U selu gde još odjekuju molitve predaka, pravoslavni vernici okupili su se oko igumana Save da pokažu kako crkva nije samo građevina, već zavet – i da će, ako zatreba, služiti i u šumi, kao u prvim hrišćanskim vremenima.
Na Kosovu i Metohiji, gde svaki kamen nosi uspomenu na stradanje i vaskrsenje, gde se nebo i zemlja često prepliću u bolu i nadi, dogodilo se nešto što je i u najmračnijim danima istorije retko viđeno – zaustavljena je obnova pravoslavne svetinje. I to ne bilo koje crkve, već one u Goraždevcu, jednom od poslednjih srpskih sela u Metohiji. Srce i duša naroda tamo kucaju pod stalnim pritiskom, ali s verom koja ne zna za poraz.
Na praznik Svih srpskih svetitelja, dok su se deca igrala oko crkve Rođenja Presvete Bogorodice, a bake vezivale marame pred liturgiju, u tom tihom i ranjenom selu narod se okupio da posvedoči – vera ne zna za granice, niti za zabrane. Svetu liturgiju služio je arhimandrit Sava, iguman manastira Visoki Dečani, uz sasluženje sveštenika i molitveno učešće sabranog vernog naroda. Ispod otvorenog neba, ispred svetinje kojoj je uskraćena dozvola za obnovu, uzdignute su molitve Bogu, i poslali poruku svima koji imaju oči da vide i uši da čuju.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vernici u porti crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu
VLASTI IZ PRIŠTINE ZAUSTAVILE OBNOVU SRPSKE SVETINJE
– Svaki pokušaj ometanja bogosluženja duboka je rana na telu Crkve – poručio je iguman Sava u svojoj pastirskoj besedi koja je dirnula srce svakog pravoslavnog Srbina.
– Na ovim prostorima srpski narod vekovima svedoči svoju veru, ostajući veran Crkvi i Bogu. Hrišćanske svetinje nisu samo kulturna baština, već živi znaci prisustva Božijeg – rekao je iguman.
Njegove reči nisu bile puko podsećanje, već vapaj naroda kojem se uskraćuje pravo da diše punim plućima – da obnavlja svoje svetinje, da se okuplja u molitvi i da živi u skladu sa sopstvenom verom.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgiju pod vedrim nebom slućio je arhimandrit Sava Janjić uz sasluženje sveštenstva
Radovi na adaptaciji crkve Rođenja Presvete Bogorodice zaustavljeni su pod pritiscima vlasti iz Prištine. Majstorima, uključujući i lokalne Albance angažovane od strane Crkvene opštine, upućene su pretnje. Bez ikakvog pravnog osnova jednostavno: zabranjeno.
– Popravka verskih objekata nije nikakva provokacija – istakao je arhimandrit Sava i nastavio:
– To je izraz želje da parohija u Goraždevcu nastavi crkveni život i koristi zakonom zagarantovana verska prava.
LITURGIJA ĆE SE SLUŽITI – I NA POLJIMA, I U ŠUMAMA
Te reči odzvanjaju kao zavet:
– Ako nam se to pravo oduzima, mi ćemo služiti svetu Liturgiju gde god bude potrebno – na poljima, u šumama. Kao hrišćani u katakombama – poručio je dečanski iguman.
To nije metafora. To je stvarnost naroda koji je preživeo pogrome, progonstva, skrnavljenja i rušenje svetinja. Ali se nikada nije odrekao ni Gospoda ni otadžbine.
SRPSKI NAROD PONOVO U KATAKOMBAMA VREMENA
Ono što se danas dešava u Goraždevcu nije samo lokalni problem. To je odraz sistematske nepravde koja vređa ljudsko dostojanstvo. Dok se Evropa zaklinje u ljudska prava, na Kosovu i Metohiji ona se svakodnevno gaze pred očima sveta.
Kako objasniti detetu iz Goraždevca da ne može u svoju crkvu jer je to – nekome provokacija? Kako objasniti svetu da obnova crkve iz 1925. godine ne znači sukob, već život?
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vernici u porti crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu
Eparhija raško-prizrenska, glasom igumana Save, uputila je apel međunarodnoj zajednici:
– Pozivamo sve ljude dobre volje da učine sve kako bi se prekinula praksa selektivne primene zakona i pritisaka koji Crkvi onemogućavaju da obavlja svoju pastirsku misiju – rekao je iguman.
