Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U nedelju kada Crkva proslavlja svečani Ulazak Gospodnji u Jerusalim, bogosluženje u manastiru Visoki Dečani nije bilo samo liturgijsko sabranje, već i duboko svedočenje vere jednog naroda koji ne zaboravlja svoj zavet. Tog svetog dana, reka Srba iz svih krajeva — iz centralne Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, sa severa Kosova i iz najudaljenijih mesta — slila se pod visoke zidine Dečanske lavre, da se pokloni kivotu Svetog kralja Stefana Dečanskog i sabere u molitvi sa braćom i sestrama koji, uprkos svakodnevnim iskušenjima, ostaju na svetoj kosovskoj zemlji.
Svetu liturgiju služio je mitropolit raško-prizrenski Teodosije, a među vernim narodom, koji je ispunio manastirsku portu i crkvu, osećala se tiha, ali snažna radost – radost zbog susreta, zajedničke molitve i osećaj da nismo zaboravljeni, da Kosovo i Metohija nisu sami.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Reka vernika iz svoh krajeva slila se na Cveti u Visoke Dečane
Više od pet stotina duša, ujedinjenih u veri i ljubavi prema svetinjama, uzelo je učešća u ovom prazničnom sabranju. Mnogi su prišli Svetoj čaši i primili Sveto pričešće – među njima i mnoga deca, nevina i čista srca, poput onih koji su klicali Hristu prilikom Njegovog ulaska u Jerusalim. Bili su to trenuci koji su sve prisutne podsetili da Kosovo nije samo zemlja, već duhovni temelj i srce srpskog naroda.
Mitropolit Teodosije, obraćajući se sabranima, blagoslovio je sve prisutne i uputio reči zahvalnosti Gospodu i vernom narodu koji se, iz godine u godinu, u radosti praznika sabira oko svetih moštiju Svetog kralja i mučenika Stefana. Njegove reči bile su ispunjene očinskom toplinom i molitvenim podsticajem:
- Blagodarimo Bogu što nas sabira ovde, u Dečanima, pod okriljem svetitelja koji je svojim životom i mučeništvom učvrstio našu veru i našu postojanost na Kosovu - kazao je vladika Teodosije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgiju je služio vladika Teodosije
Za one koji i danas ostaju da čuvaju ognjišta na Kosovu i Metohiji, ovakvi susreti znače više od svega – oni su svedočanstvo da nisu sami, da iza njih stoji narod, da nevidljiva nit duhovnog bratstva još traje i da Kosovo nije napušteno ni od Boga ni od vernog naroda. Kada im u susret dođu braća i sestre sa svih strana, donose sa sobom ne samo hleb i pomoć, već i nadu, utehu i potvrdu da srpski narod i dalje diše u ritmu Dečana, Gračanice, Zočišta, Deviča...
Jer, Kosovo nije samo pitanje teritorije – ono je zavet. To je sveto polje naše duhovne borbe, mesto gde se ukrštaju istorija i večnost, i gde se u tišini dečanske crkve, među freskama koje pamte vekove, najdublje oseća šta znači biti deo naroda koji strada, ali se ne odriče ni vere, ni nade, ni ljubavi.
U tišini Dečana, gde miris tamjana uznosi molitve ka nebesima, srce svakog Srbina, ma gde da živi, kuca jače. Jer tamo, u senci čempresa i pod krilima Svetog Stefana, svi postajemo jedno — narod Božiji, narod Kosova i Metohije, narod zaveta.
U zaštićenoj zoni nadomak Prizrena izvedeni su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
U znak poštovanja prema žrtvama tragičnih događaja iz 2004. godine, vernici su se okupili u svetinji, i podsećajući na borbu i snagu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
