U drevnom hramu Bogorodice Ljeviške, uz molitve, suze i pesmu, obeležen je završetak školovanja desete generacije obnovljene prizrenske Bogoslovije — simbola postojanosti, vere i nade u srcu Metohije.
Dok se zlatni odsjaj kandila presijavao po zidovima hrama Presvete Bogorodice Ljeviške, Prizren je još jednom posvedočio da srce srpsko ne prestaje da kuca pod svodovima vekovnih svetinja. Uoči praznika Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, u ovom gradu večnog kamena, vere i stradanja, održana je svečana dodela diploma desetoj generaciji učenika obnovljene Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija — škole koja je poput žara pod pepelom sačuvala plamen duhovnog života u najtežim vremenima.
Svečanost je započela onako kako dolikuje – svetom arhijerejskom liturgijom u hramu Presvete Bogorodice Ljeviške, toj tihoj kraljici prizrenskih svetinja, čija freskopisana unutrašnjost svedoči o dubini i lepoti pravoslavnog duha. Liturgiju je služio vladika raško-prizrenski Teodosije, uz sasluženje sveštenstva i molitveno prisustvo profesora, učenika, njihovih porodica i prijatelja.
Svaka ikona, svaka izgovorena reč, svaka suza u oku roditelja govorile su o nečemu mnogo dubljem od obične svečanosti — govorile su o veri koja se ne gasi, o zavetu koji se ne prekida, o duhovnom kontinuitetu koji nadjačava vreme, prostor i istorijske nedaće.
U prostorijama Bogoslovije, pod svodovima koji pamte tišinu i uzdahe molitve, šestorici učenika koji su uspešno položili maturski ispit uručene su diplome i svedočanstva zrelosti — potvrđena kako znanjem, tako i verom. Diplome su uručili mitropolit Teodosije i đakon dr Nikola Lukić, docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu i izaslanik Svetog arhijerejskog sinoda.
U svom nadahnutom govoru, đakon Lukić nije govorio samo učenicima – govorio je celome narodu: o značaju bogoslovlja, o potrebi za mladošću koja će znati da vodi, da propoveda i da, ako zatreba, strada u ime istine. Pozvao je mlade diplomce da ostanu vezani za Crkvu, za svoj narod i za svoj krst, kao istinski naslednici prizrenskih duhovnika čije senke još uvek hodaju prizrenskim kaldrmama.
Završetak školovanja ove generacije bogoslova nije samo obrazovni čin — to je liturgijsko uzrastanje jednog naroda, znak da se sa Kosova i Metohije ne odlazi samo sa koferima, već i sa diplomama, sa verom, sa nadom. Bogoslovija Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu ostaje živo ognjište, svetionik koji osvetljava puteve budućim pastirima i duhovnicima naroda koji na svakom koraku nosi Kosovo u srcu.
U vremenu kada je glas Prizrena često prigušen u buci sveta, ovaj događaj govori tiho, ali snažno — da i dalje ima nade, da se istina Jevanđelja i dalje uči, i da Prizren ne ćuti, već molitveno peva budućnosti.
Jer dokle god ima đaka u prizrenskoj bogosloviji — dotle ima i života na Kosovu i Metohiji.
Uz miris tamjana, liturgijsko pojanje bogoslova i svečanu litiju, proslavljena je slava jedne od najsvetijih svetinja Prizrena, podsetivši vernike na snagu zaveta koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda na Kosmetu.
Vladika raško-prizrenski je upozorio šefoa Misije OEBS-a u Prištini Džerarda Mekgarka na sve ozbiljnije bezbednosne pretnje, sistemsku diskriminaciju i napade na versko i kulturno nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
U srcu Kosova i Metohije, pod svodovima drevnog manastira, služena je liturgija koja je postala mnogo više od verskog obreda – postala je podsećanje ko smo, odakle dolazimo i zašto ne smemo zaboraviti ono što nas veže.
