Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Mitropolit Antonije Blum, jedan od najznačajnijih pravoslavnih misionara 20. veka, često je naglašavao da se vera najjasnije vidi u trenucima oskudice.
Kao primer često je, bez trunke samohvale, navodio događaj iz oktobra 1974. godine, iz vremena kada je služio u ruskoj pravoslavnoj misiji u Svetoj zemlji.
U to vreme primao je mesečnu platu od svega 20 dolara.
Nije krio da se zbog toga žalio nadležnima.
- Teško je živeti od ove sume - rekao je tada predsedniku misije.
Odgovor koji je dobio bio je kratak:
- Kad naučiš da štediš, biće ti dovoljno.
Kraj meseca dočekao je sa samo jednim dolarom, namenjenim za hleb i šećer.
Na putu ka Jerusalimu zatekao se pred Damaskim vratima, gde su sedeli prosjaci - prizor koji je, kako je govorio, bio "dušerazdirući", jer su na sav glas molili za pomoć.
Suočen s njihovom bedom, našao se pred teškom odlukom.
- Savest i zdrav razum borili su se u mom srcu - zapisao je kasnije.
Jedan glas ga je upozoravao da ne ostane bez osnovnih namirnica, dok ga je drugi opominjao:
- Gde ti je vera u Svevišnjega?
Posle kratke, ali snažne unutrašnje borbe, odlučio je da poslednji novac podeli siromašnima.
- Dobro delo je vrednije i od krajnje neophodnih namirnica - zaključio je u tom trenutku. Ostao je bez ičega, ali, kako kaže, "mirne savesti i dirnut molitvama siromaha“.
Bez hleba i šećera, krenuo je prema Crkvi Vaskrsenja, grobu Isusa Hrista... Nedugo zatim sreo je poznanika Abdula, arapskog hrišćanina, koji mu je prišao sa rečima zahvalnosti:
- Oče, želim da vam izrazim zahvalnost.
Abdul mu je potom uručio dar – pet kilograma šećera i novac – uz molbu:
- Molite se za moje i ženine roditelje.
- Nisam mogao da verujem svojim očima - zapisao je mitropolit Blum i istakao da je zaplakao od radosti. Shvatio je da Gospod uzvraća ne po ljudskoj logici, već po meri ljubavi.
Na kraju je citirao svetog Jovana Zlatoustog: "Mi bedni grešnici nikada ne možemo učiniti dar Bogu. Možemo se samo truditi, a Bog na naše napore uzvraća zlatnicima, zato što je On ljubav".
Mitropolit Antonije Blum upokojio se 2003. godine, ostavivši za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega. Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti. Pravoslavlje naglašava da roditelj treba da bude blizak detetu, ali ne i potčinjen. Bogohulne misli se javljaju iznenada, protiv čovekove volje, i donose ružne, neprimerene predstave o onome što je verniku najsvetije.
Pravoslavna-srbija.com
Duhovna riznica
14:00 | 19.11.2025
OVO JE JEDINA STVAR ZA KOJU SE VREDI BORITI U ŽIVOTU! Sveti Serafim Rouz kaže da nam to istinski samo duša i ište
Duhovna riznica
14:00 | 03.12.2025
NA OVE LJUDE IMAMO PRAVO DA SE NALJUTIMO: Shiiguman Sava otkriva kad gnev prestaje da bude greh i zbog čega
Duhovna riznica
14:00 | 04.12.2025
ZAŠTO POJEDINA DECA, KAD ODRASTU, POSTAJU OKRUTNA I PREMA RODITELJIMA I PREMA OKOLINI: Starac Porfirije o kobnoj grešci u vaspitanju
Duhovna riznica
14:00 | 13.12.2025
AKO VAM OVAKVE MISLI PADNU NA PAMET, NIKOME I NE SPOMINJITE: Sveti Pajsije o najopasnijoj demonskoj zamci
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveti oci učili su da čovek ne može istinski voleti Gospoda ako ostaje ravnodušan prema nevolji drugoga.
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
U vremenima kada se često meri koliko će se dobiti zauzvrat, pravoslavlje podseća da prava vrednost leži u onome što se daje bez kalkulacije.
Suština odnosa prema grehu nije u osudi, već u mogućnosti spasenja.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
