Uz miris tamjana, liturgijsko pojanje bogoslova i svečanu litiju, proslavljena je slava jedne od najsvetijih svetinja Prizrena, podsetivši vernike na snagu zaveta koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda na Kosmetu.
U starom gradu Prizrenu, u svetinji koja, kao stražar večnosti, odoleva vremenu i zaboravu, sabrao se verni narod da proslavi slavu Sabornog hrama – praznik Svetog velikomučenika Georgija. I ove godine, kao i vekovima unazad, kroz prizrenske ulice nije samo prošla litija, već je odzvanjao i duboki eho zaveta – svedočanstvo neugasle vere naroda čija je duša satkana od molitve, tuge i nade.
Svetu liturgiju služio je arhimandrit Sava, iguman manastira Visoki Dečani, zajedno sa igumanima i sveštenoslužiteljima Eparhije raško-prizrenske. Njihovo prisustvo u ovoj svetinji, kroz molitvu i činodejstvovanje, bila je i tiha potvrda istrajnosti Crkve na Kosovu i Metohiji – u zemlji gde je svaka stopa natopljena krvlju svetih i uspomenom na neprolazne borbe duha.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Porta prizrenskog Sabornog hrama
Besedu o Svetom Georgiju izgovorio je arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka, podsećajući sabrane na svetla čudesa ovog Hristovog pobedonosca.
- Proslavljamo svedoka radosti... Onoga koji nam pokazuje da Hristovom silom pobeđujemo i smrt, i mučenje, i svaku silu ovog palog i u grehu ogrezlog sveta - rekao je iguman Andrej, prenoseći prisutnima ne samo pouku, već i utehu. Reči o koplju nade i ljubavi, kojim Sveti Georgije na ikonama pobeđuje aždaju, odzvanjale su snažno među zidinama hrama, ali i u srcima svih onih koji su Kosovski zavet primili kao lični amanet.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija na Đurđevdan u prizrenskom Sabornom hramu
Nakon liturgije, verni su u tišini i molitvi pošli u litiju oko hrama, dok su učenici Prizrenske bogoslovije svojim anđeoskim pojanjima unosili nežnu svetlost u dan prožet duhovnim slavljenjem. Njihovi mladi glasovi, školovani u senci Svetih Arhangela i pod okriljem neba koje čuva Dušanove zadužbine, nosili su poruku da vera ne samo da opstaje, već i raste – tiho, ali nepokolebljivo, baš poput ljubavi prema ovom svetom prostoru.
Slavski darovi su osveštani, ali ono što je zaista blagosloveno toga dana bila je nevidljiva nit koja povezuje vernike iz svih krajeva sa svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji. Jer Prizren nije samo grad – on je molitva pretvorena u kamen, suza pretočena u fresku, reč pretvorena u zavet.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija na Đurđevdan u prizrenskom Sabornom hramu
Slava Sabornog hrama Svetog Georgija u Prizrenu, u svakom svom delu, bila je podsećanje da je Kosovski zavet i dalje živ – u liturgiji, u besedi, u litiji i u tihom poklonu svakog vernika. Dokle god se u Prizrenu čuje liturgijsko pojanje, dotle će i srpski narod imati duhovni oslonac – temelj na kojem se gradi vera i kroz koji se pobeđuje svaka aždaja savremenog sveta.
Jer Sveti Georgije ne prestaje da vodi – ne samo kopljem, već i molitvom, ne samo na ikonama, već i kroz veru naroda koji, iako razasuti, nikada nisu prestali da ljube Kosovo svojim srcem.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Sve više pravoslavaca iz Srbije i sveta dolazi na Kosovo i Metohiju — ne kao turisti, već kao hodočasnici koji tragaju za svetlošću, utehom i korenima. U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, Maria Vasić, otkriva se kako meštani, zatečeni tom radošću, širom otvaraju vrata svojih domova — i svojih srca.
Iako je gradska slava Nikšića formalno ukinuta, lokalno rukovodstvo i sveštenstvo poručuju da će 12. maj i ove godine biti obeležen litijom, svečanostima i rezanjem slavskog kolača.
U moru recepata koje domaćice pažljivo biraju za krsnu slavu, slane kuglice od sira, oraha i nara donose osvežavajuću novinu – lako se prave, divno izgledaju i ostavljaju snažan utisak na goste.
"Evo ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. Ne nosite kesu ni torbu ni obuću, i nikoga ne pozdravljajte na putu.. U koju god kuću uđete najpre kažite: „Mir domu ovome!".
Pouka ruskog svetitelja iz njegove knjige "Misli za svaki dan u godini" za četvrtak treće sedmice po Vaskrsu otkriva kako neznanje i površno tumačenje Božje reči mogu ostaviti čoveka u tami, dok pravi tumač otkriva dublje značenje.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U duhovnom centru srpske crkve na Kosmetu, patrijarh je odao počast Vaskrsenju, dok je mladim studentima i učenicima sa ovog prostora omogućio obrazovni napredak kroz donaciju iz Zadužbine Sime A. Igumanova.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Poziv na rušenje saborne crkve u Prištini izazvao je duboku zabrinutost među Srbima i svim onima koji veruju u očuvanje kulturnog nasleđa, dok Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje ovaj ekstremistički čin.
Iako je gradska slava Nikšića formalno ukinuta, lokalno rukovodstvo i sveštenstvo poručuju da će 12. maj i ove godine biti obeležen litijom, svečanostima i rezanjem slavskog kolača.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
Poglavari Srpske i Koptske pravoslavne crkve sastali su se u Parohijskom domu Hrama Svetog Save, gde su razmenili misli o položaju hrišćana u savremenom svetu, snazi Hristovog Vaskrsenja i istorijskim vezama koje spajaju Egipat i Srbiju još od vremena Svetog Save.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Andrea Forca i Đorđe Trajković iz Beograda prošli su kroz pakao bolesti i gubitka nade. Onda je, vođena neobičnim znakom, otišla sa partnerom u manastir Tumane, pomolili su se — i godinu dana kasnije vratili da zablagodare na potomstvu.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Na svakoj punoj sesiji konklave održavaju se po dve glasanja prepodne i dve poslepodne, a nakon drugog glasanja u svakom paru iz dimnjaka se uzdiže dim: crni, ukoliko izbor još nije postignut, ili beli, ako su kardinali postigli saglasnost.
Na Atosu, gde se tišina pretvara u prisustvo, poklonici svedoče o nevidljivoj, ali delatnoj sili molitve, o unutrašnjim preobražajima i živom nasleđu svetog Josifa Isihaste, koje menja srca i duše i danas.
