Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U nedelju kada Crkva proslavlja svečani Ulazak Gospodnji u Jerusalim, bogosluženje u manastiru Visoki Dečani nije bilo samo liturgijsko sabranje, već i duboko svedočenje vere jednog naroda koji ne zaboravlja svoj zavet. Tog svetog dana, reka Srba iz svih krajeva — iz centralne Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, sa severa Kosova i iz najudaljenijih mesta — slila se pod visoke zidine Dečanske lavre, da se pokloni kivotu Svetog kralja Stefana Dečanskog i sabere u molitvi sa braćom i sestrama koji, uprkos svakodnevnim iskušenjima, ostaju na svetoj kosovskoj zemlji.
Svetu liturgiju služio je mitropolit raško-prizrenski Teodosije, a među vernim narodom, koji je ispunio manastirsku portu i crkvu, osećala se tiha, ali snažna radost – radost zbog susreta, zajedničke molitve i osećaj da nismo zaboravljeni, da Kosovo i Metohija nisu sami.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Reka vernika iz svoh krajeva slila se na Cveti u Visoke Dečane
Više od pet stotina duša, ujedinjenih u veri i ljubavi prema svetinjama, uzelo je učešća u ovom prazničnom sabranju. Mnogi su prišli Svetoj čaši i primili Sveto pričešće – među njima i mnoga deca, nevina i čista srca, poput onih koji su klicali Hristu prilikom Njegovog ulaska u Jerusalim. Bili su to trenuci koji su sve prisutne podsetili da Kosovo nije samo zemlja, već duhovni temelj i srce srpskog naroda.
Mitropolit Teodosije, obraćajući se sabranima, blagoslovio je sve prisutne i uputio reči zahvalnosti Gospodu i vernom narodu koji se, iz godine u godinu, u radosti praznika sabira oko svetih moštiju Svetog kralja i mučenika Stefana. Njegove reči bile su ispunjene očinskom toplinom i molitvenim podsticajem:
- Blagodarimo Bogu što nas sabira ovde, u Dečanima, pod okriljem svetitelja koji je svojim životom i mučeništvom učvrstio našu veru i našu postojanost na Kosovu - kazao je vladika Teodosije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgiju je služio vladika Teodosije
Za one koji i danas ostaju da čuvaju ognjišta na Kosovu i Metohiji, ovakvi susreti znače više od svega – oni su svedočanstvo da nisu sami, da iza njih stoji narod, da nevidljiva nit duhovnog bratstva još traje i da Kosovo nije napušteno ni od Boga ni od vernog naroda. Kada im u susret dođu braća i sestre sa svih strana, donose sa sobom ne samo hleb i pomoć, već i nadu, utehu i potvrdu da srpski narod i dalje diše u ritmu Dečana, Gračanice, Zočišta, Deviča...
Jer, Kosovo nije samo pitanje teritorije – ono je zavet. To je sveto polje naše duhovne borbe, mesto gde se ukrštaju istorija i večnost, i gde se u tišini dečanske crkve, među freskama koje pamte vekove, najdublje oseća šta znači biti deo naroda koji strada, ali se ne odriče ni vere, ni nade, ni ljubavi.
U tišini Dečana, gde miris tamjana uznosi molitve ka nebesima, srce svakog Srbina, ma gde da živi, kuca jače. Jer tamo, u senci čempresa i pod krilima Svetog Stefana, svi postajemo jedno — narod Božiji, narod Kosova i Metohije, narod zaveta.
U zaštićenoj zoni nadomak Prizrena izvedeni su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
U znak poštovanja prema žrtvama tragičnih događaja iz 2004. godine, vernici su se okupili u svetinji, i podsećajući na borbu i snagu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
