Važnost Bogoslovije oduvek je bila prepoznavana i od naše države, ali i od samog naroda koji ju je nesebično pomagao.
Srpska Pravoslavna Bogoslovija Svetog Kirila i Metodija u Prizrenu je osnovana 1871. godine zalaganjem čika Sime Andrejevića Igumanova, vekovima je značajan kulturni i duhovni centar Metohije.
Njena misija bila je očuvanje vere, jezika i identiteta naroda u teškim uslovima života.
Uz podršku države i naroda, škola je radila sve do 1999. godine, kada su zbog ratnih prilika đaci i profesori morali da se evakuišu u Niš. Sama Bogoslovija tada je služila kao utočište za Srbe iz Prizrena, jer se zbog prisustva nemačkih NATO snaga verovalo da su tu bezbedni.
Međutim, 17. marta 2004. godine, pred očima istih vojnika, nasilnici su zapalili Bogosloviju Svetog Kirila i Metodija, zajedno sa svim srpskim crkvama i domovima u Prizrenu. Mnogi su tada mislili da je njena istorijska misija zauvek ugašena, ali je 21. septembra 2011. godine ova ustanova obnovljena - blagoslovom Svetog Arhijerejskog Sinoda, na čijem čelu je tada bio nekadašnji đak Bogoslovije - patrijarh Irinej.
Mitropolit Amfilohije je jednom prilikom otkrio nepoznat detalj iz života patrijarha Pavla, a koji je povezan sa Bogoslovijom u Prizrenu.
- U vreme nereda, koje su pravili komšije Albanci osamdesetih godina, ispred Prizrenske bogoslovije, kada je bilo veoma teško tamo opstajati, vladika prizrenski Pavle je od nas nastavnika zahtevao maksimalnu bratsku slogu i svaku drugu jevanđelsku vrlinu. I baš tada, kada smo mi očekivali da budemo pohvaljeni za naše neke posebne "zasluge" jer, eto, služimo na "teškom" mestu, vladika Pavle dolazi jednom prilikom u nastavničku zbornicu i svečano nam saopštava da, ukoliko ne budemo postupali adekvatno po Jevanđelju, on je voljan da preporuči Sinodu da otpusti sve nastavnike Bogoslovije, a đake pošalje njihovim kućama i privremeno zatvori rad Bogoslovije, te onda odmah da ponovo otvori Bogosloviju, raspiše konkurs za angažovanje novih nastavnika i đake pozove da se vrate i nastave svoje školovanje.
Kaže da su shvatili ozbiljno njegovu poruku i poslušali ga.
- Zahvaljujući tom maksimalističkom pristupu vladike Pavla, opstala je Bogoslovija, ne prekidajući svoj rad ni za jedan dan, opstalo je monaštvo, manastiri, sveštenstvo i narod. Prema njegovom mišljenju, hrišćanstvu se može pristupati samo onako kako stoji u Jevanđelju i nikako drukčije.
Portal religija.rs je posetio ovu ustanovu, koja trenutno ima 33 učenika, od čega je 11 brucoša. Posebno je interensatno istaknuti da je Bogoslovija Svetog Kirila i Metodija u Pizrenu srpskom narodu dala četiri patrijarha Srpske pravoslavne crkve: Gavrila, Varnavu, Pavla i Irineja.
Na početku je u obnovljenu bogosloviju upisana samo prva generacija učenika. Nastava, rad i svakodnevni život odvijali su se u jedinoj obnovljenoj zgradi, onoj istoj u kojoj je škola započela svoj rad pre gotovo sto četrdeset godina. Kako su pristizale nove generacije i profesori, tako su obnavljane i druge zgrade školskog kompleksa.
Obnovljena je i dugogodišnja tradicija - prvog dana svake školske godine služi se pomen caru Dušanu u njegovoj zadužbini, manastiru Svetih Arhanđela kraj Prizrena, gde se novim đacima održava i prvi čas iz "Istorije Srpske Crkve".
Škola sada ima novu biblioteku i čitaonicu, salu za priredbe, trpezariju i kuhinju, učeničke sobe i fiskulturnu salu.
BONUS VIDEO: Liturgija u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena
Pre više od četvrt veka jeromonah Stefan Purić je nestao, ali njegova molitva i žrtva i dalje žive u tišini manastira Budisavci. U svojoj besedi, otac Mihailo je poručio da su meštani Starog Grackog stradali samo zato što su nosili srpsko ime i prezime, što su sakupljali svoju letinu od koje su prehranjivali svoje porodice kako bi opstali na ovoj zemlji. Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima. Liturgiju je služio iguman manastira Crna reka arhimandrit Andrej uz sasluženje 23 sveštenika i đakona Eparhije.
Tanjug/AP Darko Vojinovic
Dala četiri patrijarha srpskom narodu
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Religija.rs
Pogledaj galeriju
Duhovna riznica
15:03 | 20.07.2025
MONAHU ODSEKLI GLAVU, A TELO BACILI U JAMU: Navršilo se 26 godina od kada je otac Stefan otišao po hleb da nahrani gladni narod Kosova i nikad se nije vratio
Duhovna riznica
19:31 | 23.07.2025
26 GODINA OD KRVAVE ŽETVE, NAJMLAĐA ŽRTVA IMALA 17 GODINA: Narod se okupio u znak sećanja na srpske žrtve (VIDEO)
Aktuelno iz SPC
23:10 | 23.07.2025
SRCE PRIZRENA KUCALO ZA SVETU NEDELJU! Snažne reči vladike Teodosija na Kosovu: “Ovaj manastir mora biti svetlost svima!”
Duhovna riznica
15:54 | 26.07.2025
DIRLJIV MOMENAT SA SLAVE MANASTIRA SVETIH ARHANGELA KOD PRIZRENA: Otac Partenije došao na Kosmet čak iz Soluna, pa zapevao uz harmoniku (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U drevnom hramu Bogorodice Ljeviške, uz molitve, suze i pesmu, obeležen je završetak školovanja desete generacije obnovljene prizrenske Bogoslovije — simbola postojanosti, vere i nade u srcu Metohije.
Srpske pravoslavne svetinje i spomenici u Prizrenu sačinjavaju sistematizovan skup verskih, kulturnih i istorijskih objekta koji su u različitim istorijskim periodima, stvarani, devastirani i ponovo obnavljani.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