U dugačkom redu, strpljivo i sa molitvom na usnama, žitelji prestolnice, ali i bogoljubive duše iz svih srpskih krajeva.
Ako volite deserte koji se lako pripremaju, a ostavljaju utisak kao da ste proveli sate u kuhinji, ovaj lagani slojeviti kolač sa višnjama, vanilom i čokoladom postaće vaš novi porodični favorit.
Legenda kaže da je Raka Milošević, dvorjanin despota Jovana Brankovića, krajem 15. veka na mestu današnjeg manastira ubio jelena, simbola monaške čistote, posle čega je, da bi se iskupio, odlučio da podigne manastir.
Mnogi brakovi se sklapaju dok parovi još plutaju u oblacima zaljubljenosti i neretko, brzo i "pucaju".
Na Novom groblju i Centralnom groblju zabrana ulaska motornim vozilima važiće sutra tokom čitavog dana.
"A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u poslednji dan."
Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka i obežavaju se uoči praznika Svete Trojice ili Duhova, koji padaju 50. dana posle Vaskrsa i desetog posle Spasovdana.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije služio je u Hramu Svetog Đorđa, gde su budući pastiri Crkve Hristove primili blagoslov za put koji ih vodi ka služenju Bogu i narodu, a profesor Stefan Nedeljković rukopoložen je u čin đakona.
U manastiru koji kroz vekove čuva identitet i duhovnost srpskog naroda, na praznik čudotvorne ikone, sabrani vernici iz otadžbine i rasejanja ponovo su se poklonili svetinji poznatoj kao Krasnica Pećka – zaštitnici srpskog roda.
Razgovor u Patrijaršijskom dvoru otkrio ključnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u očuvanju identiteta i unapređenju međunarodnih odnosa kroz dijalog, sinergiju sa državom i negovanje duhovnih vrednosti među Srbima u dijaspori.
U selu Džurovo, pod brdima Prijepolja, gde vekovima odjekuje molitva, verni narod se okupio oko mitropolita Atanasija da bi proslavio hramovnu slavu crkve Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja – svedočeći snagu predanja, zajedništva i neugasive pravoslavne vere.
U dirljivoj poruci upućenoj islamskim vernicima, poglavar SPC pozvao je na molitvu, razumevanje i građenje društva zasnovanog na vrednostima milosrđa, dobra i međusobnog poštovanja.
Na praznik srpskog mučenika i kralja, u svetinji na Medakoviću, patrijarh je podsetio vernike da je Crkva pozvana da preobražava svet, a ne da se uklapa u njegove norme i očekivanja, pozivajući na nepokolebljivu veru u božanske vrednosti.
U dugačkom redu, strpljivo i sa molitvom na usnama, žitelji prestolnice, ali i bogoljubive duše iz svih srpskih krajeva.
U pravoslavlju, molitve za pokoj duše obavljaju se u crkvi, na groblju, uz sveštenika, i u skladu sa bogoslužbenim pravilima.
Nakon sticanja autokefalnosti pre samo tri godine Makedonska crkva se suočava s dubokim podelama oko izbora novog mitropolita, a oštre reči arhijereja i nezadovoljstvo vernog naroda otvaraju pitanje budućnosti njene stabilnosti i jedinstva.
Od kraja 1. veka, hrišćani su bili proganjani na teritoriji Rimskog carstva, zbog svoje vere.
Jovan Krstitelj je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove.
Nakon sticanja autokefalnosti pre samo tri godine Makedonska crkva se suočava s dubokim podelama oko izbora novog mitropolita, a oštre reči arhijereja i nezadovoljstvo vernog naroda otvaraju pitanje budućnosti njene stabilnosti i jedinstva.
Veliki bajram nije samo praznik žrtvovanja, već i vreme kada iskrenost, poštovanje i zajedništvo dolaze do izražaja u svakom rukovanju, poljupcu ruke ili izgovorenoj čestitki. Evo šta je važno znati da ne pogrešite kada nekome poželite blagosloven praznik.