Ovo nije samo pitanje Srba, već pitanje osnovne ljudske i duhovne slobode – prava da se moliš, obnavljaš, živiš u miru i veruješ – bez straha i progona.
KOSOVO I METOHIJA – ZEMLJA SVETINJA, NE ZEMLJA STRAHA
Goraždevac danas podseća na Kosovo koje pamtimo iz najtežih dana: sabrano u tišini, ali gromoglasno u veri. Ispod stabala koja pamte vekove, vernici su plakali, molili se i pevali:
– Ovo je naša zemlja. Ove svetinje su naš krov nad glavom. Ne tražimo ništa tuđe, samo svoje - kazao je iguman.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Sveta tajna pričešća ispred crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu
Na Kosovu i Metohiji, reči „Bog“, „čast“, „vernost“ i „žrtva“ još imaju težinu. To je zemlja gde i danas, u 21. veku, molitva postaje otpor. Gde dete koje se krsti ispred svoje crkve čuva plamen svete loze Nemanjića.
SRCE SRBIJE NIJE PRESTALO DA KUCA
Na kraju liturgije u Goraždevcu nije bilo mnogo reči. Deca su se uhvatila za ruke. Sveštenici su pogledali u nebo. A narod je, tiho ali nepokolebljivo, poručio – ostajemo.
Jer Goraždevac nije samo selo, to je zavet. Crkva nije samo građevina, to je duša. A Kosovo i Metohija nisu samo teritorija, to je srce Srbije.
Dokle god se služi liturgija, makar i pod vedrim nebom, dokle god majka uspavljuje dete rečima: „Bog će pomoći“, dotle će i Srbija trajati.
U Goraždevcu se nije samo služila liturgija pod vedrim nebom, slavila se pobeda vere nad silom.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
U srcu Kosova i Metohije, pod svodovima drevnog manastira, služena je liturgija koja je postala mnogo više od verskog obreda – postala je podsećanje ko smo, odakle dolazimo i zašto ne smemo zaboraviti ono što nas veže.
U drevnom hramu Bogorodice Ljeviške, uz molitve, suze i pesmu, obeležen je završetak školovanja desete generacije obnovljene prizrenske Bogoslovije — simbola postojanosti, vere i nade u srcu Metohije.
Na dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Justina Ćelijskog, podsećamo se besede koja je izazvala šok u tadašnjoj Jugoslaviji. Pred stotinama ljudi, a pod prismotrom vlasti, tada mladi profesor Amfilohije izgovorio je istinu koju mnogi nisu smeli ni da pomisle.
Čarls Bačik-Bel, gej anglikanski sveštenik iz Londona, rekao je da je dokument bio zastareo čak i u vreme objavljivanja i da je korišćen da bi se ljudi isključili sa puta rukopoloženja.
Na dan osvećenja hrama miniranog devedesetih, episkop Kirilo poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i bratstvu, dok su vernici plakali od radosti pred moštima svetih mučenika.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Na dan osvećenja hrama miniranog devedesetih, episkop Kirilo poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i bratstvu, dok su vernici plakali od radosti pred moštima svetih mučenika.
Na praznik Svete dece mučenika, episkop Kirilo pozvao je vernike na smirenje i ljubav, a stradanje srpske dece uporedio s vitlejemskim mučenicima, poručivši da njihova žrtva obavezuje svakog hrišćanina danas.
Građani i Eparhija šabačka šokirani namerom da se porti Pokrovskog hrama promeni namena radi sportsko-rekreativnih sadržaja i nelegalnih objekata – traže hitno povlačenje spornog predloga
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Samoubistvo 35-godišnjeg italijanskog sveštenika duboko je potreslo katoličku zajednicu i pokrenulo važnu debatu o usamljenosti koju mnogi sveštenici tiho proživljavaju.
Tikvice punjene pečurkama i pirinčem donose miris leta i duha, mogu se spremati na ulju ili vodi, a otkrivamo zašto je ovaj recept vekovima ostao neizostavan u pravoslavnim domovima.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je vera u Hrista izvor najdublje radosti i kako nas ta neiskazana uteha nosi kroz sve životne borbe i tuge.
