Među njegovim mučiteljima bio je i njegov srodnik Savle, koji je kasnije primio hrimio hrišćanstvo i život proveo propovedajući kao apostol Pavle.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana.
On je bio prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom.
Sveti Stefan (nazvan Prvomučenik) je bio arhiđakon prvobitne Jerusalimske crkve i srodnik apostola Pavla.
Bio je prvi od sedam đakona, koje su apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnih u Jerusalimu. Zato se i prozva arhiđakonom.
U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
"Silom vere svoje Stefan činjaše čudesa velika među ljudima. Zlobni Jevreji prepirahu se s njim, no bivahu uvek pobeđivani njegovom mudrošću i silom Duha, koji kroz njega dejstvovaše. Tada posramljeni Jevreji, naviknuti na potvore i klevete, uzbuniše i narod i starešine narodne protiv nevinog Stefana, klevetajući ga kao da je hulio na Boga i na Mojseja", piše u žitijama.
Brzo su za to našli i lažne svedoke. Kao i Hrista, i Stefana su lažno optužili i izveli na sud.
Tu je glasno i jasno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem.
"I otvori Stefan usta svoja i izređa mnoga dobročinstva i čudesa Božja, koja Bog učini u prošlosti narodu izrailjskom kao i mnoge zločine i protivljenje Bogu od strane toga naroda. Naročito ih izobliči za ubistvo Hrista Gospoda nazvavši ih "izdajnicima i krvnicima“ (Dap 7, 12).
Ovo je još više naljutilo sudije, a Stefan je tada pogledao u nebo i svima objavio šta vidi:
- Evo, vidim nebesa otvorena i Sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga.
Posle toga su odveli van grada i kamenovali.
Među njegovim mučiteljima bio je i njegov srodnik Savle, koji je kasnije primio hrimio hrišćanstvo i život proveo propovedajući kao apostol Pavle.
"U to vreme stajaše u daljini na nekom kamenu Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i gledaše mučeništvo ovoga prvog mučenika za istinu Sina njenog i Boga, moleći se Bogu za Stefana. To se desilo na godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole".
Telo svetog Stefana tajno je uzeo i sahranio na svome imanju Gamalil, jevrejski knez i potajni hrišćanin.
Dušicu Petronijević, koja je dala saglasnost da se organi njenog sina doniraju, dugo je mučilo da li ga je na onaj svet ispratila kako treba.
Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak.
Sveti Teofan upozorava da "sve teče ka svome kraju" i ističe da živimo u svetu u kojem ništa nije stalno. Čovek, u svom trudu za sticanje materijalnih dobara i postizanje spoljašnje sigurnosti, često postaje zaslepljen i zaboravlja da je pravi cilj duhovni rast i spasenje, a ne spoljašnji uspeh. On poziva verne da se uzdaju u Boga i ne slede privremene vrednosti. Sveti Teofan nam poručuje da molimo Gospoda da nam otvori oči, da vidimo istinu o svetu i o sebi, kako bismo razumeli prolaznost svega i okrenuli se onome što je večito i nepromenljivo.
Saborom se njenim naziva ovo praznovanje zato, što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu.
Istražujući porodičnu lozu, Lazar, koji sada živi na relaciji Krf-Beograd, saznao je da potiče od Mrnjavčevića. Taj put traženja sebe, bio je poprilično težak za njega, bio je prava borba u kojoj je nekad želeo i da se preda, ali na kraju se, ipak našao. Kaže da je krštenjem osetio istinsku sreću i osećaj pripadanja.
Vernici širom Etiopije okupljali su se ispred tamošnjih hramova iščekujući dolazak Božića kada i pravoslavci širom sveta.
Na sastanku crkvenih i državnih lidera razmatrana je presuda koja bi mogla izazvati podele među vernicima, uz odlučan stav o očuvanju kanonskog poretka.
Jedan od strahova, koji se u savremenom svetu buke javlja je bojazan od tišine - a upravo se u tišini nalaze odgovori na mnoga naša pitanja.
Na praznik Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je arhijerejsku liturgiju u banajličkom hramu Hrista Spasitelja.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Pšenica ima jaku simboliku i vezuje se, prema predanju, za roditelja Isusa Hrista, odnosno unosi se u kaću u čast Bogomajci i njenom mužu Josifu.
Monahinje na snimku i pijuču dok se slama, koja je jedan od simbola Hristovog rođenja, rastura po podu.
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Saborom se njenim naziva ovo praznovanje zato, što se toga dana sabiraju svi verni, da proslave, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u čast Njenu.
Monahinje na snimku i pijuču dok se slama, koja je jedan od simbola Hristovog rođenja, rastura po podu.
Običaj je da se za Badnje veče u kuću donese suva grana hrasta/badnjak, ali niko nije suguran šta sa njim raditi nakon te večeri.
Naročito je lepa unutrašnjost, kada podignete pogled prema njenom tornju koji iz te pozicije izgleda kao optička iluzija.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Mladi fotograf je postavio poznatu fotografiju patrijarha Pavla u tramvaju tako da se ivice sa fotografije podudaraju sa elementima u realnom prostoru stvarajući efekat mešanja prošlog i sadašnjeg trenutka.
Religija.rs je posetila hram Svetog Aleksandra Nevskog, gde je posle unošenja badnjaka započelo praznično slavlje, dok je episkop hvostanski Aleksej darivao decu, a potom se uputio ka Svetosavskom hramu, gde će služiti ponoćnu liturgiju i povesti vernike u radost Hristovog rođenja.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Kontroverzni evangelista opisao je potresna iskustva iz duhovnog sveta, patnje duša onih koji su prerano napustili ovaj svet i najavio da će 2025. godina biti "godina vaskrsenja", a njegova priča izazvala je rasprave u verskim i javnim krugovima.
Mladi fotograf je postavio poznatu fotografiju patrijarha Pavla u tramvaju tako da se ivice sa fotografije podudaraju sa elementima u realnom prostoru stvarajući efekat mešanja prošlog i sadašnjeg trenutka.
