Liturgiju je služio iguman manastira Crna reka arhimandrit Andrej uz sasluženje 23 sveštenika i đakona Eparhije.
U manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, zadužbini cara Dušana, danas je proslavljena hramovna slava u prisustvu velikog broja vernika, u šta su se uverili novinari portala religija.rs.
Liturgiju je služio iguman manastira Crna reka arhimandrit Andrej uz sasluženje 23 sveštenika i đakona Eparhije raško-prizrenske.
Nakon liturgije usledila je trpeza ljubavi i kulturno-umetnički program, koji je organizovao glumac Milan Vasić, o čemu je govorio za naš portal.
Iguman manastira Svetih Arhangela otac Mihajlo je kazao da dolazak vernika čini da svetinje žive i da ima ko da se u njima moli.
- I njihovo prisustvovanje, njihov boravak čini da je ta crkva iako ne fizički prisutna, opet duhovna. Hvala svim ljudima i svima koji su došli da proprate i da vide ovo šta se ovde dešava. Jednostavno, čudo je Božije na ovom našem Kosovu i Metohiji, na ovoj našoj raspetoj zemlji, da se mi okupljamo ovako, da se, jednostavno, oko svetinje sabiramo da slavimo Boga - rekao je otac Mihailo.
Među brojnima, koji su bili na slavi manastira je i sveštenik Partenije Maheriotis iz Soluna - duhovnik koji je posetio Republiku Srpsku 250 puta, a poznato je i to da često organizuje humanitarnu pomoć za srpsku decu.
Otac Partenije Maheriotis je iz Soluna, sveštenik crkve Sveti car Konstantin i carica Jelena, više od 30 godina pomaže Srbima. Prikupljenu pomoć u hrani, odeći, obući, medicinskom i školskom materijalu dopremi do Kosova i Metohije i podeli onima kojima je najpotrebnija.
Jednom prilikom je ovaj sveštenik za "In4S" rekao sledeće:
- Povod mog prvog dolaska na Blakan i prvi susret sa srpskim narodom bio je film o stravičnom genocidu NDH nad srpskim narodom u Jasenovcu. Bio sam zgrožen! A onda sam u Solunu upoznao Grka koji je nekada živeo u Srbiji. Inače, on i njegova porodica su rođeni u Pančevu. U to vreme, kod njih su bili članovi familije iz Srbije, rat je već počeo da plamti. Pričao sam im o tome koliko je na mene dubok utisak ostavio film o Jasenovcu, a oni su predložili da, te 1991, odemo zajedno u Srbiju, BiH, i da se upoznam sa srpskim narodom, da sagledam prilike, da nešto konačno naučim iz srpske istorije - rekao je tada otac Partenije.
Naši novinari su snimili veselu atmosferu nakon liturgije, u konaku manastira Svetih Arhangerla, a video zapis možete pogledati ispod teksta.
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
"Veoma se radujem! Vidimo se, Bože zdravlja da zajedno proslavimo slavu manastira Svetih Arhangela na Kosovu i Metohiji."
Dok se srpski narod na Kosmetu suočava s pritiscima i neizvesnošću, arhimandrit Mihailo šalje snažnu poruku mira i opreza i ističe da će slava biti obeležena molitvom i sabornim duhom, daleko od sukoba i podela.
Kako javljaju naši novinari, koji se nalaze u porti svetinje, veliki broj Srba je došao iz različitih krajeva i sve vrvi od srpskog roda, još od ranih jutarnjih sati.
Iako je prvobitno najavljeno da će kulturno-umetnički program voditi poznati glumac Milan Vasić, on je za portal religija.rs otkrio da su stvari zapravo drugačije.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Policija u selu blizu Soluna privela je sveštenika nakon prijave da je tokom žučne rasprave napao svoju sedamnaestogodišnju ćerku pred očima njene maloletne sestre. Privedeni je uložio protivtužbu, tvrdeći da mu je ćerka pretila nožem, što dodatno usložnjava ovaj porodični sukob.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
