Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
U vremenu u kojem su brzina života i stalna izloženost tuđim sudbinama postali svakodnevica, čovek sve češće zaboravlja da pogleda u sopstveno srce. Lakše je govoriti o drugima nego suočiti se sa sobom, lakše je uočiti tuđe slabosti nego priznati sopstvene.
Upravo u toj sklonosti ka osuđivanju, mnogi duhovnici vide jednu od najvećih opasnosti po dušu savremenog čoveka.
Pravoslavno učenje neprestano podseća da je put spasenja ličan i tih, ispunjen pokajanjem, smirenjem i unutrašnjim preispitivanjem.
Nije čoveku dato da bude sudija bližnjima, niti da meri tuđu veru i padove, već da bdije nad sopstvenim mislima, rečima i delima.
U svakodnevnim odnosima, gde se lako rađaju osuda, zavist i gnev, vernik je pozvan na drugačiji odgovor - na ćutanje, razumevanje i molitvu.
Mnogi zaboravljaju da svaka izgovorena reč o drugome, naročito ona koja nosi težinu osude, najpre ranjava onoga koji je izgovara. Umesto da donese istinu, ona često produbljuje udaljenost među ljudima i udaljava čoveka od Boga.
Duhovni život, kako uče Sveti oci, počinje onog trenutka kada čovek prestane da ispituje tuđe grehe i počne da oplakuje svoje.
Zato se u pravoslavnoj tradiciji naročito naglašava značaj unutrašnje borbe i stalnog vraćanja sebi. U toj borbi nema mesta za gordost ni za nadmoć nad drugima, već samo za iskreno pokajanje i želju za ispravljenjem.
Čovek koji poznaje svoje slabosti ne nalazi zadovoljstvo u razotkrivanju tuđih.
U tom duhu odzvanjaju i reči Sveti Jovan Zlatousti:
"Niko te nije postavio za sudiju tuđih postupaka niti za islednika tuđih grehova. Dužan si da sudiš sebi samome, a ne drugima. Jer, da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni. A kad nam sudi Gospod, kažnjava nas, da ne budemo osuđeni sa svetom (1. Kor. 11, 31-32). A ti si izokrenuo taj poredak! Previđaš i svoje velike i svoje male grehe, a kod drugih detaljno razmatraš svaki greh".
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše.
Crkva podseća da rat nikada ne donosi istinsku pobedu, već samo stradanje, razaranje i nove podele među ljudima.
Crkva vekovima upozorava da čovek, kada počne da sudi drugima, lako zaboravlja sopstvene slabosti i sopstvenu borbu sa grehom.
Pravoslavno predanje uči da se odnos sa Bogom ne stvara naglo niti samo spoljašnjim pravilima, već promenom srca i načina života.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otac Gojko, nekadašnji rektor Cetinjske bogoslovije, podelio je lično iskustvo koje ga je, kako sam kaže, postidelo i duboko poučilo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog.
Suština odnosa prema grehu nije u osudi, već u mogućnosti spasenja.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
