Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U nedelju kada Crkva proslavlja svečani Ulazak Gospodnji u Jerusalim, bogosluženje u manastiru Visoki Dečani nije bilo samo liturgijsko sabranje, već i duboko svedočenje vere jednog naroda koji ne zaboravlja svoj zavet. Tog svetog dana, reka Srba iz svih krajeva — iz centralne Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, sa severa Kosova i iz najudaljenijih mesta — slila se pod visoke zidine Dečanske lavre, da se pokloni kivotu Svetog kralja Stefana Dečanskog i sabere u molitvi sa braćom i sestrama koji, uprkos svakodnevnim iskušenjima, ostaju na svetoj kosovskoj zemlji.
Svetu liturgiju služio je mitropolit raško-prizrenski Teodosije, a među vernim narodom, koji je ispunio manastirsku portu i crkvu, osećala se tiha, ali snažna radost – radost zbog susreta, zajedničke molitve i osećaj da nismo zaboravljeni, da Kosovo i Metohija nisu sami.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Reka vernika iz svoh krajeva slila se na Cveti u Visoke Dečane
Više od pet stotina duša, ujedinjenih u veri i ljubavi prema svetinjama, uzelo je učešća u ovom prazničnom sabranju. Mnogi su prišli Svetoj čaši i primili Sveto pričešće – među njima i mnoga deca, nevina i čista srca, poput onih koji su klicali Hristu prilikom Njegovog ulaska u Jerusalim. Bili su to trenuci koji su sve prisutne podsetili da Kosovo nije samo zemlja, već duhovni temelj i srce srpskog naroda.
Mitropolit Teodosije, obraćajući se sabranima, blagoslovio je sve prisutne i uputio reči zahvalnosti Gospodu i vernom narodu koji se, iz godine u godinu, u radosti praznika sabira oko svetih moštiju Svetog kralja i mučenika Stefana. Njegove reči bile su ispunjene očinskom toplinom i molitvenim podsticajem:
- Blagodarimo Bogu što nas sabira ovde, u Dečanima, pod okriljem svetitelja koji je svojim životom i mučeništvom učvrstio našu veru i našu postojanost na Kosovu - kazao je vladika Teodosije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgiju je služio vladika Teodosije
Za one koji i danas ostaju da čuvaju ognjišta na Kosovu i Metohiji, ovakvi susreti znače više od svega – oni su svedočanstvo da nisu sami, da iza njih stoji narod, da nevidljiva nit duhovnog bratstva još traje i da Kosovo nije napušteno ni od Boga ni od vernog naroda. Kada im u susret dođu braća i sestre sa svih strana, donose sa sobom ne samo hleb i pomoć, već i nadu, utehu i potvrdu da srpski narod i dalje diše u ritmu Dečana, Gračanice, Zočišta, Deviča...
Jer, Kosovo nije samo pitanje teritorije – ono je zavet. To je sveto polje naše duhovne borbe, mesto gde se ukrštaju istorija i večnost, i gde se u tišini dečanske crkve, među freskama koje pamte vekove, najdublje oseća šta znači biti deo naroda koji strada, ali se ne odriče ni vere, ni nade, ni ljubavi.
U tišini Dečana, gde miris tamjana uznosi molitve ka nebesima, srce svakog Srbina, ma gde da živi, kuca jače. Jer tamo, u senci čempresa i pod krilima Svetog Stefana, svi postajemo jedno — narod Božiji, narod Kosova i Metohije, narod zaveta.
U zaštićenoj zoni nadomak Prizrena izvedeni su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
U znak poštovanja prema žrtvama tragičnih događaja iz 2004. godine, vernici su se okupili u svetinji, i podsećajući na borbu i snagu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
Od ovsenih, ječmenih i ražanih pahuljica do sočnog porodičnog ručka ili večere – jednostavan recept od nekoliko sastojaka pokazuje kako se od skromne namirnice pravi zasitan i mirisan obrok koji prija svima za stolom.
Dok sukobi potresaju Bliski istok i unose nemir daleko izvan granica regiona, mnogi se vraćaju odlomku iz Jevanđelja u kojem Isus govori o ratovima, progonima, padu Jerusalima i znakovima na nebu.
U besedi za utorak drugesedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva uzaludnost nasrtaja na Božji naum i kako se sila nasilnika kroz vekove lomila pred istinom koja neprestano raste.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Hiljade vernika sa ikonama u rukama prošlo je ulicama grada, a iz Sabornog hrama odjeknule su reči koje podsećaju da se vera ne brani samo istorijom, već pogledom na čoveka kao živu sliku Božju.
Nakon akcije u Suvom Grlu, Crkva upozorava da se malobrojne zajednice dovode na ivicu izdržljivost i apeluje da se spreči produbljivanje straha među porodicama koje su odlučile da ostanu na svojim ognjištima.
Na Starom aerodromu svečano obavljen čin koji je okupio stotine vernika i dece – buduća svetinja dobila vidljive znakove vere, a mitropolit poručio da zajedništvo Crkve i škole vodi narod putem Hrista i svetosavskog predanja.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Dok rakete padaju širom Persijskog zaliva i region drhti pred eskalacijom sukoba, patrijarh moskovski i cele Rusije ističe važnost snage, vere i istrajnosti u trenucima neizmernog gubitka.
Hiljade vernika sa ikonama u rukama prošlo je ulicama grada, a iz Sabornog hrama odjeknule su reči koje podsećaju da se vera ne brani samo istorijom, već pogledom na čoveka kao živu sliku Božju.
