Uz miris tamjana, liturgijsko pojanje bogoslova i svečanu litiju, proslavljena je slava jedne od najsvetijih svetinja Prizrena, podsetivši vernike na snagu zaveta koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda na Kosmetu.
U starom gradu Prizrenu, u svetinji koja, kao stražar večnosti, odoleva vremenu i zaboravu, sabrao se verni narod da proslavi slavu Sabornog hrama – praznik Svetog velikomučenika Georgija. I ove godine, kao i vekovima unazad, kroz prizrenske ulice nije samo prošla litija, već je odzvanjao i duboki eho zaveta – svedočanstvo neugasle vere naroda čija je duša satkana od molitve, tuge i nade.
Svetu liturgiju služio je arhimandrit Sava, iguman manastira Visoki Dečani, zajedno sa igumanima i sveštenoslužiteljima Eparhije raško-prizrenske. Njihovo prisustvo u ovoj svetinji, kroz molitvu i činodejstvovanje, bila je i tiha potvrda istrajnosti Crkve na Kosovu i Metohiji – u zemlji gde je svaka stopa natopljena krvlju svetih i uspomenom na neprolazne borbe duha.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Porta prizrenskog Sabornog hrama
Besedu o Svetom Georgiju izgovorio je arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka, podsećajući sabrane na svetla čudesa ovog Hristovog pobedonosca.
- Proslavljamo svedoka radosti... Onoga koji nam pokazuje da Hristovom silom pobeđujemo i smrt, i mučenje, i svaku silu ovog palog i u grehu ogrezlog sveta - rekao je iguman Andrej, prenoseći prisutnima ne samo pouku, već i utehu. Reči o koplju nade i ljubavi, kojim Sveti Georgije na ikonama pobeđuje aždaju, odzvanjale su snažno među zidinama hrama, ali i u srcima svih onih koji su Kosovski zavet primili kao lični amanet.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija na Đurđevdan u prizrenskom Sabornom hramu
Nakon liturgije, verni su u tišini i molitvi pošli u litiju oko hrama, dok su učenici Prizrenske bogoslovije svojim anđeoskim pojanjima unosili nežnu svetlost u dan prožet duhovnim slavljenjem. Njihovi mladi glasovi, školovani u senci Svetih Arhangela i pod okriljem neba koje čuva Dušanove zadužbine, nosili su poruku da vera ne samo da opstaje, već i raste – tiho, ali nepokolebljivo, baš poput ljubavi prema ovom svetom prostoru.
Slavski darovi su osveštani, ali ono što je zaista blagosloveno toga dana bila je nevidljiva nit koja povezuje vernike iz svih krajeva sa svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji. Jer Prizren nije samo grad – on je molitva pretvorena u kamen, suza pretočena u fresku, reč pretvorena u zavet.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija na Đurđevdan u prizrenskom Sabornom hramu
Slava Sabornog hrama Svetog Georgija u Prizrenu, u svakom svom delu, bila je podsećanje da je Kosovski zavet i dalje živ – u liturgiji, u besedi, u litiji i u tihom poklonu svakog vernika. Dokle god se u Prizrenu čuje liturgijsko pojanje, dotle će i srpski narod imati duhovni oslonac – temelj na kojem se gradi vera i kroz koji se pobeđuje svaka aždaja savremenog sveta.
Jer Sveti Georgije ne prestaje da vodi – ne samo kopljem, već i molitvom, ne samo na ikonama, već i kroz veru naroda koji, iako razasuti, nikada nisu prestali da ljube Kosovo svojim srcem.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Sve više pravoslavaca iz Srbije i sveta dolazi na Kosovo i Metohiju — ne kao turisti, već kao hodočasnici koji tragaju za svetlošću, utehom i korenima. U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, Maria Vasić, otkriva se kako meštani, zatečeni tom radošću, širom otvaraju vrata svojih domova — i svojih srca.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
