Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
Na praznik Svih antiohijskih svetih, 22. juna 2025. godine, u Damasku se dogodila nezapamćena tragedija – tokom večernje službe u pravoslavnoj crkvi Svetog proroka Ilije odjeknula je snažna eksplozija koja je odnela živote brojnih vernika i ranila desetine drugih. Dok su se crkvena zvona oglašavala u čast svetitelja Antiohijske crkve, podmukla ruka zla unela je smrt u sveti hram. Patrijaršija Antiohijska i sveg Istoka, duboko potresena ovim strašnim zločinom, uputila je javnosti saopštenje ispunjeno tugom, molitvom, ali i nepokolebljivom verom.
Eksplozija u crkvi Svetog proroka Ilije – dan tuge za pravoslavne vernike
– Večeras, 22. juna 2025. godine, na praznik Svih antiohijskih svetih, udarila je podmukla ruka zla... – tim rečima počinje dramatično saopštenje Antiohijske patrijaršije, koje je objavljeno odmah nakon tragičnog događaja u crkvi Svetog proroka Ilije u Damasku. U trenutku kada su se pravoslavni vernici okupljali na večernju službu kako bi slavili svetitelje iz svoje duhovne loze, eksplozija je prekinula molitvu i zavila crkvu u crninu – navodi se u saopštenju Patrijaršije i dodaje:
Tanjug/AP/Omar Sanadiki
Eksplozija u crkvi Svetog Ilije u Damasku odnela je više od 30 života
– Ova tragedija odnela je živote naših voljenih koji su mučenički stradali tokom večernje službe... – stoji dalje u saopštenju, u kojem Patrijaršija ne štedi reči da opiše razmere zločina. Prema prvim informacijama, do eksplozije je došlo na samom ulazu u hram, što je izazvalo pogibiju brojnih mučenika i povrede kod mnogih koji su se nalazili u crkvi ili njenoj neposrednoj blizini.
Patrijaršija poziva na odgovornost i zaštitu hrišćana
Crkveni glas iz Damaska ne donosi samo tugu, već i odlučnost.
– Dok trenutno brojimo postradale i ranjene i sakupljamo posmrtne ostatke i tela naših mučenika, čiji tačan broj još nismo uspeli da utvrdimo… – piše u saopštenju koje svedoči o haosu, bolu i neizvesnosti koja i dalje traje, dok se vernici, sveštenstvo i hitne službe bore da identifikuju žrtve i pruže pomoć povređenima.
Tanjug/AP/Ivan Sekretarev
Patrijarh antiohijski Jovan
U duhu hrišćanske odgovornosti, Patrijaršija jasno upućuje apel vlastima:
– Pozivamo nadležne vlasti da preuzmu punu odgovornost za ono što se dogodilo i da obezbede zaštitu svih građana. – Ovaj poziv jasno ukazuje na višegodišnje ugrožavanje pravoslavne zajednice na Bliskom istoku, a posebno u Siriji, gde su crkve često meta napada.
Patrijarh Jovan lično vodi komunikaciju i pruža podršku
Patrijarh Antiohijski Jovan lično nadgleda situaciju od samog početka.
– Vodi lokalne i regionalne komunikacije kako bi celom svetu preneo sumornu stvarnost koja se odvija u Damasku. – U njegovim rečima čuje se ne samo pastirska briga, već i apel međunarodnoj zajednici da ne zatvara oči pred patnjom nevinih.
Tanjug/AP/Omar Sanadiki
Potresne slike iz crkve Svetog Ilije u Damasku, obišle su svet
Uprkos tragediji, u saopštenju odzvanja duhovna snaga.
– Potvrđujemo našu nepokolebljivu posvećenost našoj veri i, kroz tu čvrstinu, odbacujemo svaki strah i paniku. – Vernici Antiohijske patrijaršije nisu poklekli pred silama tame, već se okreću molitvi i Hristu:
– Da vodi brod našeg spasenja kroz oluje ovog sveta. – Na kraju, reči molitve zapečaćuju ovu potresnu poruku:
– Molimo Hrista Boga našeg da vodi brod našeg spasenja… Njemu neka je slava u vekove. Amin.
Crkva u Damasku – svedok stradanja, ali i vere
Dok se svet suočava sa vestima o ovom napadu, crkva u Damasku ostaje simbol i žrtve i svedočanstva – mučeničke vere koja se ne povlači ni pred smrću. Antiohijska patrijaršija, najstarija hrišćanska crkva na Bliskom istoku, još jednom je pogođena, ali ne i slomljena. Njena molitva se uzdiže iz pepela, a glas njenog patrijarha poziva na pravdu, mir i snagu u Gospodu.
Duhovnici sa Svete gore i profesori teologije sve snažnije opominju: svet više nije isti, a ono što dolazi možda nas zatiče nespremne. Od zaborava svetoga do potpune digitalne kontrole, sedam zabrinjavajućih znakova svedoče da vreme milosti ubrzano ističe.
Stravičan teroristički napad usred bogosluženja potresao je pravoslavnu zajednicu u Siriji – svedoci opisuju užas kao „pakao u hramu“, dok se svet pita zašto nije bilo nikakve zaštite.
Nakon američkog udara na iranska nuklearna postrojenja i dramatičnog upozorenja Donalda Trampa, Bliski istok gori, a u manastirima se uznose kanoni, bdenija i molitve za mir među narodima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
"U ovoj zastrašujućoj bujici tuge, molimo se za upokojenje duša nevino postradalih čeda Božjih, dok naše molitvene oči ostaju zagledane u lica porodica postradalih."
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
