Uz miris tamjana, liturgijsko pojanje bogoslova i svečanu litiju, proslavljena je slava jedne od najsvetijih svetinja Prizrena, podsetivši vernike na snagu zaveta koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda na Kosmetu.
U starom gradu Prizrenu, u svetinji koja, kao stražar večnosti, odoleva vremenu i zaboravu, sabrao se verni narod da proslavi slavu Sabornog hrama – praznik Svetog velikomučenika Georgija. I ove godine, kao i vekovima unazad, kroz prizrenske ulice nije samo prošla litija, već je odzvanjao i duboki eho zaveta – svedočanstvo neugasle vere naroda čija je duša satkana od molitve, tuge i nade.
Svetu liturgiju služio je arhimandrit Sava, iguman manastira Visoki Dečani, zajedno sa igumanima i sveštenoslužiteljima Eparhije raško-prizrenske. Njihovo prisustvo u ovoj svetinji, kroz molitvu i činodejstvovanje, bila je i tiha potvrda istrajnosti Crkve na Kosovu i Metohiji – u zemlji gde je svaka stopa natopljena krvlju svetih i uspomenom na neprolazne borbe duha.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Porta prizrenskog Sabornog hrama
Besedu o Svetom Georgiju izgovorio je arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka, podsećajući sabrane na svetla čudesa ovog Hristovog pobedonosca.
- Proslavljamo svedoka radosti... Onoga koji nam pokazuje da Hristovom silom pobeđujemo i smrt, i mučenje, i svaku silu ovog palog i u grehu ogrezlog sveta - rekao je iguman Andrej, prenoseći prisutnima ne samo pouku, već i utehu. Reči o koplju nade i ljubavi, kojim Sveti Georgije na ikonama pobeđuje aždaju, odzvanjale su snažno među zidinama hrama, ali i u srcima svih onih koji su Kosovski zavet primili kao lični amanet.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija na Đurđevdan u prizrenskom Sabornom hramu
Nakon liturgije, verni su u tišini i molitvi pošli u litiju oko hrama, dok su učenici Prizrenske bogoslovije svojim anđeoskim pojanjima unosili nežnu svetlost u dan prožet duhovnim slavljenjem. Njihovi mladi glasovi, školovani u senci Svetih Arhangela i pod okriljem neba koje čuva Dušanove zadužbine, nosili su poruku da vera ne samo da opstaje, već i raste – tiho, ali nepokolebljivo, baš poput ljubavi prema ovom svetom prostoru.
Slavski darovi su osveštani, ali ono što je zaista blagosloveno toga dana bila je nevidljiva nit koja povezuje vernike iz svih krajeva sa svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji. Jer Prizren nije samo grad – on je molitva pretvorena u kamen, suza pretočena u fresku, reč pretvorena u zavet.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija na Đurđevdan u prizrenskom Sabornom hramu
Slava Sabornog hrama Svetog Georgija u Prizrenu, u svakom svom delu, bila je podsećanje da je Kosovski zavet i dalje živ – u liturgiji, u besedi, u litiji i u tihom poklonu svakog vernika. Dokle god se u Prizrenu čuje liturgijsko pojanje, dotle će i srpski narod imati duhovni oslonac – temelj na kojem se gradi vera i kroz koji se pobeđuje svaka aždaja savremenog sveta.
Jer Sveti Georgije ne prestaje da vodi – ne samo kopljem, već i molitvom, ne samo na ikonama, već i kroz veru naroda koji, iako razasuti, nikada nisu prestali da ljube Kosovo svojim srcem.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Sve više pravoslavaca iz Srbije i sveta dolazi na Kosovo i Metohiju — ne kao turisti, već kao hodočasnici koji tragaju za svetlošću, utehom i korenima. U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, Maria Vasić, otkriva se kako meštani, zatečeni tom radošću, širom otvaraju vrata svojih domova — i svojih srca.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Porodice koje su se posle rata vratile na svoja ognjišta ostale su bez domova i uspomena – monahinje i meštani rizikovali živote da spasu selo od potpunog uništenja.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Donatorsko veče parohije Svetih Ćirila i Metodija pretvorilo se u svedočanstvo vere, nade i plana koji bi uskoro mogao da dovede do kupovine prvog pravoslavnog hrama u Konektikatu.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
