Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
Ispred stepeništa katedrale Svetog Pavla u Londonu, mesta koje vekovima simbolizuje hrišćansku postojanost i kontinuitet, nedavno se nije govorilo jezikom liturgije, već jezikom političkog performansa. Umesto molitve i tišine, pojavila se scena koja je izazvala snažne reakcije: Hristos prikazan u liku „migranta“, Sveta Porodica na narandžastom čamcu, a Jevanđelje pretočeno u poruke namenjene javnom prostoru i dnevnoj politici.
Kako prenosi "Premier Christian News", grupa hrišćanskih aktivista, okupljena oko organizacija "Better Story" i "Christians for a Welcoming Britain", odlučila je da rekonstruiše jevanđelsku scenu bekstva Svete Porodice u Egipat. Vizuelni okvir nije bio slučajan - čamac kakav se danas viđa na migrantskim rutama postao je centralni simbol, dok su transparenti nosili poruke: "Isus je bio izbeglica", "Stranci - dobrodošli", "Bio sam stranac i vi ste Me primili".
Za organizatore, sve je predstavljeno kao autentično svedočanstvo hrišćanske poruke.
- Božićna poruka upućena je svima - izjavio je Tomi Šarp, organizator projekta, naglasivši da demonstracija ima za cilj da pokaže kako Isus Hristos ujedinjuje sve nas, bez obzira na uzrast, pol, nacionalnost ili poreklo. Njegov saradnik, Fergus Barnet, suosnivač Better Story, otišao je i dalje, rekavši da ga „veoma boli“ kada vidi da se hrišćanstvo povezuje sa „ideologijama isključivanja“.
Međutim, upravo na toj tački počinje dublje i složenije pitanje. Jer scena ispred Svetog Pavla nije ostala u okviru teološke poruke, već je jasno ušla u prostor političkog sukoba koji već godinama potresa britansko društvo. Hristos, predstavljen kao argument, postao je deo šireg obračuna levice i desnice oko migracija, identiteta i granica solidarnosti.
Taj sukob ne postoji u praznom prostoru. Prema podacima koje prenosi Reuters, u periodu od januara do septembra 2025. godine u Veliku Britaniju je malim čamcima stiglo više od 28.000 migranata, što je za 46 odsto više nego prethodne godine. Tokom poslednjih godina, broj migranata u zemlji porastao je za nekoliko miliona, pri čemu većina novopridošlih ispoveda islam. Upravo ti podaci čine pozadinu zbog koje svaka javna poruka o migracijama, naročito kada je izgovorena hrišćanskim rečnikom, dobija dodatnu političku težinu.
Za levicu, ovakvi performansi predstavljaju moralni apel i pokušaj da se savest društva probudi jezikom Jevanđelja. Za desnicu, oni su dokaz da se hrišćanski simboli koriste kao sredstvo političkog pritiska i legitimizacije određenih ideoloških stavova. U toj napetosti, granica između vere i aktivizma postaje sve tanja, gotovo neprimetna.
Paradoks je očigledan: dok jedni upozoravaju da se hrišćanstvo ne sme svoditi na ideologiju isključivanja, drugi ukazuju da se ono ovakvim akcijama svodi na ideologiju — samo sa drugačijim predznakom. Kada se Hristos pojavi na transparentu, a katedrala postane pozornica političkog performansa, pitanje više nije samo šta poruka znači, već kome služi.
Scena ispred katedrale Svetog Pavla tako ostaje snažan simbol savremenog Zapada: društva rastrzanog između vere, politike i straha od promena. U tom rascepu, Hristos se više ne doživljava kao tiha mera savesti iznad podela, već kao figura uvučena u rovove dnevnih sukoba. A istorija uporno pokazuje da, kada se svetinja pretvori u oruđe, posledice nikada nisu samo simbolične.
U Kuranu, Isus se obraća Bogu i kaže: „Govorio sam im samo ono što si mi Ti naredio: ‘Obožavajte Alaha, mog Gospodara i vašeg Gospodara.’“ (5:117) Na jednoj popularnoj platformi za klađenje, hiljade ljudi uložile su novac u tvrdnju da će se Isus Hristos zaista vratiti na Zemlju - i to pre kraja 2025. godine. Arheolozi su pronašli mrežu tunela ukrašenih brojnim krstovima i simbolima Hrista, starim više od 1500 godina, što dodatno potkrepljuje tvrdnje da je reč o značajnom hrišćanskom mestu. Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
JUSTIN TALLIS / AFP / Profimedia
Migracije kao pozadina verske polemike
Kada svetinja postane sredstvo poruke
Islam
23:33 | 19.06.2025
MUSLIMANI VERUJU U ISUSA, ALI SA JEDNOM RAZLIKOM: Ovako islam gleda na Hrista i Bogorodicu
Duhovna riznica
10:23 | 21.06.2025
VIŠE OD POLA MILIONA EVRA ULOŽENO: Ljudi se klade da će se Isus vratiti do kraja 2025. godine
Duhovna riznica
15:14 | 24.06.2025
"OVO JE MESTO IZ BIBLIJE, GDE SE DOGODILO ISUSOVO ČUDO": Arheolog tvrdi da je našao drevnu lokaciju i da smo sve vreme bili u zabludi
Katoličanstvo
16:07 | 03.12.2025
BRISEL SABLAZNIO CEO HRIŠĆANSKI SVET: Isusu odsečena glava – pod maskom umetnosti oskrnavljen jedan od najvećih simbola Božića
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Njegove pouke ostale su sačuvane do danas kao podsetnik na značaj duhovne discipline i poslušnosti Crkvi.
Ubrzan tempo života, stalni pritisci, neizvesnost i preopterećenost dovode do toga da mnogi žive sa osećajem unutrašnje napetosti, umora i gubitka unutrašnjeg mira.
Priprema se jednostavno, a spoj džema, cimeta, voća i oraha daje mu ukus zbog kog se rado nalazi na trpezama i van dana posta.
Pravoslavna tradicija uči da najveća opasnost nije u onome što drugi govore ili čine protiv nas, već u tome da dopustimo da tuđa zloba unese nemir u našu dušu.
Zadužbina kralja Stefana Dečanskog sačuvala je gotovo netaknut izgled, jedinstven freskopis i dokumente koji otkrivaju kako je izgledao život u srednjovekovnoj Srbiji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ubrzan tempo života, stalni pritisci, neizvesnost i preopterećenost dovode do toga da mnogi žive sa osećajem unutrašnje napetosti, umora i gubitka unutrašnjeg mira.
Pravoslavna tradicija uči da najveća opasnost nije u onome što drugi govore ili čine protiv nas, već u tome da dopustimo da tuđa zloba unese nemir u našu dušu.
U autorskom tekstu verskog analitičara Bogdana Despotovića, koji prenosimo u celosti, analiziraju se okolnosti incidenta u Atini, reakcija Aleksandrijske crkve i moguće posledice po njen ugled.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjavaju kako čovek, oslanjajući se isključivo na sopstvenu procenu, može lako da previdi ono najvažnije i skrene sa pravog puta.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Probajjte recept monahinje Atanasije Rašić za mladi grašak, pročitajte molitvu Svetom arhanđelu Rafailu i kratku, ali duboku pouku Svetog Kozme Etolskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mironosice Martu i Mariju po starom i Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svete Emilije de Vijal, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
