U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Ognjena i nežna istovremeno, Božja reč nosi u sebi moć da menja srce i oblikuje dušu. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za subotu mesopusne sedmice podseća da ista ona reč kojom je stvoren i obnovljen svet i danas deluje - čisti, prosvetljuje i usmerava, poput loze koja se orezuje da bi donela plod.
Svaka reč Božja nosi svetlost i sud, nežnost i lek, snagu i milost; ona ne poznaje slabost, a istovremeno prosvetljuje i onoga ko je spreman da je primi. U toj sili koja pročišćava, čovek nalazi ne samo oproštaj i pouku, već i poziv da rodi plod koji nadilazi prolazno.
"Vi ste već očišćeni rečju, koju vam govorih." (Jov. 15, 3)
Rečju je Gospod svet stvorio, rečju svet obnovio, rečju grehe praštao, bolesti lečio, zle duhove izgonio, bure i vetrove utišavao. Rečju Svojom svetom On i sada ljude čisti, da bi očišćeni veći plod doneli.
Kao loze kad se saseku i očiste, Reč je Gospodnja silna, jer od Svesilnoga izlazi. Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše (Ps. 33,6). Reč je Gospodnja svetla kao sunce, no kad treba i vatrena kao sunce, te sažiže sve ono što ide protiv Gospoda.
Reč je Gospodnja slatka kao med, no kad treba i gorka kao lek. Reč je Gospodnja dobrodošla kao prijatelj koji kuca na vrata baš kad je najpotrebniji, no kad treba, reč je Gospodnja kao sudija koji zatiče u grehu i sudi ne dopuštajući izgovora.
Reč je Gospodnja istinita, pravedna, mudra, milostiva: za to je tako svesilna. Niko i ništa joj ne može protivstati ni na nebu ni na zemlji. I reč čovečja je moćna kad je istinita, pravedna, mudra i milostiva.
No kao što jednoga diva bolest može da iznuri i oslabi tako da postane nemoćniji od deteta, tako laž, nepravda, ludost i nemilost onemoćavaju reč čovečju te postaje ništa kao škljocanje lisice protiv meseca.
Ko štedi reči, taj ih kuje od čistoga srebra. A ko ih nemilice rasipa, taj mora da meša zemlju sa srebrom.
Reč je Tvoja, o Gospode, život i istina. Očisti nas rečju Tvojom svesilnom, kao što si očistio apostole. Da mnogi rod rodimo, i carstva se Tvoga udostojimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 32. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava: nije pitanje velikih grehova, već tih malih, svakodnevnih odluka koje oblikuju čitav život i pokazuju kojoj strani pripadaš.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu mesopusne sedmice pokazuje da ljubav i poslušnost prema Bogu određuju naš put više nego lična volja.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U besedi za 13. februar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da formalno držanje zakona bez milosti prazni dušu, dok istinska pravda i čovekoljublje zahtevaju puninu - izvršavanje svega što Bog zapoveda.
PODNASLOV: U besedi za četvrtak mesopusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički postavlja neugodno pitanje: da li nas iskustvo i samouverenost vode napred - ili nam, lišenim nezlobivosti, polako zatvaraju pred Carstvom nebeskim?
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak mesopusne sedmice razotkriva gde zapinje svaka namera da se zlo iz sebe iskopa do korena i zašto promena ne počinje tamo gde mislimo.
U besedi za ponedeljak mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako glas Božjeg Sina ne samo da pokorava prirodu, već umiruje i nemire u ljudskim srcima.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Dirljiva priča o malom Hristiforu, o tišini koja je ušla u porodični dom, o odlasku u šidsku Lazaricu i o molitvi posle koje se dečakov glas vratio.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
