Uz miris tamjana, liturgijsko pojanje bogoslova i svečanu litiju, proslavljena je slava jedne od najsvetijih svetinja Prizrena, podsetivši vernike na snagu zaveta koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda na Kosmetu.
U starom gradu Prizrenu, u svetinji koja, kao stražar večnosti, odoleva vremenu i zaboravu, sabrao se verni narod da proslavi slavu Sabornog hrama – praznik Svetog velikomučenika Georgija. I ove godine, kao i vekovima unazad, kroz prizrenske ulice nije samo prošla litija, već je odzvanjao i duboki eho zaveta – svedočanstvo neugasle vere naroda čija je duša satkana od molitve, tuge i nade.
Svetu liturgiju služio je arhimandrit Sava, iguman manastira Visoki Dečani, zajedno sa igumanima i sveštenoslužiteljima Eparhije raško-prizrenske. Njihovo prisustvo u ovoj svetinji, kroz molitvu i činodejstvovanje, bila je i tiha potvrda istrajnosti Crkve na Kosovu i Metohiji – u zemlji gde je svaka stopa natopljena krvlju svetih i uspomenom na neprolazne borbe duha.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Porta prizrenskog Sabornog hrama
Besedu o Svetom Georgiju izgovorio je arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka, podsećajući sabrane na svetla čudesa ovog Hristovog pobedonosca.
- Proslavljamo svedoka radosti... Onoga koji nam pokazuje da Hristovom silom pobeđujemo i smrt, i mučenje, i svaku silu ovog palog i u grehu ogrezlog sveta - rekao je iguman Andrej, prenoseći prisutnima ne samo pouku, već i utehu. Reči o koplju nade i ljubavi, kojim Sveti Georgije na ikonama pobeđuje aždaju, odzvanjale su snažno među zidinama hrama, ali i u srcima svih onih koji su Kosovski zavet primili kao lični amanet.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija na Đurđevdan u prizrenskom Sabornom hramu
Nakon liturgije, verni su u tišini i molitvi pošli u litiju oko hrama, dok su učenici Prizrenske bogoslovije svojim anđeoskim pojanjima unosili nežnu svetlost u dan prožet duhovnim slavljenjem. Njihovi mladi glasovi, školovani u senci Svetih Arhangela i pod okriljem neba koje čuva Dušanove zadužbine, nosili su poruku da vera ne samo da opstaje, već i raste – tiho, ali nepokolebljivo, baš poput ljubavi prema ovom svetom prostoru.
Slavski darovi su osveštani, ali ono što je zaista blagosloveno toga dana bila je nevidljiva nit koja povezuje vernike iz svih krajeva sa svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji. Jer Prizren nije samo grad – on je molitva pretvorena u kamen, suza pretočena u fresku, reč pretvorena u zavet.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija na Đurđevdan u prizrenskom Sabornom hramu
Slava Sabornog hrama Svetog Georgija u Prizrenu, u svakom svom delu, bila je podsećanje da je Kosovski zavet i dalje živ – u liturgiji, u besedi, u litiji i u tihom poklonu svakog vernika. Dokle god se u Prizrenu čuje liturgijsko pojanje, dotle će i srpski narod imati duhovni oslonac – temelj na kojem se gradi vera i kroz koji se pobeđuje svaka aždaja savremenog sveta.
Jer Sveti Georgije ne prestaje da vodi – ne samo kopljem, već i molitvom, ne samo na ikonama, već i kroz veru naroda koji, iako razasuti, nikada nisu prestali da ljube Kosovo svojim srcem.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Sve više pravoslavaca iz Srbije i sveta dolazi na Kosovo i Metohiju — ne kao turisti, već kao hodočasnici koji tragaju za svetlošću, utehom i korenima. U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, Maria Vasić, otkriva se kako meštani, zatečeni tom radošću, širom otvaraju vrata svojih domova — i svojih srca.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Najmlađi episkop Kiparske pravoslavne crkve razrešen je dužnosti jer je, po oceni Sinoda, remetio crkveno jedinstvo svojim beskompromisnim stavovima o Vatikanu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Vladika raško-prizrenski je upozorio šefoa Misije OEBS-a u Prištini Džerarda Mekgarka na sve ozbiljnije bezbednosne pretnje, sistemsku diskriminaciju i napade na versko i kulturno nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.
U duhovnom centru srpske crkve na Kosmetu, patrijarh je odao počast Vaskrsenju, dok je mladim studentima i učenicima sa ovog prostora omogućio obrazovni napredak kroz donaciju iz Zadužbine Sime A. Igumanova.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
U iskrenom duhu pravoslavnog jedinstva, patrijarh srpski uputio je srdačne želje poglavaru Ruske Crkve, podsećajući na duboku povezanost dva naroda i nedavnu posetu svetinjama Moskve.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
Posle liturgije Na praznik Prenosa moštiju Svetog Nikolaja, patrijarh srpski je istakao da prava sloboda i istinsko spasenje dolaze kroz prihvatanje Božjih principa, žrtvu i bezuslovnu ljubav čak i prema neprijateljima – poruke koje nas pozivaju da život proživimo u radosti, hrabrosti i istini.
Pre dve godine, neposredno pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u selu nadomak Trebinja obretene su mošti njegove majke Ane Jovanović. Njena svetost potvrđena je na nedavnom Saboru SPC.
Od španijela i papagaja do čak povremenih kamila ili krava - svi pernati, krzneni i ostali stvorovi „ispoštovali su” toga praznik Svetog Franje Asiškog, na koji budu blagosiljani svake godine od kraja 20. veka.
Kada se uzmu u obzir prilično oskudni podaci o ovoj srednjevekovnoj građevini, nekako je i očekivano da postoje legende i predanja koja se vezuju za Araču.
Mladi sovjetski vojnik koji je tokom rata prešao u islam i osnovao porodicu sa šestoro dece, danas u pravoslavnoj Rusiji pronalazi mir i ponovo grli korene koje rat nije mogao da izbriše
