Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U nedelju kada Crkva proslavlja svečani Ulazak Gospodnji u Jerusalim, bogosluženje u manastiru Visoki Dečani nije bilo samo liturgijsko sabranje, već i duboko svedočenje vere jednog naroda koji ne zaboravlja svoj zavet. Tog svetog dana, reka Srba iz svih krajeva — iz centralne Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, sa severa Kosova i iz najudaljenijih mesta — slila se pod visoke zidine Dečanske lavre, da se pokloni kivotu Svetog kralja Stefana Dečanskog i sabere u molitvi sa braćom i sestrama koji, uprkos svakodnevnim iskušenjima, ostaju na svetoj kosovskoj zemlji.
Svetu liturgiju služio je mitropolit raško-prizrenski Teodosije, a među vernim narodom, koji je ispunio manastirsku portu i crkvu, osećala se tiha, ali snažna radost – radost zbog susreta, zajedničke molitve i osećaj da nismo zaboravljeni, da Kosovo i Metohija nisu sami.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Reka vernika iz svoh krajeva slila se na Cveti u Visoke Dečane
Više od pet stotina duša, ujedinjenih u veri i ljubavi prema svetinjama, uzelo je učešća u ovom prazničnom sabranju. Mnogi su prišli Svetoj čaši i primili Sveto pričešće – među njima i mnoga deca, nevina i čista srca, poput onih koji su klicali Hristu prilikom Njegovog ulaska u Jerusalim. Bili su to trenuci koji su sve prisutne podsetili da Kosovo nije samo zemlja, već duhovni temelj i srce srpskog naroda.
Mitropolit Teodosije, obraćajući se sabranima, blagoslovio je sve prisutne i uputio reči zahvalnosti Gospodu i vernom narodu koji se, iz godine u godinu, u radosti praznika sabira oko svetih moštiju Svetog kralja i mučenika Stefana. Njegove reči bile su ispunjene očinskom toplinom i molitvenim podsticajem:
- Blagodarimo Bogu što nas sabira ovde, u Dečanima, pod okriljem svetitelja koji je svojim životom i mučeništvom učvrstio našu veru i našu postojanost na Kosovu - kazao je vladika Teodosije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgiju je služio vladika Teodosije
Za one koji i danas ostaju da čuvaju ognjišta na Kosovu i Metohiji, ovakvi susreti znače više od svega – oni su svedočanstvo da nisu sami, da iza njih stoji narod, da nevidljiva nit duhovnog bratstva još traje i da Kosovo nije napušteno ni od Boga ni od vernog naroda. Kada im u susret dođu braća i sestre sa svih strana, donose sa sobom ne samo hleb i pomoć, već i nadu, utehu i potvrdu da srpski narod i dalje diše u ritmu Dečana, Gračanice, Zočišta, Deviča...
Jer, Kosovo nije samo pitanje teritorije – ono je zavet. To je sveto polje naše duhovne borbe, mesto gde se ukrštaju istorija i večnost, i gde se u tišini dečanske crkve, među freskama koje pamte vekove, najdublje oseća šta znači biti deo naroda koji strada, ali se ne odriče ni vere, ni nade, ni ljubavi.
U tišini Dečana, gde miris tamjana uznosi molitve ka nebesima, srce svakog Srbina, ma gde da živi, kuca jače. Jer tamo, u senci čempresa i pod krilima Svetog Stefana, svi postajemo jedno — narod Božiji, narod Kosova i Metohije, narod zaveta.
U zaštićenoj zoni nadomak Prizrena izvedeni su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
U znak poštovanja prema žrtvama tragičnih događaja iz 2004. godine, vernici su se okupili u svetinji, i podsećajući na borbu i snagu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
U liturgiji pred vernicimaNa liturgiji, poglavar SPC govorio je o Hristovom smirenom dolasku, opasnostima spoljašnje pobožnosti i zamci prilagođavanja vere sopstvenim merilima.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Na praznik Ulaska Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista u Jerusalim, dok su se iz naroda čuli poklici „Osana Sinu Davidovu“, poglavar Srpske pravoslavne crkve u nadahnutoj besedi poručio je da samo Hristos donosi odgovor na najdublje čežnje i strahove čoveka – i nudi večni život tamo gde sve drugo staje.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
Osvećenje obnovljene svetinje, svečana Liturgija, priznanja zaslužnim dobrotvorima i obnova parohijskog doma obeležili su duhovne svečanosti kojima je proslavljena povezanost vere, naroda i Crkve.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
