Više od pet stotina Srba sabralo se u Visokim Dečanima na prazničnoj liturgiji koju je služio mitropolit Teodosije. Dolazak vernog naroda doneo je duhovnu snagu i ohrabrenje onima koji istrajavaju na svojim ognjištima na Kosovu i Metohiji.
U nedelju kada Crkva proslavlja svečani Ulazak Gospodnji u Jerusalim, bogosluženje u manastiru Visoki Dečani nije bilo samo liturgijsko sabranje, već i duboko svedočenje vere jednog naroda koji ne zaboravlja svoj zavet. Tog svetog dana, reka Srba iz svih krajeva — iz centralne Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, sa severa Kosova i iz najudaljenijih mesta — slila se pod visoke zidine Dečanske lavre, da se pokloni kivotu Svetog kralja Stefana Dečanskog i sabere u molitvi sa braćom i sestrama koji, uprkos svakodnevnim iskušenjima, ostaju na svetoj kosovskoj zemlji.
Svetu liturgiju služio je mitropolit raško-prizrenski Teodosije, a među vernim narodom, koji je ispunio manastirsku portu i crkvu, osećala se tiha, ali snažna radost – radost zbog susreta, zajedničke molitve i osećaj da nismo zaboravljeni, da Kosovo i Metohija nisu sami.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Reka vernika iz svoh krajeva slila se na Cveti u Visoke Dečane
Više od pet stotina duša, ujedinjenih u veri i ljubavi prema svetinjama, uzelo je učešća u ovom prazničnom sabranju. Mnogi su prišli Svetoj čaši i primili Sveto pričešće – među njima i mnoga deca, nevina i čista srca, poput onih koji su klicali Hristu prilikom Njegovog ulaska u Jerusalim. Bili su to trenuci koji su sve prisutne podsetili da Kosovo nije samo zemlja, već duhovni temelj i srce srpskog naroda.
Mitropolit Teodosije, obraćajući se sabranima, blagoslovio je sve prisutne i uputio reči zahvalnosti Gospodu i vernom narodu koji se, iz godine u godinu, u radosti praznika sabira oko svetih moštiju Svetog kralja i mučenika Stefana. Njegove reči bile su ispunjene očinskom toplinom i molitvenim podsticajem:
- Blagodarimo Bogu što nas sabira ovde, u Dečanima, pod okriljem svetitelja koji je svojim životom i mučeništvom učvrstio našu veru i našu postojanost na Kosovu - kazao je vladika Teodosije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgiju je služio vladika Teodosije
Za one koji i danas ostaju da čuvaju ognjišta na Kosovu i Metohiji, ovakvi susreti znače više od svega – oni su svedočanstvo da nisu sami, da iza njih stoji narod, da nevidljiva nit duhovnog bratstva još traje i da Kosovo nije napušteno ni od Boga ni od vernog naroda. Kada im u susret dođu braća i sestre sa svih strana, donose sa sobom ne samo hleb i pomoć, već i nadu, utehu i potvrdu da srpski narod i dalje diše u ritmu Dečana, Gračanice, Zočišta, Deviča...
Jer, Kosovo nije samo pitanje teritorije – ono je zavet. To je sveto polje naše duhovne borbe, mesto gde se ukrštaju istorija i večnost, i gde se u tišini dečanske crkve, među freskama koje pamte vekove, najdublje oseća šta znači biti deo naroda koji strada, ali se ne odriče ni vere, ni nade, ni ljubavi.
U tišini Dečana, gde miris tamjana uznosi molitve ka nebesima, srce svakog Srbina, ma gde da živi, kuca jače. Jer tamo, u senci čempresa i pod krilima Svetog Stefana, svi postajemo jedno — narod Božiji, narod Kosova i Metohije, narod zaveta.
U zaštićenoj zoni nadomak Prizrena izvedeni su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
U znak poštovanja prema žrtvama tragičnih događaja iz 2004. godine, vernici su se okupili u svetinji, i podsećajući na borbu i snagu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
Na Lazarevu subotu, u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, vladika Teodosije služio je svetu liturgiju, a mnogobrojni vernici, pristigli iz raznih krajeva Kosmeta, još jednom su posvedočili kome pripada ova svetinja i koliko traje srpski koren pod njenim svodovima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
