvi put proslavljen spomen na nedavno kanonizovane Svete novomučenike garavičke i bihaćko-cazinske. Srpska pravoslavna crkva, koja se molitvom seća i ne zaboravlja svoje stradalnike, sabrala je toga dana sveštenstvo i verni narod oko mučeničkog pomena i božanske liturgije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgiju je služio vladika Sergije
Svetu Liturgiju služio je episkop bihaćko-petrovački gospodin Sergije, a sasluživali su arhimandriti Serafim (Kužić) i Vasilije (Rožić), protoprezviteri-stavrofori Stojko Strika, Miladin Tešanović, Savo Janković i Bojan Mitrić, protoprezviteri Dejan Zeljkić, Alen Marić i Jovan Banjac, prezviter Aleksandar Bjeličić i protođakon Nemanja Reljić.
Na malom vhodu, u znaku pastirske ljubavi i zahvalnosti, episkop Sergije je odlikovao protonamesnika Slavišu Milinovića, paroha bihaćkog, činom protoprezvitera, kao priznanje za njegovo dugogodišnje zalaganje i požrtvovanost u službi Crkvi Božjoj u ovom, nimalo lakom kraju.
SPC
Vladika Sergije celiva mošti Svetih novomučenika garavičkih i bihaćko-cazinskih
Sećanje na stradanja kroz reči vladike
Duboka rana i tragedija kraja jasno su istaknuti u rečima Njegovog Preosveštenstva, koje odjekuju sećanjem i upozorenjem:
— Nije bilo srpske kuće ni pravoslavne porodice koja tog krvavog leta nije bila zavijena u crno. Neke porodice potpuno su nestale, o njima se ni danas ništa ne zna. Neki zaseoci su izbrisani sa lica zemlje, a mnogi pravoslavni hramovi zauvek uništeni. Danas nam je jasno zašto je bihaćki hram Svete Trojice bio prvi razoreni u Pavelićevoj zločinačkoj tvorevini. Hiljade naših sunarodnika mučeničkom su smrću završili, a da nikome ništa nisu skrivili. Tog leta živeli su mirno, tiho, neprimetno, baveći se svojim svakodnevnim poslovima, a onda su postali smetnja onima koji su želeli etnički čistu državu. Zastrašujuće je čitati izveštaje i svedočenja onih koji su, čudom Božjim, preživeli to krvavo leto — podsetio je vladika Sergije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Ikona Svetih novomučenika garavičkih i bihaćko-cazinskih
Proglašenje novomučenika i blagosiljanje ikona
Poseban trenutak dogodio se po zaamvonoj molitvi, kada je izvršeno blagosiljanje slavskih darova, a zatim i svečano proglašenje Svetih novomučenika uz čitanje gramate Svetog Arhijerejskog Sinoda i uzdizanje njihove ikone. Bio je to trenutak u kome su se nevidljive suze pretvorile u vidljivu radost, a rana vekova pretvorena u venac svetitelja.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Sergije osveštao je slavski kolač
Sveti novomučenici – temelj duhovnog vaskrsenja
Ovo liturgijsko proslavljanje Svetih novomučenika garavičkih i bihaćko-cazinskih nije samo crkveni čin, već istorijski događaj u kojem su se sabrali tuga, nada i pobeda — pobeda vere nad strahom, svetlosti nad tamom, života nad smrću.
Od ovog dana, svakog jula, Bihać će pamtiti da tamo gde je nekada bio pepeo, sada stoji ikona. I da sećanje na mučeništvo nije teret prošlosti, već svetionik budućnosti.
Srpska pravoslavna crkva 13. jula proslavlja Svete novomučenike jastrebarske i sisačke, a jeromonah Pamfil (Osokin) u potresnom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti daje dramatičan osvrt na stradanja koja su mnogi zaboravili.
U Cetinjskom manastiru služena je sveta liturgija i pomen junacima Vučedolske bitke, uz snažne duhovne poruke mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija o značaju molitve, slobode, jedinstva i kosovskog zaveta.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Jedinstveni duhovni događaj u manastiru Rmnju okupio je episkope i mitropolite iz SPC i MPC – OA, uz praznične besede i odlikovanja, podsećajući vernike na vekovnu žrtvu i nepokolebljivu veru rmanjskih mučenika
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
