Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetom mučeniku Polievktu, hrišćanskom svetitelju iz 3. veka
Crkveni spisi kažu da je jermenska zemlja i posebno grad Melitina nakvašena krvlju mnogih hrišćana koji su vekovima na tom području stradali zbog svoje vere. Ipak, prva krv koja je za Isusa Hrista bila prolivena tu bila je, prema predanju, krv Svetog Polievkta prosuta oko 259. godine u vreme carovanja Valerijanova.
U tom gradu živela su dva prijatelja: Nearh i Polievkt. Nearh je bio kršten, Polievkt nekršten.
Kada je izašla careva zapovest o gonjenju hrišćana, Nearh se pripremao za smrt, ali je bio veoma tužan što nije uspeo da svog druga Polievkta prevede u veru Isusovu.
Kada je Polievkt saznao zašto mu prijatelj tuguje, obećao je da će preći u hrišćanstvo.
Ovo je Polievktu promenilo život! U snu mu se javio Bog koji je "skinuo s njega staro odelo i obukao ga u novo, presjajno, i postavio ga u sedlo krilatome konju“.
Zatim je Polievkt otiša u grad, iscepao je carevu zapovest o mučenju hrišćana i polupao mnoge idolske kipove. Bio je zbog ova strašno mučen i osuđen na smrt.
Kad je izveden na gubilište, ugleda je Nearha u gomili sveta i radosno mu vikno:
- Spasavaj se, dragi moj druže! Seti se zaveta ljubavi među nama utvrđenoga!
I Nearh je kasnije postradao kao mučenik i postao svetac. Praznuje se 22. aprila, samo nekoliko meseci nakon praznika posvećenog njegovom nerazdvojnom drugu Svetom mučeniku Polievktu.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Među njegovim mučiteljima bio je i njegov srodnik Savle, koji je kasnije primio hrimio hrišćanstvo i život proveo propovedajući kao apostol Pavle.
Sveti Teofan naglašava da supružnici treba da ispune zapovest ljubavi i međusobnog podnošenja: "Nosite bremena jedan drugoga“. Trpljenje, kako on objašnjava, ne smanjuje ljubav, već je učvršćuje, dok izbegavanje toga samo povećava nesuglasice i čini da sitnice postanu nepremostive prepreke. U njegovim rečima, um nam je dat da bismo život usmeravali ka dobroti, da bismo prevazišli nesuglasice kroz blagorazumnost. Kada ta blagorazumnost izostane, to je znak da je cilj života postao isključivo težnja za uživanjem, a ne za zajedničkim dobrima, što često vodi razvodu i raspadu porodice.
Razdelili su sve svoje imanje sirotinji, a oni su se zamonašili.
