Video Printscreen You tube/ShutterstockOtac Vasilije
Hrišćansko učenje jasno naglašava da je osuda greh, jer jedini pravi sudija svih ljudskih dela je Bog.
U savremenom društvu, uprkos tome što se tolerancija promoviše kao ključna vrednost, ljudi se često suočavaju sa osudama, kako od svojih bližnjih, tako i od šire zajednice. Pored toga, mnogi smatraju da imaju pravo da sude drugima zbog njihovih postupaka.
Hrišćanstvo jasno naglašava da je osuda greh, jer jedini pravi sudija svih ljudskih dela je Bog. Prema Svetom Pismu, Isus Hristos uči da osuda nije u Božijoj volji i da nije ispravno suditi druge.
U Evanđelju po Mateju (7:1-5), Isus Hristos upozorava: "Ne sudite da vam se ne bi sudilo", podsećajući da će merilo prema kojem sudimo drugima biti isto ono koje će se primeniti na nas.
Video Printscreen You tube
Otac Vasilije
Apostol Pavle, u Poslanici Rimljanima (2:1), takođe ukazuje na to da osuda drugih zapravo odražava unutrašnju nepravednost onoga koji sudi ("Zato nemaš izgovora, ti koji sudiš, jer u čemu sudiš drugoga, osuđuješ sebe").
.Hrišćanstvo uči važnosti milosrđa, oproštaja i ljubavi prema bližnjem, a ne traženja grešaka kod drugih.
Otac Vasilije Kostić dodatno objašnjava opasnosti osude i klevete, govoreći da kada upremo prst u drugog, tri prsta se okrenu prema nama samima. On ističe da često ono što nam smeta kod drugih, zapravo odražava ono što nosimo u sebi.
- Kada prstom pokazuješ na nekoga i kažeš: "On je ovakav, on je onakav, bludnik, grešnik, lopov, nikakav, ogovara", kad pokazuješ prstom na njega, ona preostala tri, pokazuje na tebe, i to puta tri. Nama u drugima smeta ono što imamo u sebi - objasnio je nekad jasnije otac Vasilije.
U snimku koji je na društvenim mrežama i koji je sablaznuo mnoge, episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički i administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Kirilo, pozvao je sabrane da se pomole za državu Hrvatsku, ne pominjući u tom delu, nigde Srbiju.
Događaj je upotpunjen kulturno-umetničkim programom u kojem su nastupili članovi folklorne sekcije Narodne biblioteke Merošina, kao i izvođač Anđela Stanković sa izvornim narodnim pesmama.
Svetac takođe upućuje na ozbiljan problem – postojanje prvorodnog greha. Iako detinjstvo u svom početku može delovati kao čist period života, sveti Teofan nas podseća da greh, iako skriven u početku, postepeno izlazi na površinu i menja našu prirodu. Ovaj proces nije pitanje slučajnosti, već, kako svetac objašnjava, deo naše slobode i odgovornosti. Greh nije nešto što nas neizbežno mora odvesti u propast, već nešto sa čim se moramo boriti.
Mati Minodora (Ružić) poziva verni narod da zajedničkim snagama izgrade prvu svetinju u opštini Foča, koja će postati simbol duhovne snage i zajedništva.
Iz Crkve poručiju da organizovanje crkvenih proslava uvek ima za cilj da se saborno, u bratskoj ljubavi, sabiramo u slavu Božiju, na radost i spasenje pravoslavnih hrišćana.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Sveti Teofan ukazuje na to da mnogi ljudi ne shvataju ozbiljnost sablazni, kao ni greh osuđivanja. Sablaznitelj može biti slep za posledice svojih postupaka, šireći nesreću i zlo, dok osuđivač već nosi teret svoje grešnosti. Zbog toga ljudi često žive neoprezno, ne razmišljajući o tome da svojim ponašanjem mogu postati uzrok greha drugih, dok u isto vreme nisu svesni vlastite krivice. Njegova poruka je, dakle, poziv na opreznost i odgovornost u životu. Poziva ljude da razmišljaju o svojim postupcima i rečima, da ne budu izvor sablazni i greha za druge, i da budu svesni ozbiljnosti greha osuđivanja.
Sveti Teofan, kroz ovaj događaj, ukazuje na to da se vrlo često ono što spolja izgleda kao revnost prema zakonu, u stvari skriva duh osuđivanja i ogovaranja. Takav duh je prisutan u ljudima koji, umesto da traže opravdanje za postupke drugih, uvek nastoje da ih vide u negativnom svetlu. Ovaj duh osuđivanja, kako napominje Sveti Teofan, potiče iz nesavršenosti samog srca, jer ljudi skloni osudi često to čine kako bi opravdali svoje vlastite slabosti i greške. On nas upozorava da smo skloni da prebrzo donosimo zaključke o postupcima drugih, bez da uzmemo u obzir širu sliku ili unutrašnje motive tih postupaka.
Jake reči upotrebljava kralj Solomon, ne kaže da to nije ugodno Bogu, da Gospod na to ne gleda blagonaklono, da je protivno volji njegovoj, nego upotrebljava veoma izraz "odvratno", priča otac Miroslav o ogovaranju.
Sveti Teofan savetuje ljude da se čvrsto drže Crkve i njenih običaja jer oni pomažu u razvijanju blagodati u nama. Međutim, važno je imati na umu da su ti običaji samo sredstva za postizanje duhovnog rasta, a ne krajnji cilj. Cilj je da se, uz Božiju pomoć, postane sposoban za dobra dela.
Vladika Nikolaj kroz priču o svešteniku i crkvenjaku Isi prikazuje opasnost od predrasuda i negativnog mišljenja o drugima, upozoravajući na to kako negativnost može obmanuti i iskriviti stvarnu sliku društva.
Izložba u RTS klubu otkriva bogatstvo običaja i umeće izrade obrednih hlebova, dok festival „Česnica“ povezuje narode kroz zajedničku ljubav prema ovoj svetkovini.
Protosinđel Jovan Milenković, duhovnik manastira Lešje, otkriva kako sveta voda donosi čudesa i zašto ispovest može biti najmoćniji lek protiv depresije i anksioznosti.
Plivanju je prethodila sveta liturgija u Hramu Svetog Đorđa na Banovom brdu, koja je krenula u 8.30 časova, dok je litija iz hrama ka Adi krenula u 11.00 časova.
Otkriće drevne hrišćanske svetinje u Izraelu pruža ne samo uvid u istoriju vere, već i u jedinstveno umetničko nasleđe koje datira iz vremena rimskog i vizantijskog perioda, sa značajnim simbolima i blagoslovima sa svetih stranica Biblije.
Mnogi se plaše da nose stvari pokojnika, verujući da one nose lošu energiju. Sveštenik Andrej Efanov razjašnjava ovu dilemu i otkriva šta Crkva zaista kaže o tome.
