Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
Ispred stepeništa katedrale Svetog Pavla u Londonu, mesta koje vekovima simbolizuje hrišćansku postojanost i kontinuitet, nedavno se nije govorilo jezikom liturgije, već jezikom političkog performansa. Umesto molitve i tišine, pojavila se scena koja je izazvala snažne reakcije: Hristos prikazan u liku „migranta“, Sveta Porodica na narandžastom čamcu, a Jevanđelje pretočeno u poruke namenjene javnom prostoru i dnevnoj politici.
Kako prenosi "Premier Christian News", grupa hrišćanskih aktivista, okupljena oko organizacija "Better Story" i "Christians for a Welcoming Britain", odlučila je da rekonstruiše jevanđelsku scenu bekstva Svete Porodice u Egipat. Vizuelni okvir nije bio slučajan - čamac kakav se danas viđa na migrantskim rutama postao je centralni simbol, dok su transparenti nosili poruke: "Isus je bio izbeglica", "Stranci - dobrodošli", "Bio sam stranac i vi ste Me primili".
Za organizatore, sve je predstavljeno kao autentično svedočanstvo hrišćanske poruke.
- Božićna poruka upućena je svima - izjavio je Tomi Šarp, organizator projekta, naglasivši da demonstracija ima za cilj da pokaže kako Isus Hristos ujedinjuje sve nas, bez obzira na uzrast, pol, nacionalnost ili poreklo. Njegov saradnik, Fergus Barnet, suosnivač Better Story, otišao je i dalje, rekavši da ga „veoma boli“ kada vidi da se hrišćanstvo povezuje sa „ideologijama isključivanja“.
Međutim, upravo na toj tački počinje dublje i složenije pitanje. Jer scena ispred Svetog Pavla nije ostala u okviru teološke poruke, već je jasno ušla u prostor političkog sukoba koji već godinama potresa britansko društvo. Hristos, predstavljen kao argument, postao je deo šireg obračuna levice i desnice oko migracija, identiteta i granica solidarnosti.
Taj sukob ne postoji u praznom prostoru. Prema podacima koje prenosi Reuters, u periodu od januara do septembra 2025. godine u Veliku Britaniju je malim čamcima stiglo više od 28.000 migranata, što je za 46 odsto više nego prethodne godine. Tokom poslednjih godina, broj migranata u zemlji porastao je za nekoliko miliona, pri čemu većina novopridošlih ispoveda islam. Upravo ti podaci čine pozadinu zbog koje svaka javna poruka o migracijama, naročito kada je izgovorena hrišćanskim rečnikom, dobija dodatnu političku težinu.
Za levicu, ovakvi performansi predstavljaju moralni apel i pokušaj da se savest društva probudi jezikom Jevanđelja. Za desnicu, oni su dokaz da se hrišćanski simboli koriste kao sredstvo političkog pritiska i legitimizacije određenih ideoloških stavova. U toj napetosti, granica između vere i aktivizma postaje sve tanja, gotovo neprimetna.
Paradoks je očigledan: dok jedni upozoravaju da se hrišćanstvo ne sme svoditi na ideologiju isključivanja, drugi ukazuju da se ono ovakvim akcijama svodi na ideologiju — samo sa drugačijim predznakom. Kada se Hristos pojavi na transparentu, a katedrala postane pozornica političkog performansa, pitanje više nije samo šta poruka znači, već kome služi.
Scena ispred katedrale Svetog Pavla tako ostaje snažan simbol savremenog Zapada: društva rastrzanog između vere, politike i straha od promena. U tom rascepu, Hristos se više ne doživljava kao tiha mera savesti iznad podela, već kao figura uvučena u rovove dnevnih sukoba. A istorija uporno pokazuje da, kada se svetinja pretvori u oruđe, posledice nikada nisu samo simbolične.
U Kuranu, Isus se obraća Bogu i kaže: „Govorio sam im samo ono što si mi Ti naredio: ‘Obožavajte Alaha, mog Gospodara i vašeg Gospodara.’“ (5:117) Na jednoj popularnoj platformi za klađenje, hiljade ljudi uložile su novac u tvrdnju da će se Isus Hristos zaista vratiti na Zemlju - i to pre kraja 2025. godine. Arheolozi su pronašli mrežu tunela ukrašenih brojnim krstovima i simbolima Hrista, starim više od 1500 godina, što dodatno potkrepljuje tvrdnje da je reč o značajnom hrišćanskom mestu. Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
JUSTIN TALLIS / AFP / Profimedia
Migracije kao pozadina verske polemike
Kada svetinja postane sredstvo poruke
Islam
23:33 | 19.06.2025
MUSLIMANI VERUJU U ISUSA, ALI SA JEDNOM RAZLIKOM: Ovako islam gleda na Hrista i Bogorodicu
Duhovna riznica
10:23 | 21.06.2025
VIŠE OD POLA MILIONA EVRA ULOŽENO: Ljudi se klade da će se Isus vratiti do kraja 2025. godine
Duhovna riznica
15:14 | 24.06.2025
"OVO JE MESTO IZ BIBLIJE, GDE SE DOGODILO ISUSOVO ČUDO": Arheolog tvrdi da je našao drevnu lokaciju i da smo sve vreme bili u zabludi
Katoličanstvo
16:07 | 03.12.2025
BRISEL SABLAZNIO CEO HRIŠĆANSKI SVET: Isusu odsečena glava – pod maskom umetnosti oskrnavljen jedan od najvećih simbola Božića
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Iguman manastira Podmaine u hramu Svetog Save u Bileći preneo važne pouke o poverenju u Boga i ljubavi prema bližnjima, ističući kako vera pomaže da se prevaziđu životne nevolje i osnaži duh u danima posta.
Tog 17. marta 2004. nasilje je prekinulo mir, spalilo domove i svetinje, a dok mnogi još nisu mogli da se vrate kući, snaga vere i sećanje opstaju kao jedini svetionik kroz tminu.
U selu Banjica kod Čačka čuvaju se mošti Svetog Jovana Stjeničkog, a nedaleko od hrama nalazi se izvor kome vernici pripisuju brojna čuda.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
Grešnost Adamovog postupka nije bila samo u samom činu jedenja ploda, već u gubitku poverenja u Boga.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Iguman manastira Podmaine u hramu Svetog Save u Bileći preneo važne pouke o poverenju u Boga i ljubavi prema bližnjima, ističući kako vera pomaže da se prevaziđu životne nevolje i osnaži duh u danima posta.
Tog 17. marta 2004. nasilje je prekinulo mir, spalilo domove i svetinje, a dok mnogi još nisu mogli da se vrate kući, snaga vere i sećanje opstaju kao jedini svetionik kroz tminu.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
Grešnost Adamovog postupka nije bila samo u samom činu jedenja ploda, već u gubitku poverenja u Boga.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Gerasima Jordanskog po starom i Svetog Aleksija, Čoveka Božjeg po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Patrika, muslimani su u mesecu ramazanu, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ajeti sure El-Enam (6:63–64), izdvojeni za 17. mart, razotkrivaju unutrašnji preokret između iskrene molitve u opasnosti i brzog zaborava nakon spasa, otvarajući složenu sliku ljudske nedoslednosti.
Čak i kada svi oko vas nastavljaju starim navikama, jedan jednostavan, ali dubok, korak u pokajanju može promeniti vaš život i pokazati snagu istinske vere.
